Нова искра

— 80 -

&

И у добру I у злу, и у здрављу и у болести, и обасут вендима е#емерне сдаве и извиждан можда који пут, и у успеху и иеусиеху — стално, непоколебно, с пуно вере у вештину свога идеалног позива, корачао је изабраном стазом стари Г. Фотија. Ништа, ама баш ништа није било у стаау да њега, одушевљеног свећеника у храму Лепога и Узвпшено1'а, скреие са стазе којом је ишао. А. кад стоји то, треба .ги онда и даље ићи и тражити доказа о величини духовнога прегнућа којим је он задужио Србе све п свуда. И тамо, у оиим најзабаченијим крајевима сјјпскпм , у којима је некадања величина и слава српска још се самоодржавала у најблеђим успоменама и осветљавала се пламичком који тек што утрнуо није, — и тамо је са дружином својом допирао слављеник, да устајалу воду успомена народних усталаса и покрене. А каква је успеха он, Г. Фотија, са својом дружином имао у томе? — Ми тврдо верујемо да ће некада, какав беспристрастан писад културне историје српскога народа у друго.ј половини XIX века, међ оним невидимим лаворима који су и будили и одржавали и к вишему водили и име и свест српског народа, морати, ма и у последњем реду, занисати име скромног радника Г. Фотије Иличића. А ако би се ма коме од наших драгих читалаца ова претпоставка наша учинила претераном, ми би га замолили да се само обазре око себе и потражи још кога од јавних радника наших, који би у прошлости својој имао да укаже четрдесет година историјскога делања на изабраном пољу рада. Прослава Г. Фотијина од 22. овог месеца ретка је појава у нашем друштву и с њом никако не би смело да буде као што је, на жалост, било са многим прославама наших културних радника, т. ј. да се само забележи, да се о њој говори неколико дана и да то буде све. Та прослава треба да буде светла тачка на небу наших јавних радника. Нека на њу гледају не само они који су се позоришту посветили, по и сви они који су, ма на ком то пољу било, прегнули да подигну српско име, да залечују ране српског народа, којих је, тешко нама, тако много. Ми верујеМо да само тако радећи могу се млађи одужити и своме народу а и својим прегаоцима као што је Г. Фотије, који уз ово неколико наших речи нека прими и наша честитања и наше најлспше жеље. П.

* У последњем броју (за пр. годину) органа Парискога Друштва за Уноредно Законодавство '(,Ге ћиПеШ (1е 1а 8осШе с1е Ге§181а1лоп сотрагее") оштампана је студија г. ћеоп-а Батоисће-а, капетана у генералштабу (у Ап§ег8-у), под насловом „ЕШДе зиг 1а ј,и8(;1се ппИкиге еп бегМе." У овој расправи, која износи двадесет и шест страна доста збијенога текста, г. Гашоисће говори о најновијим законима нашим о војном правосуђу, донесеним у последњој сесији Нар. Скупштине (у јануару пр. год.), а то су: закон о устројству војних судова, законик о иостуику војних судова у кривичним делима и војни казнени законик. Студија је подељена у три дела. У првом делу изнесена је организација наших војних судова, у другом процедура, а у трећем реч је о кривичном законику војном. Студија је написана исцрпно са потпуним познавањем предмета који је у њој третиран. У осталом г. Гатоисће се већ истакао и као војни писац и као публициста. У носледње време објавио је једну своју студију о маћедонском питању, о којој је „Летопис Матице Српске" донео врло леп ре#ерат. У овој студцји г. Гатоисће-а има неколико страна у којима писац са великом симпатијом говори о Србији и о јуначкој борби њеној за ослобођење. Ми можемо бити само захвалношћу прожети наспрам људи који, као ово г. ћатоисће, бар својим пером, када не могу друкчије, узимају у одбрану српску праведну ствар. * Мађарски историчар Др. Лудвик Талоци објављује (како. јавља Летопис Матице Српске) у ВиЛарезИ 8гет1е

поједине огледе из прве књиге своје Историје Босне, која ће скорим угледати света. * Српско Академско Друштво у Петрограду, на својој седници од 9. децембра пр. г., извршило је избор^ нове управе у коју су изабрани за: председника Јанко Спасојевић, правник; иотпредседника Вој, Ст. Поиовић, медицинар ; тајника Милан Бошковић; благајиика Алекса Јерковић; библиотекара Душан Коцић, студенти у Духовној Академији, У контролном су одбору: председник — Ђура Паунковић, сл. ФилосоФије ; чланови: СоФија Љешевићева, медицинарка и Милан Живковић, ст. у Дух. Академији. * У издању Београдске књижаре Е. Ајхштета изашле су Слике из жчвотипског царства. Свака је слика у бојама а пропраћена било описом било згодном песмицом наших песника. Књизи је цена 2 динара, а намењена је за поклањање деци о великим празницима. * На скупу руских инжињера и рудара, који је одржаи месеца новембра у Харкову, изнео је Србин Приморац Г. Јероним Павловић Табурно свој иројекат за грађење железница које би преносиле само товаре. Овај пројекат згодно решава и ставља у .изглед користи за рударство, шумарство и војску. Овом пројекту јпоклонио је с разлонарочиту пажњу и руски министар Финансија, те се може гом очекивати да ће се и примити овај пројекат вредног и уваженог Србина. * Престао је излазити ЕараџиЛ, једини српски лист за народни живот, обичаје и предања, који је под уредпиштвом проФ. Тих. Р. Ђорђевића три године своју дужност часно вршио. КараџиЛ нијо престао што не би било посла или потребе; КараџиЛ је просто угушен српским немаром. Жалимо искрено што је до тога дошло, жалимо што се нико не нађе да листу оваквог нрограма у помоћ прискочи. * Љ4, илустровани лист босанске управе, јавља да је од ове године „докинула" ћириловско издање, те ће од сада излазити само латиницом. Разлог је, што је за ћириловско издање било свега 34 претплатника. * У суботу, 26. о. м., приказан је у Новосадском Српском Народном Позоришту Горски Венац. За позорницу га јо прерадио А. Хаџић. Пошто је ова представа била у помен посмртне педесетогодшпњицо Његошеве, изведен је и Пролог („1. Костића) и Аиотеоза (Ј. Живојиновића). * Изашао је из штампе и већ је разаслат први свезак Богословског Гласнгжа, часописа за правосдавиу богословску науку и црквени живот (Карловци, уредник протосинђел Иларион Заремски). Богословски Гласник излази у месечним свесцима од 4—5 табака. Годишња му је цена: за АустроУгарску, Босну и Хорцеговину 12 круна, а за остале земље 15 дин. у злату. * Из Загребачкога Угепса засебно је оштамнан чланак гаведскога књижевника АлФреда Јенсена БИјезке о О-ипАиИси г пједо^и угетепи. Ова је расправа прилог културној историји Дубровника, а допуна је већ раније објављеној опсежној расправи о Осману Гундулићеву. Поред овога, штамнао је Г. Јенсеи у бр. 24 (V, 2) Сриског Књижевног Глсјјрника (16. јан. о. г.) и чланак Нобелова награда. * У Прагу је почела излазити у недељним свесцима велика збирка Мопегт аиГоп зктапШ. Како ће и колико бити заступљени српски писци, не знамо још, али ћемо о томе доносити белешке. У првом је свеску отпочет роман Максима Горког Тома Горђејев. * У издању Бечке Академије Наука штампана је први део најновијег рада проФ. К. Јиречека Г)1е Вотапеп т Леп 8тсКеп Ба1таНепз таУогеид, пез МШеХаИегз. * Изашао је нрви број књижевног листа Покрет који уређују содморица наших великошколаца. У њему Ке се штампати радови млађих и најмлађих српских писаца, али ће се (како проглас вели) поред таквих радова доносити и крепке врсте опробаних пера и створити на тај начин, лепа, занимљива и симпатична заједница између писаца с именом, који данас нредстављају литературу, и почетника на ко.јима ће она једнога дана и остати. Покрет излази двапут месечно у свесцима од 3 табака а стаје на годину 12 динара или круна. Претнлата се шаље власнику листа Раши .Здравковићу, Студеничка улица бр. 41, а рукописи