Нова искра

— 31 —

Уредничком одбору Покрета, Васина ул. 8. ■— М.гадим и одушевљеним радницима же.лимо усиеха и истрајтшсти. * Књижевни Одбор Матице Срнске иримио је за Летопис Маркокод Усуда, одломак из енонеје Косово, од Др. Николе Ђорића. На оцени је: Доситеј као иедагог од П. Радосаиљевића, Из културне жторије Срба уТурској XVIII и XIX веку од непознатог писца, Нејачи&и од А. Мидчиновића, Збирка народних загонетака од С. Милеуснића и Сраски ускоци од М. Шиадијера. * У Загребачкој Српској Читаоници држао је 20. јануара о. г. пенс. пуковник Симо п.л. Богдановић-Синиша предавање 0 Југ-Еогдану, тасту кнеза Лазара. Како Србобран јавља, предавање је бидо веома занимљиво и врло добро посећено. * У Фебруарском свеску сдовеначкога 7лопа штамнана је прва песма из цикдуса Ц. Голара I/ ћо8апзке §а репуоја. Како је депо испевана у српском народном духу, видеће сс из овог нашег преписа: Млад јунак за селом језди ин клобук пространи носи, за клобуком три переоа. Прво — оолнце вечножарко, друго — лунин оој је бели, треће — роса јасночиота. Жарко солнце за сироте, лунин оој је за попотпе (путнике) ин за њиве чисга роса. Њивице со за пшеницо, а пшеница за колаче, а колачи за девојке, а девојке за јунаке.

Косовска епопеја. Кад самједан примерак свога састава под овим називом послао „ Бранкову Колу очекивао сам да ће његово поштов. уредништво бар садржину састава приказати својим читаоцима, ако не би било вољно да пише опширнији роФерат или критику. То се, мислим, могло с правом очекивати од једног раг ехсеПепсе патриотског часописа. У месте приказа, уредништво је пустило хрватског нроФесора, г. Ђ. Шурмина, да о њому изнесе неке своје примедбе, или, како он сам вели, „ само нешто уз ову књигу". Мени је, у осталом, по вољи пгго се уважени г. Шурмии латио да пише, ма и „само нешто" о мојој књизи, тим пре, што се зна да је он ,имао довољно посла с народ. поезијом, а особито с косовским пјссмама". и што се зна да је и он јодан од сарадника Врозових око уређења збирке „Хрватских Народ. Пјесама", које је скупила и које од 1896. издаје Матица Хрватска. После оиога, што сам у саставу изнео о радовима Павића и Мартића на Косовској епопеји, интересно је да се види ма и узгредно мишљење г. Шурмина о томе. Прећи ћу брзо преко замеркс: да је , штета што I'. писац иије овде изријеком казао, како он себи помишља те народне пјесме (у XIII и XIV веку): да ли су те епске пјесме биле у онако.ј Форми, какве их данас видимо и читамо ... или су биле како друкчије састављене". Кад се уочи циљ моме саставу, „Преглед иокушаја за састав народнога еиа о боју на Косову", јасно је да расправљање питања о „Форми" најстаријих епских песама нема никакве неиосредне везе с темом коју сам у саставу обрађивао. Замерка г. Шурмина само је лепа жеља да види и ту тему обрађеиу. Српски би књижевници, зацело, радо дочекали предлагачеву опширнију расправу о тој теми, за коју се толико интересује. Прва је стварнија замерка код стр. 4. моје књиге, где се набрајају штампане несме о боју на Косову, и где ,нема споменутих ијесама из збирке МаНсе Нгуа^зке", које би, како г. Шурмин вели, „г. писцу подале какве такве грађе". Ове су ми песме, доиста, биле непознате. Али, истину да кажем, мислећи о нацрту за састав Косовске епопеје, није ми долазило на ум да тражим материјала у хрватским збиркама најновијега датума. Посде нримедбе г. Шурмина, ја сам у I књизи песама. ЈУГатипо Хрватске и нашао шест пе-

сама у којима су опевани разни Косовски догађаји; али, кад сам их пажљиво проучио, уверио сам се да, поред досадањих српских збирака народних песама, зв састав Косовске епопеје нема никакве штете од неспомињања тих песама. Јодно с тога, што у њима нема никакве нове „каквс такве грађо", јер обухватају оне Косовске догађаје, који су много боље и лепше већ опевани у несмама Вукове или које друге збирке срнске. Друго, што у тим песмама има доста места по којима се може сумњати да су оне у најновије доба нарочито „преначињене" (како би рекли Хрвати) према Вуковим и другим познатим песмама народним, те се у њима ие находе само „прикупљени мотиви" и „реминисценције" из других Косовских песама, као што вели г. Шурмин. И треће, што се у тим песмама мало штеде српски осећаји, јер се, нпр., у најзнатнијој од њих („58. Вој на Косову") за најславнијог народног јунака, Милоша Обилића, вели речима самога Вука Бранковића: да није Србин („Јерје Милош 0Д другог закона", стр. 264. стих 142.), иа шта више, на четири се места изреком тврди да је Милош „ угарска катана" ! (стихови 431., 426., 474., и 477.). За потврду свега овога донећу доцније, ради српских читалаца, опширнији реФерат о овим песмама. Узгред ћу овде наноменути, да је већ крајње време да когод од наших нознавалаца народних несама, а на првом месту мислим чланове Академије, којимаје поверено издавање Вукових дела, проговоре о овим „Хрватским Нар. Пјесмама" које издаје Матица Хрватска, а које су прикупљене највише но српским крајевима (у Босни, Херцеговини, Славонији, Далмацији и др.). У колико сам разгледао само прву књигу „.јуначких цјесама", могу рећи да ће се ту наћи доста интересних ствари, које су карактерне за „братске" односе српско-хрватске. Даље, г. Шурмин вели да „не зна да ли је оно ФалсиФикатшто со у бугарштицама спомињу „угрска" господа", наводећи у потврдуи називање Милоша „угарском катаном" у пссми, коју сам већ папоменуо, па додаје: „што по свој прилици нијо ФалсиФикат у овој пјесми, како не држим ФалсиФикатом ово име ни у старим бугарштицама" Ови редови јасно издају г. Шурмина. Он се у том ногледу (нек ми опрости за израз) идентиФиковао с Павићем. Овај се свесно користио једним ФалсиФикатом (из бугарштице) да у својој Косовској епопеји доводе Маџаре на Косово као Лазарове „савезнике", а г. Шурмин, такође свесно, идејош и даље, те „но сво.ј нрилици" хоће Милоша да начини јунаком „другога закона" и „угарском катапом", нс признајући ни то да је ФалсиФикат! Одиста су чудна ова наша браћа Хрвати! Бој на Косову био је специјалпо ериски бој с Турцима, у коме уз Србо није бидо никаквог туђег едемента, па ни Маџара*); нањемујеуз српскога кнеза изгинуо цвет сриских јунака; на њему је нропадо сриско царство; са јуначке и славне пропасти Косово је за Србе тужна, али и славна успомена — светиња. Све то добро знају браћа Хрвати; па ипак, Њихови књижевници Павић и Шурмин дока зују да учествовање Маџара у боју Косовском није Фадсификат, као што није ФалсиФикат ни то, да је Милош Обидић угарска катана! Чудно, доиста ! Г. Новаковићје у својој критичкој студији (Годишњица II) довољно показао и доказао, да су „угрска" (у место сриска) гостгода у бугарштици нрост ФалсиФикат, што ће бити појмљиво и за свакога ко ту иесму прочита. Уређивачи „Косовске Сноменице" (1899.) г. г. Љ. Ковачевић и II. Ђорђевић, који су ту бугарштицу штампали у низу осталих народних иесама Косовских, исправили су поменути ФадсиФикат. Што се то не свиђа г. Шурмину, који се ипак уздржава да изнесе својс раздоге нротив тврђења г. Новаковића, — ненојмљиво јо. Кад би Павић и Шурмии, или и ма који други Хрват, говорили о тим Фалсификатима у народтшм песмама као о анахронистичким погрешкама, које су могле ући по сећању на доцнији долазак Маџара на Косово нод Сибињании-Јанком, онда би смо се могли лепо, као браћа, разговарати па, можда, и договорити. Ади то нарочито неће Павић, а за њим ни г. Шурмин.

*) То потврђују сви историци српски, па и хрватски (Рачки). А сем помеиуте бугарштице, "нема ни помена о томе ни у једној народној песми ни предању.