Нова искра

жаја Бопгњака и Хердеговаца кад жиие на страни." Полазећи од овог гледитпта иисац у другом делу расправљгдавВо питање: правни положај Бошњака и Херцеговаца у иностранству у опште. Питање је нема сумње важно и дедикатно, стога писац ириступа к њему с највећом пажњом и смотреношћу наводећи све системе, које у томе погдеду важе код културних народа. Ствар ие изгледа тако занлетена и замршена, кад је реч о најобични.јим правима која обично ужива сваки странац у туђој земљи. Ну питање постаје мпого теже и заплетеније у случају, кад Бошњак иди Херцеговац треба да задобију какво право на основу међународног уговора. Питање је, вели писац: чијег се уговора треба држати у том случају, да ли онога с Турском или с Аустријом? Пошто најкомнетентнији писци признају Порти Лс јасГо и Ле гиге спољашни суверенитет у окупираним земљама, писац одговара на постављено питање: да је Турска позвана да закључује уговоре са страним државама кад треба да регулише питање о положају Бошњака и Херцеговаца у иностранству. „Влада аустро-угарска нарушила би неоспорна права Султанова, кад би закључила уговор с којом другом државом у циљу одредбе правног положаја Бошњака и Херцеговаца у иностранству. Такав њен рад значио би тешку повреду Берлинског Уговора." На тај начин, дакле, Бошњак и Херцеговац чим изађу из окупираних земаља потпадају под власт отоманске Порте. Поред свега тога ипак је Аустро-Угарска закључивала и таких уговора са другим државама, у којима је присвојила права Портина. 0 томе расправља писац у трећом делу наводећи један пример повреде суверених права Портиних од стране Аустро-Угарске. Користећи се неискуством и наивношћу српске дииломације, Аустро-Угарска је, противно Берлинском Уговору, резервисала себи право суверенитета у окунираним земљама

24. априла

1881.

У трговачком уговору са Србијом жф Писац је добро учинио што се на завршетку своје расправе задржао на побудама које Аустро-Угарску нагоне да ради противно одредбама Бсрлинског Уговора. Цео њен рад у окупираним земљама управљен је на то, да ове земље што више изолује од Србије и Црне Горе, њихових рођених сестара и природних наследница. Ослањајући се на закључени трговински уговор, у коме је српска дипломација преварена, Аустро-Угарска би хтела да оспори Србији право дискусије о међународном положају Босне и Херцеговине. Писац с разлогом обраћа пажњу српске диггломације на ове незаконите тежње наше сусетке. Псто тако ради Аустро-Угарска и према Порти. Пре су турске власти издавале пасоше исељеницима из Босне и Херцеговине; Аустрија то више не допушта и не признаје турске насоше. Овај случај дао је повода да се турски конзули ових дана у Дубровнику састану- и посаветују, како да у томе питању сачувају неокрњен углед Султанов. На завршетку овога приказа треба поменути да писац приступа овом питању са темељним познавањем Факта, која вешто распоређује и аналише изводећи најзад са свим јаке и логичне закључке. Тим самим, а и интересантношћу нитања које расправља, ова се расправа сама собом нрепоРучује. Веоград.

Мих. 1. Ђорђевић

•ЦјИ> Ј ' " ... .Л м&а&хМ

* Као што јављају Новосадски политички листови, ускоро се очекује преустро.јство Текелијанума. Од сада ће овом. знаменитом задужбином великог Србина Саве Текелије управљати нарочити патронат, којем ће на челу бити српски патријарх из Карловаца. Досада је овим заводом унрављала српска црквена општина у Пешти, а новцем је располагала Српска Матица. —. * На свечаном скуну Академије Наука, који је одржан 22. о. м., проглашен је за нравог члана Природњачког Одсека Г. Д-р Светодик Радовановић, проФееор у Велико.ј Школи и досадањи донисни члан; за дописне чланове проглашени су: Г. Д -р Богдан Гавридовић, проФ. у В. Школи, Госнодин Д-р Никодим Мидош, епископ у Задру, и Г. Симо Рутар, проФесор у Љубљани. * За Л.етопис Матице Српске примљени су ови радови: Поглед на данашњу фрамцуску књажевност, од Д-ра Јована Скерлића; Кааетан Марјан, нриповетка Стевана Сремца; Чича Гаврилова трагедија, прнповетка Јанка Веселиновића, и Оаис фрушкогорских манастира год. 1771. од Димитрија Руварца. — Књижевни Одбор Матице Срнске дао је на нреглед ове рукописе: Пагии индојевроиски иреци, од С. Н. Томића; Ширха, драма у три чина, од М. Беговића. За Матичине Књиге за народ спремљени су ови радови: Свскрва, приповетка Јанка Весединовића; Уиутство Срикињама матерама, од Јована Ћосића, и Књиговодство за иољоиривредника, од И. Новаковића. * Севка Кетие (Праг, уредници Бг. Гг 1 (1 а и 1)г. Каишап) доноси у другом овогодишњем свеску чданак Стевана Радића 0 иогодбама економне независности јужних Словена, а чески 81отаи8к1 Ргећ1е<1 (Праг, уредник Адолф Черни) у свом првом свеску а опет из пера Стевана Радића студију о Ђурђу Крижанићу Кеј (1окопа1еј 81 ргеЛаћатИе1ј з1оуап8ке ту§1епку. 10. о. м. приредило је Московско Словенско Друштво велики концерат у просторијама Рускога Бдагородног Собрања. Том придиком нарочито се истакао кнез СумбатовЈужин који је у руском преводу рецитовао српске народне песме Краљевић Марко иије уз рамазан вино и Орање Марка КраљевиКа. Исто је тако с великим успехом примљена и хорска песма Што Кутиш, Кутиш, Србине тужни. * Мих. М. Станојевић, учитељ, дао је у штамну своје нутонисне белешке Кроз Восну и Херцеговину. Цена је за лретпдатнике 2'/, динара, а претпдату прима књижара В. Валожића. Књига ћо изићи из штампе нрвих дана месеца марта. —

БИБЈ1И0ГРАФИЈА.

* Крагујевац је добио своје стално позориште. Некодико виђенијих Крагујевчана ангажовади су Михаила Милованови&а, члана Нишког позоришта „СинђелиК", који је организовао позоришну дружину и већ отпочео рад. «НОВА. ИСКРА." излази оваког месеца. — Цена: на год. 16, но год. 8, четврт год. 4 дин.; ван . Србије: год. 10 Фор. или 20 дин. у злату. Претплата и ове што се тиче администрацпје шаље се р, Ј. Одавићу, власнику „Н. Иокре®, Капетан Мишина 8. Власник и уредник Р. Ј. Одави/г, Ка.петан мишина ул. вр. 8. Краљ.-Срп. Државна Штампарија

Трговинско-занатлијски шематизам Краљевине Србије. По званичним и службеним подацима саставио Св. Р. ХристиЛ. 1602.-1903. На српском, Француском и немачком језику уједно. Београд, Електрична Нова Трговачка Штампарија, 1901. - В. 8°, стр. 1-ХП-1-300-1-110. Брошираној књизи, цена 5 дииара. Миленија. Спев Ђорђа II. ИличиЛа, учитеља. Беогр., Доситије Обрадови11 — Штампарија Аце М. Станојевића, 1901. — 8°, стр. 62. Цена 0.80 динара. Свештенство и народ правоолавно-српске епархије Далматинске своме многозаслужном архипастиру, Његовом Преосвештенству, високо достојном Господину Никодиму. Адресе поводом дола Православна Далмација. Н. Сад, Штампарија Ђорђа Ивковића, 1901. — В. 8., стр. 32. Млада Сибирка. Написао Гзавије де Местра. Превео Ђ. Т. С. Издање Дворске Књижарнице Мите Стајића. Београд, Доситије Обрадовић — Штампарија Аце М. Станојевића, 1901. — 8°, стр. 88. Цена 80 п. д.