Нова искра

— 63 —

су песме своје нарочито лепоти Крима. И Васиљевски, старији руски сликар, израдио је читав низ пејзажа са Крима. Ма да лепоту није тражио у ретком и дотле невиђеном, ипак је ова,ј Рус увек био у стању да колоритом својим, илл боље рећи Еримским, даде сликама својим нарочиту драж коју нећете наћи у других пејзажа. Иларион Руварац. Првог септембра о. г. навршује се седамдесет годгма од рођења заслужног нашег историка Иларијона Руварца. Ми доносимо у овом броју „Нове Искре" слику Руварчеву, да подсетимо све оне, којих се тиче, на седамдесетогодишњицу његову, а у свесци за август донећемо чланак о животу и раду његову. Елеонора Дузе (сликао И. Рјепип). У јеку славе своје, берући ловорике по великим јевропским позорницама, заносила је и заноси ова велика италијанска уметница милионе одушевљених гледалаца. Ненадмашна у свом репертоару, нарочито се и јединствено истакла као верискиња у Вергиној драми СауаПегЈа гизИсапа, као натуралискиња у Золиној Тћегезе Еадшп, као класична стилискиња у Шекспировој Клеоиатри, као јединствени тумач идеја Ибзенова репертоара. Али је ипак најјача као Госиођа с камелијама, јер је створила јединствену хармонију реализма, романтизма, идилизма и елегичности. Квинтесенција модерне жене са свима страстима и душевним патњама њезиним добилаје израза у овој италијанској уметници. Русман, златоносно брдо у Србији. Североисточна Србија изобилује у толикој мери рудним благом да је већ од вајкада ггозната као|примамљиви рударски терен на ком су радили скоро сви завојевачи његови. Овај део Србије и данас је непрестано колонизован рударима. У|низу руднога блага у овом крају, најмање се вади злата и ако му^ трагове полако хватају. Вредни рудар српски г. Ђ. Вајферт поседник је јединог златоносног брда у Србији^— Русмана којег слику доносимо у овом броју. —

Развалине манастира Матејића, у скоиској Црној Гори у Маћедонији. То је задужбина цара Душана, царице Јелене и сина им Уроша. По остацима се види, дајеврло леп грађевински споменик наш и да је био доиста права царска задужбина. Сликана је с лица. Црквине у Матејевцима код Ниша. Са западне стране села Горњег Матејевца, на Метох-Брду, лежи ова стара црква зидана опеком. Славила је, но народном предању, Свету Тројицу, а зидана је још за времена срнских краљева. Врт у Алхамбри. Прослављена маварска Алхамбра реткост је у архитектури, која је примамљивала и још вазда примамљује многог и многог путника да је види. Стари српски илустровани листови доносили су слике ове зграде јединствене у својој врсти. Из ческих крајева (сликао Липшек). — Нека слика сама собом говори, а ми сматрамо за дужност рећи, да је ово први покушај у српској илустрацији т. зв. тробојне штампе. Трима бојама (плавом, жутом и наранџастом) добивена. је ова слика, која је рађена у нашој Држ. Штампарији. Диплома друштва за народно позориште у Новом Саду (сликао Урош^Предић). У^културној борби наше браће с ону страну Саве и Дунава велику улогу има и народно позориште. Давањем представа и чланским улагањем у позоришни фонд , одржава се ова знаменита српска установа, која оплемењава и негује српске осећаје. Србима, свима и свуда, нека је Народно Позориште искрено нрепоручено, нарочито онима којима је Бог дао да му се уписом у чланство или нрилозима могу одужити. Чланови утемељачи по исплати улога добијају ову красну диплому коју је израдио цењени српски уметник Урош Предић. Антон Чехов. Уз нриповетку То је била она доносимо лик њезина нисца', чувеног руског књижевника Антона Чехова. Његови радови пису непознати српским читаоцима. јер је редак&и политички лист (о књижевним и да ие говоримо) који није доносио производе Чсхове. —

шшност

Г)е 1а соптИоп уигГтдие Ие& Вотгадиез е1 Негзедоутгепв еп рауз е1гапдег8; раг Јшот РегИзсЈг, ргојеззеиг а 1а јасиИе (1е с1гоИ Ае ЈВе1дгас1е. 8° р. 60. (Ех1гаЕ <1е 1а »Ееуие (1е БгоИ 1п(;егпа1;10па1 е1 (1е Бетакиоп сотрагее". Т. III. 1901. ВгихеПев). Предајући Босну и Херцеговину на управу АустроУгарској, а не поништавајући над њима у свему права Султанова, Берлински је конгрес створио изузетан међународни положај за ове две веселе српске области. Тако се дешава по кадшто да и паметна дипломација, из својих себичних рачуна, ствара оно, што и проста памет народна оштро осуђује: »Једна земља а два гооподара,

„Царовати оба не можемо." Отуда је међународни ноложај ових српских земаља врло тежак и компликован. Најбоље и најјаче иравничке

снаге огледале су да покажу оваЈ чудан положаЈ, који Је доделио овим земљама 25. чл. кобног Берлинског Уговора. А сасвим је природно, што и наши правници нису могли остати равнодушни према томе питању које дубоко засеца у интересе српске и од кога зависи будућност Србије и српског племена. Господи Гершићу и Спалајковићу придружује се сад и г. Перић са овом својом лепом студијом. Име пишчево познато је већ са неколико лепих радова и ван уских граница наше отаџбине, а поклањајући своју пажњу и овоме питању писац није могао изабрати бољег пута и начина да, се одужи својо.ј отаџбини и своме народу. Л.еп пример за све оне, који су срећни те поред стручне спреме владају још и којим светским језиком! Расправа има три дела. У првом се говори у опште о положају Босне и Херцеговине на основу одредбе Берлинског Конгреса. „Дискусија о правном ноложају Босне и Херцеговине — вели писац — сасвим је завршена у корист мипгљења, по коме су ове две земље остале ировинције турске и после као и пре Берлинског Уговора." _ Ми смо тврдо уверени — наставља писац — да је Берлински Уговор дао Аустро - Угарској само право унутрашње администрације у Босни и Херцеговиии, али пипошто иправо сиољашње адмижстрације, а под овим последњим: изразом разумемо поглавито право одредбс правног поло-