Нова искра
75 -
У тај мах сукало чудно зашкрипа. Нешто је у њему пукло, почело да се ломи и — сграшан људски јаук одјекну у радионици . . . Десна рука Гославскога запала међу вретепа, која му ухватише најире прсге, затим шаку, затим лакатну кост. Крв бризну. Несрећник се пробуди, јаукну, поведе се и — паде крај сукала. Ва један часак висаше као приковаи за машину, али здрузгане кости и разде- 0^911 рани мпшићи не могоше држати терета, прекидоше се и Гославски тресну на земљу. Све се то десило за неколико секунада. — Устави машину! — викну сусед Гославскога. Бравари, чекркари, ковачи — напустише рад и нритрчаше рањенику. Машину зауставише. Један радник изручи иа Гословскога кабао воде. Један младић, видевши како крв шиба на сукало, на нод и на присутне, доби грчеве; неколицина излете из радионице, не зна се за што. — /1екара! . . . — јекну рањеник. — Узмите коње! Трчите у варош! викаху радници, као махнити. — Крв! Крв ! — јечаше рањеник. Ирисутни нису знали шта хоће. — Ако Бога знате, зауставите крв! Вежите руку! Али се нико не маче. Једни нису знали како да вежу, други се окаменили. — Ето ти наше Фабрике! — узвикну сусед Гославскога. — Ни лекара ни ранара. Где је Шмит? Трчите за Шмита! Неколицина отрча за Шмита, оиога радника који је имао да замени ранара. За то време стари ковач, види се нрисебнији од осталих, клече крај рањеника-и стеже му прстима руку више лакта. Крв поче да тече лакше. Гана
беше страшна. Место шаке, остало само два прста: кажиирст и палац. Остала рука била је скоро до лакта искидана и као исечена, с крвавим дроњцима од кошуље. Тек после чотврт сата дође Шмит, упренашћен не мање од осталих. Зави здрузгану руку многим крпама кроз које одмах проби крв и нареди да се рањеник носи кући. Другови га положише на радионичка носила; двојица га ношаху, двојица му држаху главу; остали их окружише — и тако иђаху у гомили. У канцеларији није било никога, у кући Адлеровој није било светлости. Пси, осетивши крв, почеше да арлучу. Ноћни стражар скинуо капу и гледа, блед, пратњу која лагано иде кроз двориште, обасјано месечином. На отвореном прозору једне куће појави се човек, у кошуљи, и запита: — Хеј! Шта је то? — Гославском откинуло руку! одговорише из гомиле. Болесник тихо јечаше. Из далека на друму разлеже се зврка кола и топот. Видеше два кулаша, кочијаша у ливреји на боку, а у колима — заваљена Фердинанда Адлера који се враћаше с пијанке. — С пута! викну кочијаш гомили. — С пута ти, јер ми носимо рањеника. Тужна се пратња изравна с колима. Млади се Адлер трже из дремежа, помоли се из кола и запита: V — Шта је то? — Глосавском откинуло руку. — Је л' ономе што има лепу жену 1 Ћутање.
шшшшШ . Српче из Шибеника