Нова искра

Жена зајоца. — Јеси ту, Магдо?. . . Пази децу. Новац је у оној кутији, знаш . . . Ва моју сарану .. . Силне муве ми лете лред очима . . . Тако пишти . . . Поче немирно да се врти и дише, као човек који ночиње тврдо да спава. Лекар даде знак руком, и неко силом одведе Гославсковицу сусетки. После краткога времена уђе тамо лекар. Јадница му погледа у очи и плачући клече на земљу. — 0, господине ! Вашто сте га оставили ?.. Зар нема наде ? Зар је . . . — Бог нек вас утопга — роче лекар. Окружигае је жене и почеше је умиривати. — Не плачите, госпођо Гославсковице. Бог дао, Бог ■узео!.. Дигните се. Немојте плакати, јер ће вас деца чути. Удовица се заценила. — 0, оставите ме на земљи, мекше ми је овде гаапуташе. Нека вам Бог да свако добро, као што је меии зло. Нема више Казјика! ... 0, мили мој човече, зашто си се мучио и патио ?... Јога пре неки дан говорио је да ћемо октобра бити у својој кући. Имага свој гроб, али не радионицу... Ох... Најзад доби гатуцање од јецања и поче гристи мараму само да деца не би чула. Али кад у собу покојникову уђогае неколико радиика и почеше склањати намегатај, кад разумеде да јој мужа ништа, не може пробудити, јаокну страховитим гласом и паде у иесвест. Смрт Гославскога постаде узрок нереда у Фабрици и мучења за Адлера. У уторак дође му изасланство молећи га да допусти свима радницима да ирисуствују погребу. Фабрикант се страшно ражљути, допусти да могу ићи по неколико изасланика из сваке радионице, а у исги мах нареди да сваки други радник, који се усуди да напусти радионицу, илати казну. И поред тога, већи део радника гомилом изађе; Адлер нареди да прозову, да сваком одсутном задрже половину наднице и тридесет копјејака за ка-зну. Тада ватренији почеше наговарати другове да напусте Фабрику, а један ложач рече да би требало парни котао бацити у ваздух. У сваком би другом случају Адлер ово пропустио, али сад га обузе беснило. Гунђања назва побуном, затражи стражу из вароши, одважније истера из Фабрике на свагда, а ложача оптужи. Код тако одсудних мера, радници омекшаше. Престадоше да прете штрајком, али место тога тражаху да Адлер врати истеране, а за новац од казни да доведе макар хирурга у Фабрику. Адлер одговори на то, да ће учииити како се њему свиди, и ка,д му се свиди, а о истеранима ни да чује. Идућег поиедеоника већ се умирило у Фабрици, а иастор Беме дође Адлеру да би га одобровољио и склонио на праведне уступке радницима. Преко сваког очекивања затече пријатеља упорнијим но игда. На све разлоге

стари ткач одговараше да, ако је и хтео што да, учини, сад баш неће учинити. Пре ће затворити Фабрику. — Ти ваљда знаш, Мартиие — говорио је — да су нас у новинама описали? У једном хумористичном писму исмевају мога Фердинанда, а у новинама говоре да је Гославски погинуо од прекомернога рада и немања лекара!... — Има ту нешто и истине... — одговори Беме. — Нема ни мрве! — развика се Адлер. — Ја сам вигае радио него Гославски, и сваки . немачки радник ради вигае. А лекар је могао отићи болесницима тако исго из Фабрике, као и из варогаи . . . — Али би остао хирург . . . Адлер на ту примедбу ие одговори нигата. Крупно корачагае по соби и тегако дисагае; на послетку предложи госту да оду у башту. — Јохане! — викну при проласку — изнеси Флашу рајнскога вина на терасу. Пређогае на терасу, која бегае над рибњаком. Благи иоветарац, хладовина од дрвећа, а можда и чагаа доброга вина, умиригао Адлера. Беме посматраше дива преко златних наочара, па видећи промену на боље, реши се да покуша још једном. — Но! — рече куцајући се с њим. Човек који иије овако добро вино, не може бити тврда срца. Поклони им казну, драги Готлибе, прими истераие — и погоди локара . . . У твојо здравље!. . . — Пијем у твоје здравље, Мартине, и велим ништа од тога! . . . — одговори Фабрикант већ без гнева. Пастор заврте главом. — Хм! . . . Зло је што си тако уноран. — Не могу овоје интересе жртвовати ради сентименталности. Ако им данас попустим за хиљаду сутра ће захтети милион. — Претерујеш! — одговори Беме невосело. — А ја ти кажем, ако за 10.000 рубаља можеш свршити ту историју, подај петнаест — и сврши! . . . — Већ се свргаило — рече Адлер. Битанге су отеране, а остали су видели да је код мене строгост. Кад бих ја био тако мек, као ти, цела би ми Фабрика ишла по глави. Пастор умуче, диже очи у иебо, замислио се. Затим поче бацати па мирну површину рибњака час запушаче од пл^уте час парчад дрвета . . . — Зашто ти, Мартине бацаш то у воду 1 — запита, га Адлер. Пастор климагае главом и пружагае руку у правцу рибњака, на коме је сваки бачени иредмет градио све шире колутове. — Видиш ли, Готлибе, те таласе ? . . . запита ®абриканта. Видиш ли како расгу и гаире се све вигае ?. . . — Тако увек бива — одговори Адлер. Шта је ту тако чудно ? — Имаш право. Тако бива увек и свуда: на рпбњаку и у нашем животу. Кад зло или добро падне на