Нова искра

— 69 —

јим; а Фати - султан-хануми је он старошина, господар... Грли јој вити стас... „Мштара је само један јутарњи езан (нозивање на молитву) затекао будна у постсљи, мене ће три... Вар бих могао поред њо заспати, кад и овако, само што мислим на њу, не спавам?..." Мисли, мисли, изнеиада осети њене усне на својим... остаће овако до зоро... Гру! Гру! плануше неколике пушке кроз мазгале прокупачкога сараја (суда), мимо који Исмаил пролажаше, сањајући о своме ђердеку... Глухо и мртво Прокупље одјекну на све четири стране, а Исмаил се стропошта са свога хата, не пустив ни гласа од себе. Чу се вриска обезглављена хата, и опет одјекну глухо и мртво Прокупље... Врисну хат још једном, и још једанпут над својим [ \1

? & 1 '1

Еи мртвим господаром, па тек подиже главу и полете, као да крила доби, ка Арнаутлуку, да пгго нре однесе црни хабер родитељима, ојађеној мајци Исмаиловој... IV Месец је тако тужан ; звезде не трепте као мало час; ветар је удесио жалосну песму. Умукло је блејање оваца и мукање гојних крава и волова; а над високом кулом старца мула-Халима између расејаних, ниских кућа арнаутских, и белих и неокречених, покривеним и сламом и плочама, што вире из бујнога зеленила красне Топлице, над том високом а трошном кулом зачу се кроз ноћну

тишину глас јејине, тице злослутнице; зајецаше струне на гуслама од ветра, што проуја кроз незатворене капцима прозоре; потресе се покривена мрежом пауковом икона Светога Николе на тавану куле мула-Халимове: потресе се сам светитељ ваљада с несреће потомка оних што су се пред њим часним крстом крстили и служили му службу свету... На шарену јастуку, напуњену сламом., седи мула-Халимовица: обухватила рукама колена, прислонила браду на њих, па се ниха, дрхти, проза се, ослушкује. Чека сина још од икиндије, али вај њојзи сгарој и изнемоглој. И мула-Халим не спава. — Да пошаљемо у град Суљу ја Оаида? А, мула? — Још мало... Аџамија, па се задоцнио... Оставио да дође сутра.

? !

1 Мајка се заљуља још више, и узе мрмљати молитву. Немом тишином у ниској - готово празној одаји јасно се разумевало с материних уста Аллах-екбер, и у томо се зачу вриска хата, Исмаилова. — Алла'! узвикну седа Арнаутка, и скочи, покуша, онако стара, да истрчи, па не могаде: заљуља се, и лупи о застрвен под асуром колико је дугачка. Материно је срце разумело какав јој хабер доноси пусти хат сина њена... И мула је протумачио вриску хата како ју је ваљало протумачити. И одмах је пошао са Суљом и Саидом, младим Арнаутима из ®иса кому је он поглавар, к Прокупљу.

4+1

Ј/ ./ 30ЈМ » , сшда сигаш Ч

Шф

СпОМЕНИК НА ЧкГГУ СтЕВАНУ СИИЂЕЛИЂУ