Нова искра

— 97 —

ФАТИ-СУЛТАН (НАОТАВАК) п Ј -1-о Прокупљу се, ево недеља дана, нн о чем вшпе не говори, до о грозном убнству мула-Халимова сина, о несрећној љубави Исмаил-беговој и Фати-султанхануминој. Сваки их жали. Погађају ко је убио Исмаил-бега . . . Данас се пронео глас да је убица Шемси, паша лесковачки! — Ама зар баш сам паша? — Јок. Заптије из прокупачкога сараја. И ако се о овоме говори шапатом, све у двоје, ипак се рашчу за час, од сабаха до икиндије, по целом Прокупљу; а из града оде глас у Топлицу. — Три заптије: Хасан, Халид и Хусејин. — Паша им је био рекао, свој тројици, да неће бити више заптије, но кадије. —• И претио им, да ће их мерити гајтаном колико су ока тешки, ако га не послушају, или ако га после одаду. — Па? — Нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусејина. Поелао их Шемси послом у Ншп уочи прошлог петка, и наредио им да се сутрадан сабајле врате у Прокупље, њему, а њих још нема! — Па? — Неће их ни бити, од сад за довека: прелазећи скелом Мораву . . . удавитпе се.

— Јок. То је нека ујдуриа... Да се удаве кад Морава има брода где га није скоро имала! — Е'смет!... Шапатом, све у двоје; али од уста до уста. .. Мула-Халим стиже у Прокупље још исти дан; сјаха пред сарај. Баш заиста нема ни Хасана, ни Халида, ни Хусејина! Није изишао из сараја очајан, но махнит од гнева; из очију му лете варнице, и чита се као из ћитаба: освета!... — Ама што ће Шемси - па ши крв мулина сина? — Стамболка је рођака цару царева . . . Шемси има сина, млада, краспа, ЏаФер -беја. . . Био је Шемси већ спремио Фати-султан-хануми дар, који би јој ђувегија дао за виђење . . . Еакав дар ! Еади®ели - калпак, извезен златом, поднизан бисером, искићен драгим камењем! И челенку од драгог камења! . . . — Па га претече мула! — Претече. Еад би се Шемси ородио с већилом Алаховим, као и са самим Алахом: не би пашовао у маленом Лесковцу, него би везировао у големом Стамболу. —- Алла'! Алла'! Госпоства ради даде душу ђаволу. — Наведе га ишрит (зли дух)... Сад ће, у петак који први дође, по лепу Стамболку. Шемси, безбели, збори: „Еад је била заволела просгога Арнаутина, зар да не заволи господскога сина пашина". Тако говоре, и Турци и буле, све у двоје, шапатом, у Прокупљу, по Лесковцу, Нишу и Врањи. . . Шапатом говоре, а те речи одјекују чак по Топлици, на све четири стране! Слушају Арнаути; и мула слуша, чека . ..

ША.

.

НОБА НСКРА

И шшж