Нова искра

— 98

И дође петак. Шемси, са својим харемом и с таквом пратњом, с каквом никад није ишао, стиже у Прокупље. Оуља, млад Арнаутин, из ®иса кому је поглавар мула-Халим, видео је и патпу, и кола с пашиним харемом, и пратњу. Гледао је кад се кола с пашиним харемом зауставише пред капијом Ахмед -хаФузовом. Вину се на хата, одјезде у Топлицу, исприча мули. Мула ништа не ироговори, само сгисну песнице, и севну закрвављеним очима, па рикну . . . Суља, млад, јуначан, задрхта, устукну: познаје мулу од свога сазнања, а први пут му се сад учини да не личи на човека но на гладна вука, или медведа . . . Мула се узе трести; усне му се грче, а он пружи стиснуту песницу према Прокупљу, к Десковцу, и пусти дивљи глас, и одмах се разабраше речи: „ Шемси! Ерв за крв!" Пређе преко ниске одаје једанпут, а затресе се, штоно реч, кула из темеља. Стаде крај незатворена капцима прозора, баци крвав поглед према Прокупљу, к Десковцу и узвикну: „Шемси! Срамоту за жалост!" Мула-Халим у Топлици тако. А у Прокуиљу сврши се Фати - султан - ханумино венчање. Ко год чу о овоме венчању, и старо и младо, и сирото и богато, сваки се зачуди. — Алла'! Алла'! Алла'! — севдах женски!! од петка у вече, до суботе ујутру! говоре Турци. — Алла'! Алла'! Алла'! — јазук !! узвикују буле. Она је, лепа Фати-султан-ханум, мирна; бледа је као пламен свеће, или као једна звезда, коју од Исмаилове смрти свако вече тражи, по небу ведром; нађе је, и гледа је, гледа: с ње чита шта јој је писано. Јер она, млада, права мусломапка, верује у к'смет, у Алахово писмо, као и у самога Алаха; не може је снаћи- пишта друго, до оно што јој је писано. Гледа у ту звезду, најблеђу, па јој се чини да је то баш њена звезда . . . Јутрос ју је питао већил (пуномоћник) пред сведоцима трипут: хоће ли за Шемси-пашина сина, Џа®ер-беја; она је трипут одговорила хо&у, и била је тако мирна. — Фати-султан не зна шта ради, и не зна за кога полази, вај! нариче у Топлици сестра Исмаил - бегова... Напустила је, она, и кућу и мужа, па се из куле очеве не миче. И не зна Фати-султан. Нико јој не пришапта, ни мајка ни другарице, ни слушкиње ни робиње, шта се ио Прокупљу говори, у шта тврдо верују и Лесковчани и Нишлије и Врањанци . . . А Ахмед -хаФуз радостан, весео. Јавно говори, да му је по ћеиФу само ово кћерино венчање . . . Синоћ су чак и слуге и слушкиње чуле кад је кадуни и кћери рекао : „Топлица је близу, ако се моја, после Алахове најстарија, не послуша!" VI Месец је од петнаест дана. По Фати-султан-хануму дошле су из Лесковца јенђе : Шемси - пашииица са својим

рођакама и пријатељицама, с најотменијим харемима. Дугачка поворка кола, с дивним коњима, улази у Прокупље, а хладна Топлица тужно шуми, те много меко срце заплака, јер му се учини да су то уздаси мртве мајке Исмаилове. . . 0 богатим даровима, оделу и накиту, што је свекрва иашиница донела снаси, Фати-султан-хануми, говори цело Прокуиље. . . И већ је Фати-султан пред јенђама; погл§да у богато рухо, кадивено, извезено златом, спремљено њој за после телеисања, и уздише: чини јој се да то ни.је свадбено рухо, но покров, за њен сандук . . . Спусти се ноћ. Хануме се неселе. Свирка и несма разлеже се. Мирише ваздух на шебој, на караиФил, и на росну траву . . . Еолико је свирачица и играчица дошло с јенђама! Еолико је певачица довела свекрва, пашиница! Ту су троји чочеци: једни из Лесковца, једни из Врање, једни чак из Скопља. Скоро ће се почети телеисање. Фати-султан - ханумину мајку спопада грдан страх, ваљада што јој је кћи оволико бледа, и овако мирна . . . Али зашто ? Није ли Фати-султан невеста ? А невеста мора ћутети, стидети се . . . У конаку већ нигде госта. Тек што се, с вечери, искупише, разиђоше се. Јер се иевестии отац тако опио, како није скоро, па се побо.јаше кавге, и из кавге какве несреће усред највећега весеља. Гости се разишли, а пијани ха®уз дубоко заспао. И слуге, све редом поспале: нигде мушке главе будне! А у харемлуку весеље!. . . Фати-султан је иа душеку: телеише јој лепо, бледо лице једиа стара кадуна, Прокупчанка, с великом пажњом, јер јој је .воља да се сутра у Лесковцу зачуде њеној вештини. У овој су одаји осим невесте и старе кадуне будне још три младице. Од иевања, играња, шејтанлука замориле се хаиуме, те су поспале. Неке спавају на миндерима, широким а ниским, као ватра црвеним; пеке на шареним шиљтетима поред миндера, све у оном положају у коме их је сан украо. Па и у друго.ј одаји спавају, иу трећој. Кућа пространа, с многим одајама, одаџицима, ћошкама. Прозора пуно. На прозорима нигде капка; све широм отворено. Месец, пун, стари севдалија, гледа ашићаре хануме, њино лице, распуштену косу, недра раздрљена, раскопчала се, спала паучина, венедик-кошуља. Обасјао им свилене шалваре, кратке антерије, срмали-колане, обоце, билензуке и беле руке, разбачене, забачене нреко главе. Смакле се шамијце с главе, и каик-отос. Тврдим сном спавају, мртве уморне, нарочито оне с девојачке страие. Вар су се веселиле само ноћас? Где је Хамам? Где Девојачка К'наноК? У што им је прошла мала Ена-ноИ? У весељу, од вечери: до зоре, до белога дана. Мирише свеж ноћни ваздух на шебој и каранФил из башче, на амбер и зумбул-ливанту с косе, иа ђул-су с недара, грла и руку... Дечица се грче, прибијају се уз матер, или бабу, или дадију, јер осећају у сну студ, и сањају: мања, где их