Нова искра

— 154 —

којж су „све саме накараде од људж — прожзводи бирократизма", иа истичући вредност друштвене сатире више оне књижевности, која износи „идеале човечијег савршенства", ирелази на вредност „Ревизора" коју он може имати у Србији: „И у Орбији влада бирократски систем -- те с тога ће тамо „Ревизор" бити без сумње код куће". А сећајући се и књижевне вредности његове вели: „Но српски превод „Ревизора," има још један значај по нашу малену књижевност. У нашој књижевности ретко ће се наћи које вештачко дело од реалне вредности. 0 тога је „Ревизор" права добит за нашу књижевност ..." (стр. 145.). б) „Од ареводиоца " Пере Тодоровића. Изнесавши разговор Гогољев са царем Николом, после представе „Ревизора" вели: „ако „Ревизор" у срп. преводу само насмеје срп. читаоца, онда ја треба да плачем за трудом и изгубљеним временом око превођења ове књиге. Јер, преводеће „Ревизора," моја је главна намера била да поубдим срп. читаоца на размишљање" (стр. 146.). Па онда и он говори о бирократизму у опште и у Орбији на по се и завршује овим речима: „Ревизор" је препун побуда за озбиљна и дубока премишљања. Ако срп. читаоци уоче те побуде, па ее макар само за часак замисле над оном чиновничком, нећу да рекнем ноквареногаћу, већ умном и моралном низином, што је црта Гогољ, онда моја трудба око превођења „Ревизора" неће бити узалудна..." (стр. 147—148). Тенденцију преводиочеву напред смо споменули, говорећи о српским преводима Гогољевих дела. У М. Зечевића „Историји Света, прегледу удешавану за средње гаколе", књ. 2., 1880. у одељку Књижевници руски помиње се у кратко и Гогољ. После најкраћих црта, из његова живота, вели се ту за књижевни му рад: „Његово перо иаличи на кнуту, којом шиба глупосги и предрасуде својих сународника. Такав му је на прилику роман „Мртве душе", у коме се дотиче друштвених прилика руских, казујући све невоље, гато их подноеише бедни мужици, такав „Шињел," врло занимљива новела, којом уводи читаоца у канцеларије руске, да види по коју и сувише ограничену главу. То се исто огледа и у његовој комедији „Ревизору," где су једииственим начином исмејани паланачки чиновници и грађани" (стр. 1100.). На послетку јога помиње „Тарас Буљбу", као дивну слику живота украјинских Козака. У „Јавору" за 1882. има чланак Никола Гогољ од Дросие-а Мериме-а у преводу Ћ. Ј. Н., у којем писац говори о Гогољевим „новелама" („идилским приповеткама"), „Мртвим дугаама" и „Ревизору." Вбог велике вредности овога чланка, и ако је превод, на њему ћемо се задржати вигае, него и на једном довде. Ва Гогоља као писца каже : „Вегат посматралац до ситница; способан да, произведе смех; дрзак у излагању, али наклоњен да вређа до буфонерије, Гогољ је пре свега сатиричар жарког уображења. Он нема сажаљења напрам будала и неваљалаца, али за то има једно оружје — иронију, која, док је с једне стране врло оштра наспрам свега што заслужује да се исмеје, дотле је напротив врло блага спрам погрешака, на којима се она врло чесго баш највише задржава. Еомика 1 ) му је готово увек више шала, а његова веселост не да се лако описати. Ако по који пут и насмеје сво.је читаоце, у дубини душе њихове оставља им утиске пуне горчине и гњева, — његове сатире дакле пе свете се друштву, оне га само гњеве. — Еао цртач обичаја, Гогољ се нарочито одликује, у Фамилским сценама. Он има г ) У овом преводу стоји: «Колика», што држимо да је шгампарска грешка.

у себи доста оног духа Тенијевог и Каловог. Изгледа човеку, да је видео његове карактере (личности) и да је живео с њима, јер он нас упознаје с њиховим манирима, њиховим наравима и најмањим њиховим покретима,. — Један вам врсак, други вам вређа уши говором, а трећи опет шушкета, јер нема све зубе. Занет, на жалост, овим ситпичарским студирањем детаљности, Гогољ је готово са свим заборавио, да их везује за тлавну радњу.') Управо, може се рећи, да нема плана у његовим делима, и, што је најчудноватије, нарочито код писца који се хвали са своје природности, никад у напред не одређује, какав ће му бити развој главног плана. Сцене, најФиније изведене, везују се рђаво; оне почну, али се брзо еврше, а више пута крајња небрига писца за састав дела, као да руши илузију, произведену истинитошћу описа и природногаћу дијалога". (Стр. 1101 1105.) За тим вели, да Гогољ припада приповедачкој гаколи Рабелеовој: „у којој с правом — заузима место одличног ученика" (стр. 1103), на онда указује на извор заједничке мане и учитеља и ученика, а ми бисмо додали и свих њихових следбеника (а то, као врло кориену поуку, истичемо савременим нашим хумориетичним писцима): „Вештина избора међу безбројним г^ртама, које нам ирирода нуди, много је тежа, но што је иажљиво иосматрање и тачно извођење њихово" (Тамо). Даље, поменувши да руски језик, најбогатији европски у наречјима, може „најделикатније нијаисе изразити. Пун оне дивне краткости у изразу скопчане са јасношћу, кадар је да једном речју свеже више идеја, за које би ком другом језику требале читаве реченице", — допуњује предњу мисао овим, што такође истичемо као веома поучио : „Прецизна радња је знатна услуга, само ако се уирави на главне делове састава. Буде лиједнако изведена и у сиоредним радњама, онда цело дело иостане монотоно". г ) Опет помињући сатиру „као особени карактер Гогољевог талента", одређује иачин ехватања и склоиоет његову при одабирању градива за евоје предмете овим речима: „Он не гледа у леиом ни ствари ни људе — тим неће да се каже да он није веран посматралац, — али његово изучавање обичаја показујс неку превагу ка ружном и жалосном. На сваки начии та два елемента и ностоје у природи у изобиљу, али баш нарочито за то, што их тако често сретамо не би их требало истраживатШ са неодољивом љубоиитношКу" (стр. 1106 —1107). Па оида сиоменувши, какав појам дорпвамо о „Светој Русији" по еатираиа Гогољевим, рад је у неколико оправдати Гогоља тим, гато вели: „да је то погрегака сви[х] сатиричара, гато виде свуда само дивљач, коју гоне, и није баш најиаметније веровати им одмах на реч." ") И споменувгаи, да генијални Ариетошан, ипак није успео, црнећи своје суграђане, да не волимо "Периклову Атину, вели за Гогољево црпење предмота: „Гогољ обично узима своје карактере из ировинције, подражавајући у том Балзаку, чија су дела могла бага и ње бити од утицаја иа његов таленат." За тим тумачи, за што Гогољ није црпао своје предмете из великоварошког, пресгоничког, него из провинцијског живота, па долази до закључка: „У провинцијама се и може још наћи примитивних обичаја и предрасуда, али и тамо су с дана на дан све ређе. Оеоски племићи, који једном у животу оду до Петрограда, и то им је сав пут; који живе целе године на својим добрима, једу много, читају мало и не мисле много, г ) Ми истичемо, као и све пред овим. * 2 ) Ову расплинутост и неразмерност у деловима, нехармоничан састав целине, опажамо и у наших хумористичних писаца, почевши од Јакова Игњатовића, па на даље, а отуда монотоност и досадност. 3 ) Ово ми истичемо.