Нова искра

— 153 —

чланка: „Комедији, Горе от г б ума, која је дала правац свима каснијима, најближа је по драстичности и исто тако огатрој характеристици, ако иначе и од мање вредности са стране художества, „Ревизор" од Гогоља, најзнатнијег руског новелисте, који је разним преводима и у нагао.ј књижевности одомаћен" (стр. 492.). За тим говори посебице о „Ревизору", излажући у кратко садржину његову, на крају вели: „Не да се описати како је тај комад комичан на позорници" (стр. 494.), и изложивгаи анегдоту о цару Николи, кад је први пут видео на позорници „Ревизора" и нгта је на свргаетку представе рекао писцу, говор о Гогољу завргаује се овим речима: „Обе ове овде наведене комедије двојице од најбољих песника руских показале су нам само мрачне стране рускога живота" (стр. 494.). — Писац тога чланка није се потписао, а рекли бисмо да је сам уредник, напред поменути вредни преводилац Гогоља, Ћ. ПоиовиК. У иредговору Гогољеву роману „Чичиковљеви догађаји или Мртве дугае", од преводилаца Љубомира МиљковиЛа и Милована Ђ. Глишипа, иред д§лом првим („Вабавна библиотека 1. свеска, 1872.), налази се прво кратка биографија Гогољева, у којој свакојако погрегапо сто.ји да се Гогољ родио 1810., а умро 1851., а за тнм се значај Гогољева књижевна рада за руски народни живот и умни покрет обележава овим речима: „Он (Гогољ) је руску забавну књижевност дигао на висииу са које је она заузела видно место у руском народном животу, задобивгаи удела у умном покрету народном. Гогољ је подигао руски роман на сгупањ сувременог романа" (стр. II.). Па изложивгаи: гата треба разумети под сувременим романом 1 ), од каквог је он зиачаја, како „за писан>е оваког романа треба често вигае дара и образовања него за обрађивање науке" (стр. III.), како су некад сви европски народи „имали свога Милована Видаковића и дружину", како је у свију њих „роман био измигаљена прича с тим јединим задатком да забавља магату, и готово с том једииом тежњом, да оно прича гато никад није могло бити", како се поступно ова врста књижевности отимала „од ропства беспослици и лагању и заузимала свој важан значај, макар да се тај порао јот ни до данас није свуда окончао", — на послетку-прелази се на руску забавну књижевност нре Пугакина и Гогоља, и вели се за њу, да је и у њој, до тих великих писаца, владао лажни правац и да се само подражавало западним писцима: „не умејући произвести дела, у ком би се уметнички цртао руски живот. Од романа их је највигае било на ®орму Милована Видаковића..." (стр. III—IV). За тим се прелази на Гогоља и одређују се правац и особитости његова књижевнога рада овим речима: „Почетак Пугакинов Н. В. Гогољ је потерао даље, и описима многих руских карактерисгичних типова, гато их верно као да су ФотограФИсани, или као да се сами мичу и говоре, изнесе у својим г ) «Под сувременим романом не сме се разумевати књига коју је само забавно читати, у којој је пуно лепих речи, или описа и слика а која својим садржајем оставља читаоца са истим мислима које је и пре имао. Оувремени роман је постао врста књижевности, која извршује знаменит уплив на мишљење велике масе људи у данашњој Јевропи . . . Романи данас цртају борбу друштва иоцепаног па разне правце по погледу на политику, на образованост, на уредбе и установе друштвене; они износе минула времена у верној слици живота, могло би се рећи накнађују историју; они цртају историју осећања човечанских у старости и младости, и улазе у танкости душевног живота човечијег, износећи нам у целокупној слици развој и борбе његове. И све ово на основу араве, може се слободно казати научне студије верним цртањем ирироде, само што се њени усамљени иојави склаиају у уметнички склои» (стр. II — III). Ово наводимо и истичемо овде за то, што мислимо, да ће и сад бити од користи свратити пажњу иа ове мисли не само нашим читаоцима, него и писцима, који мисле и хоће да се убрајају у приповедаче савремене реалистичке школе. Јер, није доста само богодани приповедачки дар!

приповеткама, учинио је ночетак правоме ориђиналном руском животу у') приповетци, који је почетак руска забавва књижевносг учииила темељем својим, разгранавгаи га на далеко" (стр. IV.). -Истакнувгаи „Мртве дугае" као „најсавргаеније дело Гогољево", књижевна обрада предмета и теиденција пигачева у овом делу овако се обеложава: „У њему је читава галерија појединих слика из руског маловарогаког и племићског живота, насликаних са чудиоватом уметногаћу и живогаћу. Особиту топлоту овим сликама даје познати Гогољев хумор, Фина комика или сатира, која тако рећи кроз врсге вири, а која се може узети за теиденцију његових списа, по којој је сликајући слабе стране другатва, хтео хумором да узбуди тежњу к поправкама, коју су његови последници доиста са свим касније и развили" (IV—V). — Од осталих дела Гогољевих овде се спомињу као „дивно — израђене његове приповетке са села", а за његову историјску приповетку .. 'Гарас Буљба" вели се, да у њој „излази испод његова пера, као васкрсао, један витешки период малоруске историје". За комедију „Ревизор" каже се, да „представља у живим бојама поквареност и незиање ондагањег руског чиновништва и бирократских појмова његових" (стр. V). — Ту први пут наилазимо на први, и ако иепотпун библиограшски преглед нревода Гогољевих дела, којим смо се и ми послужили, донекле, при састављању иашега, напред наведенога. У „Малој Библиотеци" V. нреведен је „ Гввизор гааљива игра у пет чинова. Написао Никола Гогољ. 0 руског превео П. Тодоровић. У Новом Саду 1880". На крају књиге има три додатка: а) „Гогољ о своме Гевизору. Одломак из писма, гато га је Гогољ, одмах после прве представе свога ревизора писао једноме књижевнику". (То исто и у Малетићевој „Грађи" и у „Виделу" за- 1886., бр. 99., одакле види даље и у овом нагаем послу на.воде). б) Приказ Гевизора у „Стражи", од .1. Пачу-а. Прво говори о књижевносги као о огледалу друштвоног стања. То потврђује Француском књижевношћу пре ®ранцуске револуције и после ње, па онда казује да је у Русији књижевиост почела силније да утиче на друштво тек од почетка овога (XIX.) века. Гогоља сматра као књижевника из једног од разних кола, која су ее одмењивала у руској књижевности и која су допринела: „да се руско другатво прене из патријархалне чамотиње и да се опре политичком насиљу" (стр. 141.). За тим прелази у кратко на Гогољев књижевни рад, обележавајући га овако: „Први његови радови, то је иоје.зћја његове отаџбине, красне слике из јуначке малоруске прогалости, или-ти слико из сувременог живота малоруског. С преласком у Велику Русију, окренуо се Гогољ сувременом животу у Великој Русији. У своја два дела нацртао је два сталежа руска, која као сињи терет притискују руски народ — у „Мртве дугае" насликао је руске помјешчике (поседнике земље), који тако безазлено сисају народну крв, као што деца сисају своју мајку, а у „Ревизору" насликао је руску бирокрацију. Гогољ је ставио огледало пред руско друштво — он је исновест рђаве свести руског друштва. Гогољ пише са смејом — у шали прави патологаку секцију руског друтптва. Но Гогољев смеј има иечег сумориог — ои сам вели, да иза жговог смеја има и тоилих суза" (сгр. 142). За тим је развио своје, социјалистичке мисли о бирокрацији и државној власти, илуструјући их појединим типовима из Гогољева „Ревизора", Ј ) Стоји ((И^, што сматрамо као штампарску погрешку.