Нова искра

— 159 -

јевиА покушава, у својо.ј дитерарно -хисториској козерији Ераљ Драгојло и негова брадавица, да изнесе начин како би о тој теми писади: Срећковић, Сандић, Руварац, Дучић, Мијатовић, Новаковић и Ковачевић. Ео је и ко није Ћемо Ерђанин г. Станојевић оставља н даље Ђрачу Погађачу, а сам има намеру, да у овој својој козерији исмеје како натни хисторици дају велики значај појединим бозначајним ситницама посвећујући им читаве академске студије. У овоме покушају највише пада у очи врдо занимљиво и тачно подражавање стилу Сандића и Мијатовића, који се и иначе одликују карактериетичним маниром. Све би ово лепо бидо и све би се могло допустити, као духовита козерија, да се у њој нарочито ружно не истиче немида и неоиравдано подругљива тенденција према г. г. Новаковићу и Ковачевићу. То је свакојако неправда према њиховој знатној засдузи за српску књигу и науку! * Уз свезак Жале Библиотеке иде још, као придог, и Преглед нових књига и садржине дистова, са кратким оценама и приказима у дитераној хроници. Све важније литерарне појаве изнесене су ту у кратко, концизно и врдо прегдедно. Он је у томе погдоду по својој ваљаности превазишао све наше данашње књижевне дистове. Подсећа на ранији дитерарни прегдед у Делу, уређиван депим разумевањем пок. Др. Ђокс Ђорђевића. И растужен сећањем на рану смрт Ђокину и губитак српске књиге, ја пуштам и ову сузу у паметар једном незаборављеном пријатељу. Ђрање Бор. II.

ЕовачевиК Јово: Расељавање Босне и Херцеговине. Прештампано из „Гдаса Српства". Страна 26. Београд, 1901. год. Овој брошири, која је састављена из новинарских чданака, гдавни је циљ да објасни узроке исељавања Срба (погдавито Мухамедоваца) из Босне и Херцеговине и да упозна исељенике са земљом у коју иду и са судбином која их очекује у тој новој домовини. Многобројни су узроци и јаки раздози који руководе босанско-херцеговачко становништво да се исељава из своје домовине, с огњшпта својих прадедова. Не деже они у оскудици простора за насеља, јер је Босна. с Херцеговином много ређе насељена од Србије, пошто је у Србији 52, а у Босни и Херцеговини 31 ст. на сваком квадратном кидометру. Осим тога Босна с Херцеговином је земља, у којој се дају зарадити све потребе са живот. Пада јако у очи #акт, што се из ових депих српских земаља не исељавају само млади људи него чак и они који су једном ногом већ у гробу, што значи, да су ведике невоље које су их на тај корак нагнаде. Како су исељеници махом Срби вере Мухамедове, то је појав расељавања Херцег-Босне још лакше објаснити. Ево најважнијих узрока тога — по Србе штетног — појава. Кад је године 1878. Аустро-Угарска окупирала Босну и Херцеговину, окупацији су се оружјем противили мухамеданци, а Хришћани или су остали индиФерентни иди су шта више помагали извршење окупације, надајући се неком бољем стању. Није прошдо много времена, док су Хришћани увидеди да су се у нади преварили, а Мухамеданци још више оздоједиди. 1. Аустро-Угарска завела је у Босни и Херцеговини стајаћу војску и на тај начин повредила религиозна осећања мухамеданаца (да се куну на верност туђем владаоцу, а не Султану), а према ХришћаНима и Мухамоданцима погазила је тиме дата обећања. Кад се овоме дода још и то, да је у војсци заведен немачки језик, да је у њој скоро исмевана религија мухамеданска и да је војска потерана ван земље у аустроугарске гарнизоне, онда се тек може разумети за што је свекодико босансшУ-херцеговачко становништво веома огорчено предусредо поменуте наредбе босанске владе. 2. Аграрно питање остадо је нерешено ; уређење односа између спахија и кметова, наилата и оцена десетка, одре-

ђивање и иаплата порезе — све је то бидо штетно и ио слахије и но кметове. 3. Грађење саобраћајних путова (кодских и железничких) вршено је искључиво с обзиром на аустро-угарске стратегиске и угарске трговинске интересе. При томе су са свим занемарени трговински и економски интереси босански. 4. Земља је дата у трговинску експлоатацију странцима, усдед чега је економска борба јако отежана за Босанце и Херцеговце, нарочито за Мухамеданце који су културно слабији од правосдавних Срба, а осим тога и ненавикнути на ту борбу и муке. 5. Више од половине земљишта босанско - херцеговачког вдада је прогласида државним имањем, којим се није могао користити ни један Србин. Најбоље земље уступљене су Немцима, а државне шуме: Немцима, Мађарима и Чивутима. 6. Трговачке везе са Србијом, Турском и Дадмацијом са свим су прекинуте. Занати су упропашћени укидањем царине на Сави, јер је босанско - херцоговачка занатска производња морала пасти пред силном аустро-угарском индустријом и трговином. 7. Чиновнички кадар састављен је скоро искључиво од странаца који чак ни српски не знају. Они овде представљају највећу господу, а у својој домовини немају квадиФикације чак ни за пандуре. Да, али су они верна оруђа, католичке пропаганде коју и сама влада помаже. 8. Влада тражи да добије што већи утицај на управљање рсдигиозним носдовима, што је одсудно противно обичајима и вери мухамеданској. 9. Жандармерија је туђинска и нечовечна: уцењује, глоби, силује, исмева обичаје, а вређа веру и осећања. 10. Према томе: аустро-угарски поданик осећа се у Босни и Херцеговини као у својој кући, а Босаици и Херцеговци немају дома на дому своме. Најбдиже су и најстарије насеобине босанско-херцеговачке емиграције у околини Ада Базара. Ево њихове сдике: деже у подводној равници, онкољене су одасвуд баруштинама, у којима је дегло мадарије. Економско је стање народно врло рђаво, јер становништво живи искључиво од свиларства, пошто су овде искључене друге врсте занимања. Јавне безбедности никако нема. Осим маларпје немилосрдно сатиру становништво срдобоља и тиф . Нарочито страдају деца, због чега се нова покодења не могу подићи, те ће се нанш сународници, који су тамо насељени, са свим сатрти. С малим изузеткпм то исто вреди и за све остаде земље у Анадолији, у које се Босанци и Херцеговци исељавају. Судбина је наших сапдеменика да их за кратко време са свим нестане, да оставе своје кости у туђини, дадеко од своје домовине. То је у гдавном садржина ове брошире која нас више на новинарски начин уиознаје с узроцима расељавања Босне и Херцеговине. Израђена за новине, нема системе, а то је први знак, даје од нестручна писца. Језик придично неправилан, а техничка израда неукусна. Цена није назначена, с тога је продавци нуде пошто је кога воља. При свршетку брошире писац вели, како није рад да босанској влади подмеће несавесност иди наопаке циљеве, али ипак мора рећи, да је она учинила све, што је могла, да се народу досади живот у Босни и Херцеговини. Држи ди он, да је такав рад савестан и с искреним циљевима по срећу тамошњег народа? Он не може нретпоставиги — а ја сам међутим тврдо уверен — да расељавање ових српских земаља годи босанској вдади и да је то управо њена сврха, како би дакше могда испунити своје одавно сковане планове. ц, Писац ми изгдеда наиван кад каже, да је дужност босанске вдаде да озбиљно иснита узроке исељавања и да их уклонн, јер влада баш систематски ради да се поменути узроци умноже и иооштре. Узалудно је тражење слободне штамие за Босну и Херцеговину, не с тога, што данашње покодење није дозредо за сдободну штампу, већ што би то бидо штетно по саму аустро-угарску политику у овим земљама.