Нова искра

— 158 —

Објашн.ење овог појава лаићи ћемо скоро у свима теоријама о утидају меседа иа иромену времена. Месец као нроузроковач ваздушних плима нојављује нам се као такав као најсилнији] у својим сизигијама (мени и.ш при пуном месецу) ; деси ли се при томе, да је још и у екватору иди у бллзини зомље; коинцидирају ли сунце и месец у томе степену, да отуда мора произићи иомрачење сунца или месеца (као што ће то бити случај у сва три напред обележена дана: 27. марта, 25. априла и 20. октобра 1902. г.) то се онда око једног таквог дана прикупио толики бро.ј чинилаца, који стварање кише потпомажу, да сваки метеоролог, који чини своје закључке по месечевим констелацијама, код џегуда већ у напред мора да рачуна на кшпно време. Је ли пак месец својим положајем у екватору при џегуду имао свој удео у стварању атмосФерског таласа, то ће но истоку даљих 13 до 14 дана да стигне поново у исти положај према екватору и таман на време да прискочи у помоћ пуном мссецу, као најјачем покретачу ваздушних илима за произвођење једног новог прелома у међутим већ у иеколико смиреној атмос#ери. Укупно дејство може још и осим тога бити појачано: блиским положајем сунца према екватору — близином месечевом према земљи (реп§еиш) ако тај чинилац није дејствовао већ при џегуду — враћањем нериодских хладних струја (Три ледена свеца), месним и тисућа другим узроцима, око којих се ми ево ревносно старамо да их тек нознамо. Г. Тари у своме писму писаном под 24. Фебруаром (9. мартом) вели: „Прошлог месеца био нам је месец потпуно џегуд и ми у Алжиру имадосмо искључиво рђаво време." „Последњег месеца?" — Реч је дакле о Фебруару 1901. год. — Па добро: У Фебруару била је мена месеца 6. Фебруара а 7. дана када је г. Тари иосматрао џегуд — месец је био у екватору, а 8. у близини земље, а при томе је и само сунце било у знатној близини екватора. Број чинилаца, ко.ји утичу на стварање ваздушних нлима и који су се слеглн око овог једног дана (7. Фебр.), био је у овоме случају заиста тако обилат; вероватноћа, да ће у то доба наступити јака промена са бујним кишама, мећавама, бурним ветровима и т. д. тако велика, да и писац ових редака од своје стране није пропустио нрилику, неколицини од својих овд. пријатеља већ унапред обратити нажњу на ове дане и промену времена која ће нам с њима доћи". Уснех је био сјајан, јер и ми овде имадосмо у то доба време, које потпуно одговара опису г. Таријеву о времену које је тада владало и у Алжиру.*)

Мала Библиотека. Св. 19. Бр. 1. Год. IV. 1902. Од сриских аисаца: Хумористикон. Свеска прва. У Мостару 1902. Пздање и штампа књижарнице Пахера и Кисића. Шала Библиотека овим, по реду деветнаестом, свеском улази у нову годину свога излажења. Ранијим излажењем она нам је већ пружила једну одабрану и ваљану библиотеку, лако и неосетно за скромна средства којима читалачка публика располаже. Похвалним и ретким прегалаштвом подузетника у литерарну сврху, Жала Библиотека умела је задобити знатан део оригиналних радова наших познатијих приповедача, као укусну и пријатну лектиру. Нова серија отпочиње нрвом свеском Хумористикона који има намеру да доцније, са још више представника, буде огледало наше савремене хумористичне књижевности. Јер доиста, у овом свеску и поред ранијег гласа неких хумористичких писаца и њихових дела од вредности, радови *) — К овоме — вели Климат — имамо да додамо још и то, да , су тих дана и у целој Русији владале такве мећаве, да су њима затрпани Ш многи возови на скоро свима железничким иругама. ™

махом показују поврпшбет, алватност и — акб се израз, према садржпнн њиној, не сматра за нарадоксан — неозбиљност. Али ће свакојако козерије једнога Скерлића или хумористичне приповетке једнога Сремца или ДомановиЛа, ако их буде било у доцнијим свесцима, појачати вредност и дати одређенију поенту овој врсти нисања у нас. Међу писцима овог првог свеска нов је само г. Шилорад Ж. ПетровиЛ. Његово За столом, из збирке Паланчанке, далеко изостаје иза Сељанчица, умиљатих и ведрих песмица. Ти натегнути и мршави диалози у паланачкој кавани, сувише надимљени јевтиним дуваном и засићени мирисом шкембића и кисела купуса, ординерни, Фриволни, по мало отужни, са наметљивом претензијом шаљивог тона, никако не дају од себе оног угодног хумора, који, и у простоти предмета, неодољиво привлачи читаоца. Јачи или слабији утицај Марка Твена на хумористички правац прелази у очито нодражавање у г. НушиЛевој ствари Прича о томе .. . У тој причи јунак је — сарадник, у једноме листу, за рубрику „Наука", — са онаким истим разумевањем које показује и Твенов јунак у уређивању пољопривреднога листа. Псти недотупавни чланци, незадовољство и гнев уредника и публике, батине, дивити, псовке, обавештења... Па ипак се читалац, и ако не види ништа ново, разгаљује појединим духовитим врстама, у задовољном подсећању на Десет ирича г. Нушића. И у причи На студенцу од г. Илије СтанојевиКа (не замерите што га не зовем нрисним именом, у [фамилијарном тону, Чича-Илија!) има подсећања на Твенову Заразну иесму. Опет оно идиотско нонављање истих стихова; иста зараза њихова, која широко плави друштво скучених умова. Читалац се ипак, и сам не зна зашто, доброћудо смешка овим необичним и шијачким стицајима и пропусти тек једно: којешта! Ствар је лака, еФемерна, орфеумска. Таква се карактеристика мора дати овој причи, баш и кад се не ступа са тешком збиљом логици сцена и не узима прецизнија мера у одредби карактера њиних. Г. Чеда ПоиовиК, такође из раније познат, увек духовит и увек пун хумора, даје нам Песму о славним стомацима, и у њој једнога коњичког пуковника који „ноетично лаже". Лаже о своме коњу који све једе: добош, коње, приборе, табакере, жабе, канте ... У овој причи, слабијој од многих г. Поповићевих прича, прилично се осећају ловачке авантуре барона Минхауза и вечито глупава нростосрдачност из Твена. Г. Јован ПротиЛ у Роезге исмева безначајност Сиоменица, које су одавна у моди код наншх госпођица. И као год што се губи поезија младости, губи се и значај тих споменица. Тема није много нова, ма да је увек згодан окушај за хумористу. И ономад сте баш прочитали, у свежем омладинском Покрету, такву нричу г. Нушића, Сиоменица госиођице Савке. Г. Иротић, и по овој а и по раиијим својим приповеткама, изгледа да нема особитога успеха на томе пољу. Ведар несташан дух, вољан за шалу, прилично је неумешан у извођењу приповетке. Кад читам његове хумореске и кад јасно уочавам неодољиву, наметљиву жељу за истицањем досетака и шаљивих елемената, налазим се под неиосредним утиском извештачености, у оскудици спонтаности, која је оваквим радовима потребна. Изгледа ми да бих се у друштву са овим добрим и веселим човеком морао смејати, можда много смејати. Само се бојим да то не би било смејање више смеју његовом но самој причи. 'Гакво голицање у причама стављеним на хартију не може имати толике превласти. Случај г. Казбулбуца. Износећи ову слободну личну импресију, мени није намера да што сметам и даљем раду г. Протића. Г. Др. Бранислав СтанојевиЛ, са талентом врло видним, покушава да копира манир и стил других писаца, неколицине представника наше хисториске науке. Исто онако као што је Жил Леметр у својим Сог>1ез пе Жое1 покушао да изнесе по једну кратку божићњу причу начином како |би је написали: Пол Бурже, Пјер Лоти, Ги де Мопасан, нФердинан Фабр, Емил Зола и Катил Мандес, — г. Стано-