Нова искра

Ја сам то већ у много, много прилика посматрао, али сам се према том народном веровању држао скептички, пошто не могу да нађем никакав узрок за неку везу између изгледа месечева и погоде: .леног и.ли ружног времена. Међутим ствар потврђују и други посматрачи. Питам дакле : 1. Астрономе : Може ли се унапред заказати времс, када ћс месед опот доћи у положај џегуда и је ли тај његов положај тада један и исти за сваког гледаода или то важи само за извесне.тачке земљине површине? 2. метеорологе: Да ли је време у таквим нриликама заиста горс (кишовитије, бурније и т. д.) него у другим месецима? ❖ У У1-тој свесци „Климат" вели: „На иитање, које је г. Тари истакао — урсдништво је нримило мноштво одговора; све их овде изнети, савршено је немогућно; ми ћемо их дакле сасвим укратко резимирати и само неколико њих од оптнирнијих у оригиналу изнети. Из многих писама излази, да у свима народима и земљама постоји веровање о утицају месечеву на време, када.се нађе у положај џегуда. Из Енглеске нам пишу, да веровање у моћ „лежеће!'" месеца допире.јошиз старине. Немци имају о томе и иословицу: ТУепп пег МопА Мед1 аи/' Ает Впскеп ЈРНе^ Аа8 IУаззег п1ег дле Вгпскеп".*) У руском приморју на Црноме Мору, то веровање изражава се нословицом: „Луна лежитг — морнкг не сиитг" „Луна џтоитг — морнкг лежитг". За овим уводом у „Климат-у" ређају се из разних крајева Јевропе принослани дописи: Г. Суворов, проФесор у казанском свеучилишту, одговорио је кратко, али веома разложно и чисто теоријски, зашто нам барометар при јаким ваздушним плилама то не показује податком јачег притиска ваздуха. Сасвим другим путем полазећи, али веома духовито, објашњава ишкењер г. Нилус всзу између положаја месечева у дЏегуду" и кишовитог и бурног времена око њега, при чему на крају долази до закључка, да се месец у џегуду не може видети у прсдслима који су од екватора измакли преко 40° северне (јужнс) ширине, али му на то примећава „Климат" да ирема допису поручника Семенова поменуто народно веровање не само ностоји и у пределима на крајњем северу — баш на Мурманском приморју него да се и тамо месечев утицај на време изражава нословицом: „Луна лежит — иоморг стоитг; Луна стоитг — аомор лежитг". У VII. свесци после дописа г. Хајнриха Леона (Бијариц — метеоролошка комисија) и г. Перота де Пен (Опсерваторије у Мерендолу) „Кл.имат г в" пише: ,Госи. Манојловић (из Београда) одговара врло опширно на питање г. Таријево и овај његов одговор нам је драгоцен још и због тога, што је то једини чланак којим нам се показује начин како се унапред може одредити време кад ће нам се месец појавити у џегуду. Ево тог Манојловићева чланка, који је у Климату, као и сви остали чланци у томе часопису, оштампан у руском, Француском, енглеском и немачком језику. I У положај џегуда месец може да доспе само дан два пре или после мене месечеве, али за гледаоце са разних тачака земљине површине, тај еФекат не може бити један и исти. Претпоставимо случај (а то се дешава) да је у исто доба, кад је сунце у екватору или њему врдо близу, и *) Када месец потрбушке залази Поток лреко брвиа прелази.

месец дошао у исти положај према њему и то одмах после своје мене. Тог вечера ми бисмо видели, да ће нам сунце и месец да зађу на једној истој тачки нашег видика тачно на западу; најпре сунце, а по овоме и месец. Месец, као по себи тамно тедо, добија своју светлост од сунца: у овоме случају дакле тачно одоздо; округлина његова српа мора дакле бити тачно доле окренута, а, рогови му тачно горе издигнути. У томе случају дакле, када су оба поменута васионска тела у екватору, призор јо један и исти за све гледаоце који станују на екватору или у близини његовој, у вишим ширинама пак, ноложај саме екватореалне линије (на небеском своду) према видику дотичног места, одступа све више од управног положаја, а тиме се у неколико и све то више измењује и положај других односних линија и тачака за поједине посматраче на разним тачкама земљине површине. Ири свему томе појав џегуда посматран је већ врло често и посматраће се и у нашим пределима (под 45° сев. пшр.) — шта више и веровање, да ће у дотичном месецу дана после џегуда бити кише у изобиљу, раснрострто је и код српских земљорадника у скоро истој мери као и у приморју средземног мора. У осталоме појав џегуда може се и у напред нредсказати. 25. априла 1901. г. н. ггр. овај ће се појав моћи иосматрати у зони између 16 и 17. стенена сев. ширине тако леио, као што то напред, а нод извесним посгавкама, описасмо за гледаоца ко.ји станује на екватору — у самој ствари пак, појав ће се по свој прилици под још веома повољнијим условима моћи да посматраи под45" сев. ширине. Јер 25. априла 1902. год. у 6 сати у вече (Париског времена) ноложај сунца и месеца (с ногледом на деклинаЦију) овај је: ч). Деклинација сунца = 17° — 42' — 50, 0 " (В) б). „ месец.а = -ј- 16 — 58 — 17,, (С) 1)Ш. Б — Б' = + 0 — 44' — 32„" Одступање једне линије за 44'ј 2 " од вертикале на хоризонат дотичне зоне, неће се у овом случају моћи ни да нримети слободним оком; на нротив је баш вероватно, да ће се овај Феномен још и у пределима под 45 степеном северне ширине, па и лреко те границе такође и то у томе степену лепо видети, да ће се и на,ма који одавде гледамо причинити, као да је месец при своме заласку „прилегао" уз хоризонат. На основу напред изложеног можемо дакле поставити као правило, да ће нам се нојав месеца у џегуду указати свакад онда, кад сунце и месец, и то одмах после мене месечеве, дођу у такав положај према екватору, да су им деклинације једнаке или скоро једнаке, а при томе и саједноименим знацима + или — снабдевене (т. ј. да су оба та вас. тела северно или оба јужно од екватора).*) Те према томо поред већ за 25. априла заказаног појава ми можемо месец у „Џегуду" видети још и 27. марта 1902. год., а појав од 20. октобра посматраће се боље на јужној половини земље у иределима блиским екватору. II Да одговоримо сад на питање, које је г. 'Гари управио на метеорологе и које гласи: „Да ли је време у месецима, када се опажа џегуд, кишовитије, бурније и т. д. него у другим месецима? Не као метеоролог у модерном смислу, него као ревносан поборник теорије о ваздушним плимама под утицајем месечевим, слободни смо на ово питање да одговоримо поуздано и одлучно „Јесто", али с тим додатком, да после џегуда и неколико кишних дана око њега, обично наступи један нериод од неколико дана лепог времена а на 13 до 15 дана после мене стиже у многим приликама нов прелом на кишу. *) Ово Манојловићево правило допунио је В. МаЦ188ет(;8сћ у толико да потпун џегуд за извесно место на земљи мора наступити тек онда, кад сунце (које је већ зашло) и месец над њим имају потпуно једнаке азимуте.

— 157 — *