Нова искра

Ал' ти нрво Морам страшну тајну рећи. Освета ћв само наслеђе ти бити, Внам те: што ја хоћу, учинићеш и ти! „Сестра ти Асунта сад је иод срамотом. „Јер иобеже у свет с иодлим Галеотом! „Племе нам је часно, поштено и славно. ,,Да му то сачувам: ја ожалих јавно „Живу нам Асунту. Избећ' сумњу сваку „Један празан ковчег погребох у раку! „И свет поверова..." Оирости нам сада, Боже, грех ужасни учињен од јада! У г о Врло лепе ствари! Јес', тако ми Вога! Силвија „Нађи" рече: „сестру и крвника тога, „Па му се освети, — ал' тајно освети. „Учиниш ли јавно, мртав ћу те клети! „За тајно злочинство освету ћеш крити, „Она, ко и злочин, мора тајна бити. „А треба ли човек да изврши дело, „Треба ли ти срце јуначко и смело „Ти се Уга сети! Поверење моје „Ужива у свему. Он ће силе своје, „И срце и руку, драговољно дати „А треба ли ћутат', — он ће и то знати!" У г о 0! нокојни гроФ је добро л>уде знао. Савет вам је добар и најбољи дао: Ја ћутим ко риба, кад затреба само. 'Гакав нам је занат, па за то и знамо. Причат' о убијству које ће тек бити, Опасно је врло, па се мора крити. Иначе се плаћа и то врло скупо! А причати после .... сувише је глупо, Јер је закон чудан: чим те ма где стигну, Укажу ти почаст, па те — у вис дигну! Пек вам се господство ничега не боји; Јер, лепа мадоно, ствар овако стоји: Ако сестра живи, она ће се наћи, А кривац одавде неће жив изаћи! Силвија Е па нека буде; њему ваља мрети! Ја ћу све лукавство у помоћ узети, С њим љупкост и ласка учиниће своје. А кад време буде .... У г о Извршење моје Готово ће бити. — Рад успеха јача Одвојте га како од његова мача. Силвија Пст! Ја говор чујем! . . . Све ј' у руци твојој, Сакриј се и чекај у одаји мојој! /Уго се сакрије)

ПОЈАВА III. Силвија, Тереза; зл тим две служАвке уводк, о десна , Данчелота. Тереза ГроФа Галеота наж на милост чека. Паж ил' штитоноша. .. Порука је нека. Пред вас би, мадоно, да изиђе сада. Силвцја Уведи га к мени. Данчелото На колена пада Пред лепотом вашом и опроштај моли Мој господин врли, јер га душа боли Што већ крај вас није. Он од јутра рана По блатишту грозном, ево целог дана, Дивљега је вепра гонио и тук'о. Мало пре га уби. — У крв се обук 'о Па пред ваше очп није смео доћи; Ал' ће пред вас пасти — неће ни час проћи. Силвија Хвала! Мој онроштај однесите њему, Штитоношо млади. Јер, судећ по свему, Виће да паж нисте. Да не грешим како? Дамчелото ИГгитоноша, јесте. Силвија Зар ви млади тако Па јуиаку славном већ другар у боју?! Данчелото Другар не, већ слуга што би главу своју Жртвов'о за њега. Силвија Скромноет, ништа друго; Али част вам чини. А јесте ли дуго У служби код гроФа ? Данчелото Пет година само. Силвија Ако је толико, треба да се знамо. Данчелото Не, добра мадоно! Не бих ваљда крио: Овде сам првином. Силвија ГроФ је код нас био Има пет година. Данчелбто Жалим што већ тада Не служих у гроФа к'о што служим сада.