Нова искра

186

Ал' ваша доброта позната је мени: Јер гроФ ми је ирич'о о најбољој жени. Од њега научих да вас и ја волим, Да ее с њиме Вогу за Силвију молим. Било ми је тешко, било ми је жао, Што дивну мадону нисам и ја знао. Силвија 0, гле, гле, сињоре! Да, тако ми неба Грофову захвалност уписати треба У снисак врлина, што га красе давно, Г|д којих му име постаде већ славно. Данчелото Тако је, мадоно. Име му пролета, Цењено и славно, широм белог света. Храбријег од срца у његовим грудма, Вернијег кад љуби — још'нема међ људма. Силвцја * Заштитника свога ви волите страсно. То је од вас лепо, похвално и часно. Али што се тиче љубави му верне Веровати могу само лаковерне! (Ланчелото хоКе да јој арекине реч; Силвија., осмехујуКи се, наставља говорј ГроФ је Галеото — нрича се међ људма Ветрогоња лбни без срца у гр^дма. Неверник љубавни, пун страснога плама, У окове грозне кајања и срама Бацао је жене! — Још се прича свуда, Да је брод му ратни пун најређег чуда: У њему је, кажу, плен ратничких дана, Јато робињица са Оиријских сграна. И Асунта нека помиње се много ! /заилаче се) Опростите што се уздржат' не мого'. Имала сам сестру... ах, утехо наша! .. . Умрла је млада .... Данчелото (глас му дрхти) Света туга ваша И у мом је срцу одјекнула сетно. Сви ћемо помрети. Свет је поље цветно, А смрт не одбира кога ће да коси: Старо ко и младо она у гроб иоси. (савлађује сеЈ Ал' да се, мадоно, огрешисте много 0 мог господара — сведочит' бих мог'о. Од кад сам код гро®а, мени је пре свега И дању и ноћу да будем крај њега. Гобињу ма какву, јест, милости ваша Не виде ни чадор ни галија наша. Ја знам добро гроФа, знам и коју воли, Коју обожава, за коју се моли. Ја знам оно име — драже му од свега Што је и од смрти сачувало њега У Никомидијском карантину клетом Кад у мало није променио светом Вбог врућице грозне ... А то име беше Страх за Сарацене који га пронеше

Кроз дивљачке хорде ко страшило грозно. 0, многи је клбтник моћ његову позн'о Кад би се гро® храбри, кличући га смело, Винуо кроз орде на јуначко дело. Милина је било погледати тада: Турбан за турбаном под оштрицом пада, Зеленило пољско крв душманска плави Час победе наше јавља се и слави! Победнички гласи оре се и вију У част и у славу Силвија Геците ми чију? Даичелото (дубоко се иоклони) Силвије мадоне! Силвија (за себе) И сувише ласка Али ако, ако . . . Здераће се маска! (гласно, веома весело) Биће да је било . . . биће друго које . . . Можда баш Асунта, ал' не име моје. Данчелото Гекосте Асунта. Други пут је ово Како ми то мме (за ме сасвим ново) Помиње мадона. Врло ми је жао: Никакву Асунту нисам никад знао. И ја не разумем . . . ако можда није ? . .. Шта мадона хоће?. . . шта се у том крије? Силвија (за себе) Збунио се. .. дрхти . . у лажи се сплео . . . Позеленео је. . . не зна шта би хтео ... Издајници подли! Све знам добро! (гласно) Шала, Само пука шала. — За извештај хвала! Та обичај стари већ знате и сами: Кад се витез врати изабраној дами, Она га, због сумње што јој срце мори, Због растанка дугог што јој тугу створи, Пропиткује, куша; хтела би да позна, Да од њега самог ил' другова дозна За неверу тајну и љубави друге, Што их море крије и године дуге. Оно име рекох (је л' што до тог сгало?) Што ми је од других ирво на ум пало. Гро® је мени веран, у то сумње није. Поштено му срце само за част бије; А колико ценим и колико волим Што сге ви крај њега ... ево ја вас молим Примите за спомен на иознанство наше Овај златни ланац за услуге ваше Учињене гро®у. Данчелото Мадоно ! У страви . .