Нова искра

И све Се поново смири. Свуд гробна тишина влада. Тек само столетна шума зашушти шумором благим, и гатке чаробне прича из древног, минулог доба... Душан КапетановиЂ

Етиографеке белешке о ауетријеким Србима из почетка прошлога века НРИОПТгИО гтроф. Рајко Перушек

з обичаја и навика једнога народа можемо судити о његовој прошлосги и његову пореклу. Обичаји остају још много времена оправдани ма да се душевни обзир и светски назор иарода већ одавна променио. Обичаји су део етнограФије; али зато не треба мислити, да су два народа сродна ако су им обичаји и назори слични или једнаки, јер народи на истому степену образовања стварају независно исте назоре и исге обичаје. У подручје етнограФије спадају, дакле, многи појави који укупно помажу стварање науке о човеку и о народима. У ово бројимо различне начиие поздрављања, заклињања, гостољубивости, крвне освете, двобоја; онда полигамију, моногамију, ексогамију, полиандрију, отмицу, мираз, свадбене обичаје; обичаје о породу, смрти итд. Једнако су предмет етногра®ије: идејалии свет и вера пародна, сујеверје, обреди и церемоније; па накит, ношња, оружје; храна, обитавање и најзад друштвена и државна организација. ЕтнограФија као модерна наука насгала је тек у прво.ј половини прошлога века. Године 1829. управио је МИпеЕдтапк писмо ТћЈеггу-ју у Париз, чија је последица установљење дружине „8ос1е1;е е!ћпо1о^ие", а год. 1843. почео је Јотагс! оснивање етиограФСКих музеја. У старом, средњем, па и у новом веку владала је геогра®ска деоба која је побркала народне особине разиих племена која живе на истом земљишту, а лучила, као различне народе, чланове исте етногра®ске целине, који су обитавали у разним политичким границама. У исту ногрешку запали су и гласовити нисци етногра®ски 0. В. РогИз и В. Насдие1, који су пре сто и нешто више година писали о сриским обичајима. Уза све погрешке ипак су њихови наводи тако иитересни, да сматрам од користи, ако их понудим у изводу српским читаоцима. Многи подаци о српским обичајима још одговарају данашњим приликама, многи пак су у стању предочити нам претке у јасном сјају, пак су зато као историјска сведочанства занимљиви, ма да су се течајем јоднога столећа знатно ироменили. Из њих ће моћи читалац видети не само какви су били онда обичаји народа српскога, него ће и моћи судити, колико и у којој су се мери обичаји променили. А нре свега чиии ми се потребно, да читаоцима са неколико речи нредставим и прикажем оба писца. (НатЂаИШл ЋогИб, обично назван Алберто Ф. родио се у Падови године 1741. (11. новембра по н. к.)

као сии једнога правиика. Мати Фортисова, ио смрти свог мужа, преудаде се за гро®а Капобилиста. Еад му је било 16 година ступио је у ред Ов. Августина, без позива и склоности само зато јпто је био сиромашан, да би могао примерно живети. Пошто се није могао никако нриљубити свећеничком позиву, позвао га је генерал његова реда Ђорђи у Рим, да тамо учи богословију и језике. Последњој науци нредао се брзо свим младалачким жаром, те га је зато иапа Гапганели разрешио свећеничке службе и дао иазив опата (аћћаЦ а№б). Године 1767. дошао је у Млетке те живео као новинар, преводилац романа, сарадиик и издавач разних новина (Шогпа1е СгтеШш, Сгешо 1еШга1;о). У ово доба превео је 4. песму Виргилове Енејиде. Год. 1770. отишао је на оток Чрес а поидуће године у Млецима издао књигу: „8১1о с!'о88егуаиош зорга 1'18о1а (11 Сћегзо е<1 Озего". У овој књизи приказао се Фортис као јестаственичар. Затим је отпуговао у Далмацију с помоћу млетачке владе којој је приказао своју цењену књигу: „У1а^к> ш Ба1ппша" у 2 свеска (1774. г.). Ова се књига преведе брзо на немачки, ®ранцуски и енглески језик. Неки Иван Ловрић устао је иротиву њега са књижицом „Обзегуагшн зорга сИуеш реги <1е1 У1а^1о 111 1)а1та21а с1е1 8. Ађћа1е А1ћег1о РогИз" (У Млецима 1776. год.), те му неправедио пребацивао незиање и круппе погрешке. У одбрану издао је Фортис књигу „8еппопе рагепеИсо сН Р. 8с1атег Сћегзто а1 8. 6г. Еотпсћ" (Мос1епа 1777.) али као да је књигу тобоже издао неки иначе ненознати Скламер. Осем тога још је у одбрану каписао спис: „1/аћћа1;е Рог1л8 а1 8. Тоуаши Боупсћ". (Вге8С1а 1777.). Нема сумње, да су некоји подаци Фортисови нетачни, али књига није заслужила осуде једнога Француза (ЈиегагЛа, који је назвао његов Француски иревод „ес1Шоп 1гб8 таиуа18е с1'ш1 оиуга^е реи ехаск." Кад му је мати поново обудовела, поклонила му је један летњиковац у Вићентилској покрајини. После смрти њезине пропутовао је Италију и нанисао велики број научних расправа у новинама, а многе је издао и самостално. За Француске окупације у Италији изгубио је сав свој иметак који је био поверио једноме трговцу. Отишао је у Париз и онде објавио књигу „Природопис и ориктограФија Италије". За тај рад био је именован насгојником библиотеке „4еГ 1бШ;и1о паг1опа1е" у Болоњи, а брзо за тим секретаром тога завода. После смрти 21 /, 0 1808. г. оставио је сав свој иметак уметници, госпођици 8с1Кег, која је ради њега оставила Париз и пратила га на његовим путовањима кроз Италију и резала у бакар све оне безбројне ствари и предмете о којима је Фортис научно расправљао. Фортис је био песник, новинар, јестаственичар и библиограФ.. Писао је много сгвари на талијанском и на Француском језику. Уа1еп11пеШ Сгшберре ВГћИо^гаћа с1е11а 1)а1та21а е с1е1 Моп1еп^го. У Загребу (1855. код Људевита Гаја) напомиње Фортиса на многим местима. Фортисов рад наставио је његов нријатељ : ПасдиеЛ Ве1загег. Овај јестаствоничар и етногра® родио се годиие 1739. у Ее Оопдие! у Вретањи. У седмогодишњем рату служио је у аустријској војсци. Славни Уап 8те1еп препоручио га је влади, па је тако добио проФесуру Анатомије и Хирургије у лицеју у Љубљани а доцније (год. 1788.) катедру Јестасгвенице у Лавову у Галицији. Год. 1810. захвалио се на својој служби, па се одао истраживању природе. Као проФесор пропутовао је многе покрајине, деломице и пешке. Тако је пропутовао с помоћу Марије Терезије и цара ЈосиФа II. све ау-