Нова искра

— 289 —

лсха, загледала у лиенате крунице; у два маха нокуша ма какву песму, али је глас издаде и она со руком ухвати око врелих слепоочница. Берући дозрело цвеће она је живо осећала то за чим јој је срце тако жудило а дугаа клицала; низала га у лепу, шарену мирисну киту и тајом сањала о слатким топлим речима невине љубави, о дугим милим погледима рад којих би човек и пропасти могао. А немир све више расте и као снажан талас простире се преко испрекидаиих мисли младог дево.јчета, и невин цветак младе љубави отвора своје крунице и жељио сише сладак сок што их набујала осећања пружају и драж њихов све га јаче испуњава бескрајном непојмљивом слашћу самоодрицања, нредања и заборавности. И она тоне у мору својих снова, у бесну игру чудних визија и гледа себе са венцем од мирта на његоиој снажној, поносној мушкој страни . . . . И онда сами, потнуио сами са својом бескрајном љубави, са слатким рочима милоште и гугутања, са преданошћу до онијености .... И мир се постеиено губи и слатка онојна песма љубави испуњава њихова Т| 1ш> потпуно заборављена она тоне у његове руке и предаје се опојиом чару његових пољубаца и слуша слатку заношљиву музику његових топлих речи и.... и.... све тако.... вечито, до смрти, 1Ш}пе а<1 нгог^енг... Она се ненадно трже. Руменнла нестаде са њених мршавих образа и мртвачко бледило осу се преко узаног лица, а у глави се зажди једна једина мисао: како је само могла номислити тако што преступгшчки. Она се лагано окрете око себе са чудном зебњом у срцу и страхом који се пео до нотнуне заборавности саме себе, да је још когод није видео, да се није такође увукао у вртлог њених мисли, у чудно клупче непојмљивих осеЦја.... Шта ли би мамица само рекла?! И она, стидећи се нотпуно сама себе, побеже из баште и сакри се иза дугих завеса у својој малој собици за спавање. Око три чаеа после иодне дође и Гаврилов млађи колега, проФссорски приправник у истој гимпазији, Мића Петровић. У своме лаком летњем оделу са белим сламним шеширом нагиутим иад густе обрве он сс спусти и сам лагано у башту, надајући се да ћо тамо затећи Гаврила Ноновића и његове, нонашајући се ири том тако лако и слободно као да је у своме дому. Наду као да обузе лака дрхтавица у целом телу и танак фини вео игличасте магле цређе јој преко очију. Ослободивши мало свој поглед, она угледа његово леио, ведро лице са великим тешким очима и густом кратком сјајном брадицом. Он се осмехну и пријатељски махну главом скидајући свој лаки шешир, а она стајаше иред њим сва румена од невиног задовољства, пуна страха и зебње и неке непознате та.јне радоеги и: збуњеио се ноклони пред њим као каква девојчица, што тек сад нрви пуг учи како се поклони чине. — Добар дан! узвикпу он гласно и весело, пружајући јој своју руку коју она прихвати и не погледавши га: — Добар дан! поггови он јопг једном и као да јаче стеже њену узану, мршаву руку, заустављајући своје лепе очи на њо.ј; оиа, осећашс сјај њихов, њихову топлину;

учини јој се као да је оне миловаху тако благо, меко, топло .... Она појми да каже што, али је у грлу стеже нешто и глас умуче.... уздахну тешко и осети како јој слепоочнице јаче ударају и извесна светлост не само да је опкољаваше но као да се потпуно у њу упијала .... — Тако дивне руже! наставим Мића истим свежим гласом и руком пређе преко своје кратке брадице: Тако снажни мирис! — Са свим механички Нада одвија млад свежи пупољак ванила-ружс. Мића се благо осмехну, поклони се и задепувши га у рупицу од капута, ноново запита: — Госнођа мајка свакако је готова ? — Она климну главом у знак одобравања: — Па и само време као да нам иде на руку (тог дана имао је бити омањи излет у околини града иа „Минину воду.") Омара је нрестала; ни иајмање није тако жарко и ја се смем надати да ће и господин колега бити толико добар да заједно пође с нама. Овако красан дан провести дома било би одиста штета! — Да, и тата ће поћи! одговори Нада на Мићино поередно ггитање и не ггодигавши очију да га погледа. Ах, зашто се мамица само тако дуго задржала? И она без икаквог оправдавања скочи и нотрча уз велике стененице не знајући шта ће друго у својој узбуђености .... * Готово одмах иза самога града пружала се дуга, про•страна пољана која је својим предњим делом допирала до иадине високог брсга, а с леве стране нружала се покра.ј главног друма и постепено се губила и ишчезавала у великом, широком и родном нољу градском. На врху њеном, а неносредно исиод самог буковог шумарка, налазио се мали извор узидан у високу кречтгу стену, отичући лагано у бистар свежи иоточић, који се одмах исиод главнога пуга губио у овећој мирној реци, што је десном својом страном и сам град додиривала. Извор тај био је познат ггод именом „Минине воде" и како ј околини градској није било ничега занимљивијег, то су се добри грађани његови и тиме задовољавали. Нсдел.ом и свецем излазили би овде у шетњу, где је кадшто и градска капела, сасгављена од најбољих црних уметника изводнла своје иијесе на иајвеће задовољство градске публике. Уз то се газда Л.аза, каФеција код „Златног коња", иначе познат као предузимљив човек што јако тежи напретку, постарао да поред естетичне стране задовољи и материјалну страну својих гостију, служећи их свима могућим ђаконијама што им сама средина пружа. Тако су обе стране биле задовољене: гости јер су се бар једног дана у недељи могли добро и рахат одморити, газда Лаза пак такође, јер норед незнатне добити могао је с мирном савешћу рећи како је одужио дсо свога дуга према својим суграђанима. Нада се налазила у топлом, веселом расположењу. У једном истом тренутку она је хтела и да се смеје, трчи, виче, да запева из свег грла. У својој лакој белој летњој хаљини, са пшроким Флорентинским шеширом на мајушној главици, она је изгледала мала, лака, весела као лепти-