Нова искра

— 230

Преко ових носе иратеш или хаљу која сбже до колеиа те је модрим гајтаном оиточена. На ногама имају назувице и опанке." ЈКене морају носити тешка бремена, док човек пред њима пуши свој чибук. На леђима носе дете, >на глави друго које бреме а уз то вазда још нреду. „Је ли чудо" вели Насдие^: „што жене проклнњу женски пород зпајући, каква зла судбина чека њихове кћери!" А Оаззас сасвим право каже: „Жене су врло прљаве (а томе је више узрок сиромаштво него ли обичај, а и њихов подјармљени иоложај); ирезиране од својих људи морају као самар иосити све непогоде и вршити све могуће радове." Врло је обично у Морлака, да се девојка уда за младића који станује много миља далеко. Такве се женидбе углављују од родитеља, ма да се понекад будући младеици никад ни видели нису. А то се не догађа ради тога, што у домаћем селу нема девојака, већ из жеље да се ороде са породицама угледиога брасгва и ради гласовитих јунака из ње. Отац, или који старији човек, унути се нросити девојку за младића. Изведу му све девојке у кући а он изабере коју му драгу, али ипак обичпо лггује нраво старије девојке. Ретко је да се нросци одбију, а не гледа се ммого ни из какве је куће онај који девојку проси, а често бива да богат Морлак уда своју кћер и за свога најамника. А девојке имају у овим приликама нраво којо би требало да имају и наше девојке. Чим је просац испросио девојку, оде по жениха пак се врати с њим, како би се будући младенци видели очи у очи. Ако заволе .једно друго, веридба је готова. У некојим местима невеста полази кућу и нородицу тфедлоасеног јој жениха пре него што се обећа и може уговор разрешити ако јој људи или кућа нису но вољи. Ако је она задовољна, донрати је до њезинс куће вереник, чланбви и нријатељи породице. Уговори се дан свадбе, на који жених сапупи најодличнија лица свога брасгва, па се сви сватови дижу на коњима према кући девојчиној. Један је од најзнаменитијих знакова сватовских иауново иерје на капи. Поворка је добро наоружана, да може одбити сваки нападај, сваку заседу која би хтела мутити мирни развој свечаносги. Приповеда се, у народнии иесмама, како. ; еу разни просци хтели заслужити првенство храбрим чиновима, са доказима сиретности и хитрином ума. Фортис наводи некоја места из народне песме о војводи Сибињанину Јанку који је просио Јању Темишварку. А браћа њезина, која не волеше Јанка, захтеваху од њега, да мора извргаити разне игре и, на послетку, да позна своју вереницу међу девојкама покривеним копреном. Последњи задатак извришо је његов нећак. Бацио је пуну прегршт прстења пред девојке па заповедио, да их покупи вереница Јанкова; али ако би која друга хтела сагнути руку за њима, он ће јој одсећи. Ове друге девојке узмакоше а права Јанкова невеста, без страха, покупи прстење те њима окити белу руку. — Невеста појаше са копреном и са круном на глави у цркву и чим је свети обред свргаен, прате је сватови кући, ако је ова недалеко. А на целом путу до куће пуцају из пиштоља, цикоћу од

радости и певају гласио. Оваки од сватова има на путу до цркве и на повратку из ње свој одређени посао. Првенац води сватове певајући пред њима. Барјактар развио је свилени барјак, а на врху барјака намештена је јабука. Барјактара су два; а кад су сватови из одличиих кућа, четири. Отари сват иајугледнија је личност у сватовима, и обично ову част врши најугледнији члан породице. Н>егов побочиик је, како га Фортис називље, „81;асћео" а Насдие^ „зксћег". Ову реч биће Фортис рђаво разумео и Нас^ие!; од њега погрешно преписао. (А коју је реч тако искварио, нисам кадар утврдити. Биће то можда „сватски војвода"?). Оба девера, која су обично браћа женихова, ако их има, служе невесту. Кум је венчани важно лице. Коморџија чува сејсанку (Фортис пшпе: „коморџија или сексана"). Чауга (иаиз) носи киту цвећа и пази на ред. Он пева и виче на сав глас „Бре, давбри, добра срећа, јаране, ииј'га!" (Фортис пигае: „Бребери, Давори, Добра — срића, Јара, Пико", што су имена старих милостивих божанстава !) Буклија је онај који служи пићем на путу и код стола. Све ове службе могу се распоредити и међу вигае лица како има вигае или мање госгију. Први дан слави се гозба у кући младожењиној, у коју се упуте сватови после венчања. Три или четири момка трче напред, а који први дође, добије мараму као награду. Доиаћин се упути пред снаху, про него гато ова сиђе с коња, и даје јој у иаручје дете да мази. Кад је невеста сигала с коња, ноклекне и нољуби праг. Пуница, или ко.ја друга старија жена из браства, понуди је ситом, пуним разна жита и мањих јела, бадема, лешника; ове треба да баца шакама нреко рамена на сватове. Овога дана невеста не руча са родитељима код стола, него код нарочите трнезе са деверима и старцем (во.јводом ?). Младожења седи код стола са сватовима а он не сме истога дана нијодну ствар одрешити ни разрезати. Кум у место њега реже леб и месо. Домаћин позивљо госте да пију. Први му одговори стари сват. Букара почијбо се редати са здравицом светому покровитељу иородице, светој верп итд. У таквим гозбама влада највећа расинност, макар да сваки од сватова доноси нешто на поклон. Ручак почиње воћем и сиром, а чорба закључу.је ручак. Између ових мећу се иа сто све врсте домаће живине, јагњеће месо и говеђина, каткад и дивљачи, а врло ретко телетииа. Жене не једу код исгога стола са људима. После подне забављају се певањем, играЈвем кола, бацањем камена и другим народним забавама. У вече, носле вечере и обредне три здравице, испрати кум младожењу у клет или у хлев, пак отера девере и војводу. Други дан седи млада без девојачко каие и без копрене (паћела) код сватовскога стола и мора да слугаа најсуровије досетке пијаних сватова, који мисле да су у овим приликама слободии од граница пристојности, којој су иначе у извесним тачкама тако навикли. Ове свадбене свечаностн трају по два, три, гаест, осам и внгае дана, према имућности и ћуди оне породице која их изводи.