Нова искра

— 229 —

Етмографеке белешке о ауетријеким Србима и.з почетка прошлога века

ПРИОПЋИО

ПРОФ. ј ^ајко Ј [ерушек (НАСТАВАк) ошња Морлакиња различна је у разним пределима, али вазда туђа оку талијанскому. Девојке ноее евакојаки накит на глави, па се тиме разликују и од жена. којима није допуштено ноеити на глави друго што осим беле или бојадисане мараме. Девојке носе црвену капу, преко које виси све до рамена копрена, која је знак њихова дево.јаштва. Ђердани су од сребрних новаца, каткада врло сгарих и скупоцених

показује добар укус. Кошуље, што их носе о празницима, везене су црвеном свилом или златним нитима. Овај рад врше саме кад чувају стада на пашњацима. Ове кошуље скопчане су на грлу са две копче које зову „мајте", а отворене су на прсима као и кошуље у људп. И жене и деца носе око врата ђердане од стаклених разноврсно бојадисаних куглица. На прстима пуно прстења од сребра, лима или меди. Носе наруквице од коже, покривеие радовима од лима или, ако су врло богате, од еребра. Широки пас од бојадисане вуне, искићен шљокама или лименим радовима на кожи, метнуг је преко кошуље и крила, а због модре боје, која превлађује, зове се „модрина", која је на рубовима искићена шкољкама. Преко крила, иосе „садак" који им сеже све до преко колена. И садак иакићен је о рубовима црвеним сукном. Лети иоее само садак без рукава или беле кошуље. — Чарапе су у девојака вазда црвене, а носе опанке као и људи. Опаици су од сирове коже говеђе и на врху евезани опутама од

Доротка (Страхоњицки гајдаш) Маргита (Смрт и љубав) Госпо'јја Хана Еванилова, чланица Народног Позоришта у Прагу

па се тиме одликују богате од оних које уместо новаца вешају радове од срме, лаичиће, полумесеце и друго. Понеке имају различпо бојадисане стаклене у сребро оковане куглице. А еиромашне се задовољавају са шкољкама и куглама од простога стакла. Оне гледају да намаме очи тим разним бојама и звецкавим накитом на капи. Вато памештају на капе ланчиће, срдашца, полумесеце сребрне и лимене, лажне наките, шкољке и друге дрангулије. У другим пределима мећу на капе стручке бојадисанога перја, које личе на волујске рогове, па опет ките од стаклених штетина, или вештачко цвеће што га набављају на сајму. Треба признати, да сав тај варварски накит често

јагњеће коже. Кад се девојке удаду, опда могу заменити опанке турским папучама. Прамени косе еакривеии су испод капе; невеете их носе на грудима а каткад их вежу испод браде; вазда пак сплетају у косу нробушене новце. Нас(|ае1, који описује више оне Морлаке што су у хрватеком приморју, наставља о женеком оделу морлачких жена овако: „Жеие мећу на главу белу мараму или печу (гјер/), а страга висе на крајевима модре врвце. Око врата носе тобоже само девојке „огрлице" од стаклених бисера или са.мо трак са крстом или са неколико мангура. Рубача сежо све до глежања а рукави извезени су разпобојном вуном, а преко њега је сукња без рукава.