Нова искра

— 282 —

прилике, због којих нико не коље младо живинче, него га храни, док понарасте, да га прода са већим добитком. Ношење и пород ових жеиа било би велико чудо у нас, где наше госпође трпе толике невоље и слабости пре иего што се реше свога бремена и требају толиких обзира после порода. Морлакиња се истом храном храни и послове обавља и кад носи. И много се пута догоди, да породи на пољу или на путу, без помоћи, те повије дете, опере га у оближвој води и однесе кући ; а други дан врати се на рад или на пашу к својему стаду. И ако се роди дете у кући, опере се у хладној води; те и Морлаци могу о себи казати оно, што стари Римљани; „ Бипш а вИгре §'егш8 па^оз а<1 Ишшпа ргипшп ЛеГегЈшив за1то^ие §'е1и (1игати8 е! шкПз". „Чврсто племе од поколења носимо најпре нашу децу у реке те их чврстимо ужасним ледом и таласима". 11ас({ие1 каже да жена, кад осети болове, умакне у које удаљено место, а срећна је, ако јој у том тешком часу помогне која сусетка. — Ову децу овако примљену и окупану завију у јадне дроњке, у којим остану бар три до четири месеца, а онда им је слободно четвороношке кретати се по кући и пољима, где науче ходати и где стеку ону јачину и оно здравље, ради којег им треба завидети и које их спреми да голим прсима подносе снег и мразну студен. Деца сишу мајчино млеко све док ново ношење не прекине овај начин храњења; те ако изостане ново ношење за четири или шест година, она се хране за све то време на прсима материиим. Па зар је чудо, ако није бајка, што се приповеда о дојкама Морлакиња које могу надојити дете нудећи му дојку преко рамена или испод пазуха. — И ову иримедбу је Фортису врло замерио Оињанин Ловрић. — Врло доцкан навлаче деци одело, особито на граиици босанској, поводећи се тако за примером босанских сељака хришћана, који плаћају харач тек онда кад рухо понесу, јер се дотле сматрају као деца неподобна за рад и службу. Због тога се виђају деца од 18 и 14 година у самој кошуљи која им досеже до колена. Кад се дете роди, особито прво, шаљу сви рођаци поклоне родиљи, а од послатог јестива приреде се „бабиње". Родиље не долазе у цркву до после 40 дана, када им се свећеничким благословом то допусти. Прво доба проводе деца у шуми и код стада. Свакојаки радови излазе из њихових руку а сви су израђени једноставним ножићем. Праве дрвене зделе и Фруле урешене чудноватим резбаријама, које одају подобност овога народа за узвишеније сгвари. Најобичнија је храна у Морлака млеко које на разне начине готове. Додају млеку оцта, те поетане једна врста иића врло укусног; и сурутка је пиће њима врло угодно. Сир пржен у маслу најбоље је јестиво које знаду приправити неиаданому госгу. Хлеб, ^нечен на наш начин, слабо познају, а спремају сваки дан погаче (из италијанске речи ; /Госсагс1а") од проса, јечма, кукуруза, а ако су имућни, и од шенице. Кисели купус, мрква и разна зелен, што расте у шуми и на пољу, добар су им и јевтин смок. А после печенога меса они највише воле чешњак и лук;

сваки Морлак на далеко заудара овим омиљеним јелом. Велен, а од ње не најмањо лук, узрок су што су Морлаци тако чврстог здравља, ма да често гасе своју жеђ блатњавом водом из млака. У овим странама има врло много крепких и живолазних стараца. Чудновато што лук добивају понајвише из Италије, нарочито из Јакина и Римина. Један од најбољих генерала*) увео је у Далмацију гајење конопље, те сада Морлаци много мање троше на туђу робу. На једном излету почастио је Фортиса и његове људе Морлак Вуковић. Ручак је био спремљен на гробишту поред развалина једне цркве у Бушком Блату. Један стећац служио им је као стб. На погачама од пресног теста доносили су им печене јагњетине и многа друга јела. Вастирач је обично вунен прт; а ручници ретко се употребљују. С оним дугачким ножем, што га посе иза паса, секу месо; виљушке не употребљавају много, а дрвених ожица могу разделити колико је драго. Пехара не треба, јер повелика „букара" кружи од уста до уста, док се не испразни. Све посуђе састављено је из неколико дрвених здела а сви једнако ваде из једне зделе сваки својом ожицом. Јагњад пеку врло једноетавно. Они га натакну на спремљен ражањ, па га тако полагано вртећи испеку. У њиховим јестивима вазда је главни зачин лук. У првом свеску на страни 81. приповеда Фортис, како се Морлацима гади од жаба. За време иајвеће глади, која у Далмацији није ретка, било ради слабога ратарсгва било ради логаих установа, волео би сваки прави Морлак погинути, него ли окусити жабу. Свештеник Врањски упитаи: загато не једе радије жабе, него ли ужасни сир? одговорио је зле воље: „Има, један Морлак који жабе продаје у Задру, ма да јога није доспео да их окуси, ипак је тај човек срамота за читаво село". Што се тиче привреде, Нас^ие! допуњује податке Фортпсове овим наводима: У брдима сав је живот Морлака пуки пасгирски; ратарство је незнатно и ради огатрог подиебља сеју понајвигае само овас и раж. Зато је значајније сточарство, те нису ретка многобројна крда оваца и коза. Њихово је месо укуспије, јер кречна земља рађа вигае мирисаве него ли сочне зелени, те је зато и месо укусније и храњивије. Где још има шума, израђују се бачве и даске и све што треба за спремање лађа. Крај морских обала још се привређује кукуруз и друго жито, али се највише становници баве виноградарством и рибањем. Најзнатнији је лов на тонину (труп, ^ађив Гћуппив), коју хватају великим мрежама, као и Истрански „Лдбурни". У близо се распну мреже у мору, а да намаме рибу у мреже, зато су на обали намештени до шест и више хвати високи степени, тако да се нагињу преко морске пучине. На таквим степенима оетаје човек по читав дан са врећом камења. Чим се укаже у близини риба, он баца камење тако, да риба бежи право у мрежу коју људи на копно извуку. — Од знаменитости је лов на птице, које се у пролећу враћају из топлијих крајева, те се уморене ®) Ра;!уме ое »млетачких«.