Нова искра

— 270 —

*

*

јајни месец плавом ноћи броди. Сву ноћ гора очарана била Иде соко, соколицу води, Благо мајци златна су јој крила.

Ноћи! НоћиШта то тужно јеца У час глуви кроз тишину твоју ? Ветар шуми преко јела мрачних, Врат' се, стара, у колебу своју. Ноћи ! Ноћи ! Тамо плаче неко! Ја га чујем, издишући моли: Иди, стара, отпочини с миром ; Поток јеца из кланаца голи'. Ох, ал' мека месечина греје, годи ! Сву ноћ коло чаробница вила. Иде соко, соколицу води, Благо мајци, злагна су јој крила. | Стквдн М. Луковић

В 0 Р Г Л оЖо написао 50/1€СД)ф ЈТрУС ПРЕВЕЛА Ружа Др. Ј. Вимавер а Меденој улици у Варшави, еваког дана око нодне, могао си видети некаквог господина у зрелијим годинама, који иђаше од трга Красинских у улицу Сенатора. Л.ети ноеио би веома фини врскапут угасито плаве боје и граористе панталоне од првог кројача у Варшави, ципеле што се сијаху као огледало и мало излизан цилиндер. Чича имађаше румено лице, проседе бакенбарде и сиве, бл&ге очи. Ходао би увек мало погурен, држећи руке у цеповима. 0 ведром дану носаше под мишком елегантан штап; а о мутном — свилен енглески кишобран. Беше увек веома замишљен и креташе се полагано. Еод цркве Капуцина дотакао би се шешира са извесном побожношћу, па онда прелазио на другу страну да види код оптичара : што казује барометар и термометар ? По том би се опет вратио на десни тротоар и застао пред ФотограФСКим излогом да разгледа нове слике чувене глумице Моцејовске, на би ношао даље.

На нуту устунаше сваком, а кад би: га когод гурнуо доброћудно се осмехиваше. Ако би кад наишао на лепу женску, намештао би цвикер, да је боље разгледа. Али ношто би то радио одвише Флегматично, то га увек готово чекаше обмана. Тај чича беше Гоеподин Тома. Тридесет година ходао је Господин Тома Меденом улицом и вишо пута размишљао како се млого променила. Медена улица могаде то исто судити о њему. Док још беше млад правозастунник, трчао је тако брзо, да му вала не би умакла ни једна шваља што се враћаше доцкан кући из „магазина". Веселе иарави, разговорљив, држао се право, имађаше одвећ гуету коеу и дивно у вис увијене бркове. Још у оно доба вештина је била на њега од неонисаног утиска; ипак јој није поклањао много времена, јер је лудовао за женскињем. У ствари, имађаше баш ереће код лепог пола — евет му је непрестано проводаџирао. Али шта је то све вредело! Госп. Тома немаде никада времена да испроеи, јер увек беше заузет, ако не праксом, а оно — састанцима. Од Маре ишао је у суд, из суда трчао Софији, коју напушташе пред вече да идо на вечеру Јелиеавети или Филки. Кад поетаде старији адвокат („мецснас") нараете му чело чак до темена, због умиог напрезања, а у брковима појавише ее овде онде сребрне власи. — У то доба Госп. Тома не беше више тако младалачки занесен и ватрен, стече имање и глас извреног познаваоца лених вештина, А пошто је још навек волео женекиње, поче дакле да размишља о браку. Узе под кирију простран стан са 6 соба, о свом трошку намесги нове паркете и дивне танете, купи намештај, те науми да тражи жепу. Али за зрелога човека избор је веома тежак. Ова боше сувише млада, ону је волео већ сувише дуго. Трећа беше чаробна и у годинама ирема његовим, али опет незгодне нарави, а четврта имађаше лепоту, године и згодну нарав, али не могавши тако дуго чекати на адвокатову изјаву, удаде се за лекара .... Гоеп. Тома није много марио, јер — девојака има доста на евету. Намештај је набављао полагаио, иазећи брижљиво да и свака ситница у кући има овоју аритметичку вредност. Непрестано је мењао намештај, пременггао огледала, куповао слике. Најзад, његово мењање и принављање постаде чувено. И не знајући сам када, он етвори код себе читаву галерију производа лепих вештина, коју је све чешће посећивао радознали евет. А пошто је Господин Тома био веома гостољубив и љубазан, дочекиваше сјајио и увек одржаваше везу са музичарима, те неосетно приређиваху се код њега музикалне вечери које су чак и даме удостојавале својим нрисусгвом; Госп. Тома био јо свима веома наклоњен, али кад год би видео у огледалу да му