Нова искра

— 279 —

Куц! куц! „— Ко то луиа! зачу сс неки нромукао и тужан глас. „— Парох из Кукуњана. Из...? Из Кукуњана. „— А! ... Улазите. „Уђох. Велики диван анђео, е крилима црним као ноћ, у хаљини која је сијала као дан, с дијамантским кључем о појасу, нисао је, кврц-кврц, у једној великој књизи, дебљој но она светога Петра. . . „— Укратко, шта хоћете и шта тражите? рече анђео. „ — Господине анђеле Божји, хоћу да знам, — ја сам можда врло радознао, — имате ли овде Кукуњанаца. „ — Кога ?.. . „ — Кукуњанаца, кога из Кукуњана; знате, ја еам љихов свештеник. „ — А! онат Мартин, је ли ? „— На служби, господине анђеле. „— Рекосте дакле Кукуњан... „И анђео отвори и стаде прелиставати своју велику књигу, влажећи прст пљувачком да би се листови лашио нревртали . .. „— Кукуњан, рече он и дубоко уздахну . .. Господине Мартине, у чистилишту немамо иикога из Кукуњаиа. „— Исусе! Марија! Јоси®е! пикога из Кукуњана у чистилишту! 0 велики Боже! па где су онда ? „— Где? у рају, свети човече. Где могу бити? Али сад идем из раја... „— Из раја!! ... Па? „ — Тамо нису ! .. . Ах анђели небесни! . . . „— Шта ћете, господиие попо? ако нису ни у рају ни у чистилишту, средине нема, онда су . .. „— Благи Боже! Исуее, сине Давидов ! Ај! ај! ај! је ли могућно?... Да ме није велики свети Петар слагао ?,. . Али није; није петао кукурекнуо!. . . Ај! јадни смо ти! како ћу ја у рај, кад у њему нису моји Кукуњанци? „— Слушајте, јадни мој господине Мартине, кад баш хоћете по што но то да сте начисто и да се својим очима уверите шта је у ствари, пођите овом путањом и

трчите, ако умете трчати... Наћи ћете, лево, једну велику капију. Ту ћете се известити о свему. Бог нека вам буде у помоћи! „И анђео затвори врата. То вам беше дугачка путања, сва посута живом жеравицом. Ја сам се поводио као пијан; на сваком кораку спотицао сам се; био сам гола вода, на свакој длаци на моме телу беше по грашка зноја, а жеђ ме је страшно морила. . . Али, са сандалама које ми добри евети Петар беше позајмио, ноге нисам изгорео. „Кад сам се доста пута био спотакао гегуцајући, угледах с леве стране једна врата ... не, него канију, једну огромну капију, широм отворену, као врата од какве велике пећи. Ох! децо моја, какав призор ! Ту ме не упиташе за име! ту ее није водио списак. Гомилама се улазило , браћо , унутра , као што ви недељом улазите у крчму. „По мени беху избиле крупне грашке зноја, па инак ми беше зима, обузимаше ме језа. Коса ми се кострешила. Осећао сам загоретину, печено месо, нешто као мирис који се осећа у нашем Кукуњану кад поткивач Елоа пече копиту каквог старог магарца да би га потковао. У овом сагушљивом и зажареном ваздуху једва сам дисао; чух ужасну грају, јечање, урлик и проклињање. „ — Но! хоћеш ли ти улазити или ие? — рече ми један рогати демон и муну ме својом виљушком. „— Ја? Нећу да уђсм. Ја сам пријатељ Божји. Ти си пријатељ Божји. . . Но, па шта ћеш онда овде, губо једна?. .. „— Дошао сам ... Ах! Госноде. .. ја ее једва држим на ногама .. . Дошао сам . . . дошао сам из далека . .. да вас ионизно упитам ... да .. . да, случајно.. . немате овде... кога .. . кога из Кукуњана . . . „Ах! огња ми пакленог! ти се чиниш луд, као да не зиаш да је сав Кукуњан овде. Но, ружни гавране, погледај, па ћеш видети како ми овде частимо те твоје славне Кукуњанце. ..

„И ја видех, посред једног страховитог пламеног вихора:

ОвИЈЕНА И ПРОВАЉКНА ЋуКОВА радња у ЗаГГЕВУ