Нова искра

- 280 -

„Дугачког Еок-Галииа, — ии сте га ски позиаваш, браћо, -- Кок-Галина, еоји се таЕО често опијаше и таЕо често деветаше своју јадну Клерону. „Видех Катарину... ону малу неваљалицу... с подигнутим носем ... Еоја је сама спавала у шупи . . . Ви се већ сећате, драги моји! .. . Али да идемо даље, ренао сам и сувише. „Видех ПасЕала Доа-де-Поа, који је цедио свој зејтин из маслина Г. Жилијанових. „Видех жетелицу Бабету Еоја је, пабирчећи власје, да би брже увезала сноп, шавама дизала жито за гомиле. „Видех чича Грапази, еоји је таво лепо подмазивао зејтином точак својих колица. „Па Дофину, која је тако скупо продавала воду из свога бунара. „Па Тортијора који је, кад би ме срео с причешћем у руци, пролазио мимо мене с капом на глави и с лулом у зубима . .. поносит као Артабан . . . вао да је пса срео. „Па Кулоа са његовом Ветом, па Жака, па Пјера, па Тонија . . .

Ето то вам је прича о КукуњансКом нароху, онаквл како ми је заповедио да вам је испричам онај веливи враг Руманил, еоји је опет чуо ту причу од другог једног обешењака. (иРЕВЕО С ФРАНЦУСКОГ Д. Л. Ђ.)

У т и е д и с кднидд да (манша

( '§' тг е) в \

•<§* т§)

Узбуђени,' бледи од сграха, присутни зајечаше, видећи, у паклу широм отвореном, ко свога оца ко своју мајку, ко своју бабу ко своју сестру .. . — Ви ваљда осећате, браћо, настави добри опат Мартин, ви ваљда осећате, да ово не може овако и даље остати. Ја одговарам за ваше душе, и ја хоћу, хоћу да вас спасем из провале у коју срљате главачке. Сутра ћу прионути на посао, још сутра. А посла ће бити доста, Ево како ћемо урадити. Да би се све сврпшло лено, треба све радити по извесном реду. Ићи ћемо ред но ред, као у Жонкијеру кад игра коло. „Сутра, у понедељак, исповедаћу старце и бабе. То није ништа. „У уторак, децу. С њима ћу бити брзо готов. „У среду, момке и девојке. То може дуго трајати. „У четвртак, људе. Прекратићемо. „У петак, жене. Рећи ћу: Само без причања! „У суботу, воденичара! . . . За њега самог један даи иеће бити много. „И, ако у недељу будемо готови, бићемо још срећни. „Видите, децо, кад је жито зрело, треба га жети; кад је вино наточено, треба га пити. Доста је прљавога рубља, треба га опрати, и то добро опрати. То је што вам желим. Амин!

Што је речено би учињено. Рубље је преливено цеђом. Од ове знамените недеље мирис Кукуњанских врлина осећа се на десет миља у наоколо. И добри пастир Г. Мартин, срећан и пун радости, уснио је друге ноћи, како се са целим својим стадом, у сјајном спроводу посред запаљених свећа, у облаку од тамјана који је мирисао, а окружен децом која су у хору појала Хвалите, пење осветљеним путем царства

ЈТолазак у риволов бичај је да се лети бежи из вароши било у какво куиатило, било на море, село или ма Еуда, тек само да се промени место становања преиначи начии живљења. Ма да је Август месец ове године пре хладан но топао, бар у Паризу, ипак, све што је могло да се мало макне изван градских зидова, па ма то било и до првог предграђа, разишло се куд које. Па и ја сам кренуо у једно село на Атланском Океану. У Ииор стигао сам око 5 '/ 4 ч. Станица је удаљена од села за 3 км. Пут води кроз саму шуму, силазећи између три брда. Шума је пуна зечева. Од станице до села видео сам их неколико где претрчавају нреко друма. Ушао сам већ у село, а мора још нисам видео. Оно је с друге стране села. Кад велим село, треба да разумете лепо уређепу насеобину од две хиљаде становниЕа. Све су куће двоспратне, а има их и од више спратова; улине су нивелисане, бар главније, а врло добро калдрмисане. Кад вам речем да је село каналисано и да има свој водовод, онда ћете знати разлику између овога села и наших вароши у Србији. Ово не рекох да покудим нашу неуређеност, ио да нстакнем уређеност инорску. Ипор је на северозападном крају Француске, у Нормандији. Само иеколико десетина километара Еанала Ла Манша раздвајају га од ЕнглесЕе. Једва сам нашао стан. Све је било издато. Становао сам код породице у којој беше човек, жена и двоје деце: мушкарац и девојчица. Све је становништво сам рибар. Па и мој газда такође. Тек што је био стигао из риболова. Имао је дан и по да проведе на суву, у својој иородици, јер му је требало остатак времена тумарати ради опреме за ново путовање. Да се попнем у своју собу, требало ми је проћи кроз њихову Еухињу.