Нова искра

- 804 —

карства у ошпто. И овом раввоју огледа се јнсио борба два цринцина: Традиције и Слободе. Независност је иввојевана ностунно и лагано. Прво херојски аејзаш. Измигаљони продео постаје украс једне сцеие из логонде или из историје. Он има да илуструје каку сцену из класичне старине, из библије или из каке славне поеме. Пастири поред свога стада морају содети на развалинама Вестина храма, а краве пасу између поругноних стубова римског Форума. Са њим иду упоредо идеализиране слике славиих места. Простављајући позорницу историских догађаја, оно свагда дају утисак озбиљног и величанственог. Док су у првом случају класички храмови, рујине, палате унети у слику само за то, да илуструју карактер пејзажа, овде сам изглед једног славног места треба да пробуди импресију догађаја, који је за то место нераздвојно скопчан. Ротман (КоМтапп) све своје слике осветљава бенгалском ватром. На пр. његов Жаратон: Над Грчком плаво небо, над морем бура, киша, муња. Дрвеће ишчупано лежи на земљи, а из тешгсих облака избија сноп зракова и реФлектује се о мали залив. Један оседлан коњ, али без господара, бежи као помамап од буре која се приближује. Тиринт је код њега престављен под буром. Аулида при заласку сунца, Епидавар са илавим морем и језером, које вече чиии да личи на басен изливеиа бакра. Ва тим романтичан иејзаж. Ту је природа лепа само у неукроћеној дивљини, гсоја буди страх (Ширмер Макарт). Ту се престављају старе куле, које извирују из Фннтастичне светлости или из мрачних сенки; месечииа, која даје нредметима натприродне силуете; таласи, које шиба бура, те се преливају преко чамца; црна језера; мрачне и суморне обал«; Фантастичне палате; поносне цитаделе и тајансгвене катедр ;1ле; бура и облаци које парају муње; водена иовршина која се пеии у ц^лом пространству свом; борба човека са природнил елементима у њиховој помами и беснилу. Ва тим реалистички аејзаж, који репродукује природу реално и онако како она истиче из уметникове ®антазије. Сликари доказују да једном пејзажу могу дати особени карактер и други предмети, а но само витегаки замкови, стеие и храстови који гауморе. Пејзаж осеКања (Рауза^е гпјппе. 81шшшп^81ап<1зсћаИ) који хоће да изнесе извесно расположење дугаевно. Он ие нроставља више оно што је уметник видео, воћ гато је пред виђеним осетио. Природа се слика онако како со она у нашем духу оцртава. Мутно или сунчано време, јутарњи или вечерњи сутон, потпуна светлост подневне, ноћ и месец дају исго тако боју нашем дугаевном расположењу као и једном пејзажу. Природа постајо тумач дугае човечије, човечији новероник и садруг. Она се смеје са весолима, тужи са плачнима, расипа зраке око онога гато се радује, а облачи се у непогоду и олују око уцвељенога. 'Греба ли да се престави златно доба, позорницу чини нежни летњи пејзаж у коме све дигае миром, блаженством и чедногаћу. Природа што око човока кружи објагањава

смисао Фигура у јодпом нојзажу престављоних. У сваком пејзажу дише душа човечија са њеним немиром, њеним сновима и њеним сумњама. Еад врели зраци сунца, којо залази, клизе преко поља и златном светлогаћу посинају жетеоце, који су на крају свога посла или тајанствена месечина обасјава пастира и његово стадо, у нашој души веје поетски дах милосрдног осећања — ми заборављамо при оваким узвигаепим призорима ирпродним јад и боду људи; они радници нису за пас вигае „животињо које раде", ма како да изгледају обични, воћ наши ближњи, који имају срца и осећања. Са овим иде упоредо имаресиониетички иејзаж. Сликар саопштава непосредие утиске једнога момента и задржава једној слики свежину првог утиска. Пејзаж постаје слика једиог предела под извесним утицајима свотлости. Осиовни тон једпог пејзажа, којим он говори човечијој души, мање произлази из линија, колико из светлости и сенке, у којима се он купа. Најзад у последње време пејзаж нролази кроз нову трансФормацију ; постаје синтетичан. Пиви д' Шаван (Ргшз (1е Сћауаппеб) је један од првих, који је усвојио овај начин. Прооте линије. Нема вигае оних планина са импозантнии Формама, каке тражаху класичари и ромаититари. Равница са само пазначоним таласастим линијама, стогови, жбуиови, гаибље и мирна река, на којој се реФлектују сонке. Усамљеио поље постаје огледало, којо хвата атмосФеру и тренутне свотлосне еФекте. То је Моне (Мопе!) који је своје Стогове преставио у многобројним варијацијама, каке даје осветљењо у разним моментима једнога дана. На једном једином комаду природе онева со иоезија универзума. У ранијим сликама Беклиновим показује се изобиље натуралистичких детаља са огатрином опсервацнје и финоћом концснцијо. Мођу његовим листовима тога доба иалазе се ираве природњачгсе студије. Ну већ је и овдо јако уочљива нарочита иаклопост нрема облицима који остављају утисак поезије. Сво со јаче испољује намера, да се призорима из нрироде заталаса дух и Фантазија. Беклии је песник, у колико хоће да пробуди извесно расположењо поетско, али јо у толико вигае сликар у колико један ириродни призор, у слики престављен, иепотредно изазива ово расположење. Ни један други сликар није са сличном снагом Фантазије иозајмио свету појава таку иоетску способност изражаја. Створови његове Фантазијо ноникли су из снажног осећања природе и прожети су осећањем живота. Сви су они у складу са оним основним тоном, којим његове слике гов >ре нагаој дугаи: обојо се узајамно допуњује тако, да огромиа снага Беклинова лежи бага у овој унутрагањој хармонији, у једииству, у доследиости са којом је ова хармоиија изведена. Беклин јо о својим пејзажима неисцрпан као н сама црирода. Алегорије ирироде, морске и коинене идиле, предмети са мислима о смрти често се појављају у његовим делима. Он је све насликао: чаробно и } херојско: усамљено и иусто; свечацо и узвигаено; суморно и трагично;