Нова искра

305

етрасно и демонско; беснрекидно кретање таласа и вечни мир непомичних стена; дивљу револудију неба и тишину нитомих ливада цветних. Све је то код њега створено снагом иитуитивне концепције. По читаве дане лутао је он по планинама, иосматрајући и прерађујући у глави виђено. По читаве сате студирао је он организам једне биљке и разноврсне облике њсне у свима Фазама осветљења. На основу тако прибраних утисака, који су се у његову духу прерадили, Беклин је стварао своја дела. То нису снимци по природи, већ скице из живота маште и из сећања. Највећи број слика снимио је он из богате ризницс свога иамћења. Ово је појмљиво, кад се зна, да се извесни момеити, често врло значајии или веома карактеристични, не могу непосредно из природе ухватити. Да би изразио своје снове Беклин замишља пејзаже љупке као и његове визије из Италије. Италија му даје ведро и прозрачно небо, плаво море и рујине, без којих се Беклин не би могао ни замислити. Од Швајцарске узима он питома брда, покривена зеленилом и валовите потоке са њиховим вртлозима. Он нарочито воли пролеће Тоскане: пебо нежна нлаветнила; ливаде са свежим зелеиилом и најразнобојнијим цвећем; високе кипарисе, који изгледају црни; суре маслине; тополе светла стабла; потоке који скачу нреко стена у кланцима, а за тим мирно теку у плодну равницу; брежуљке крунисане кућама са крововима од цигље, са терасама скривеним у зеленилу. Буђење ироле&а. Између дрвећа, које пупи, једна полунага жена у пуној лепоти својој удара у хар®у, утонула сва сама у себе и у своје снове. Око ње пузи једно дете, а пред њом на цветној ливади отпочивају друга два детета. Ту седи и један малишан са прсгићем у устима. Њега подузима нека милина. Он гледа у свет очима најраније младости, очима, које још пе схватају свој циљ. Он има још неисказану срећу, да му је сваки утисак нов и да му ствари у свету тек први пут сту-

нају пред душу. У њему, као и у природи, ночиње да со буди пов живот. Идеалии аролетњи иејзаж, увод у све оне слике у ко.јима су сликару мешали боје смех младости и мирис ливада, шумор лишћа и чар бајака, звон струна и љубавно усхићење. На једној ливади љубавни парови у љубавној раздраганости. Шарене свилене хаљине блистају се. Позади се играју наге аморете. Сасвим позади једна римска вила. Ероз беле облаке, скупљене на гомилу, нровирује овде онде плаво небо; сребрнасто лишће млитаво виси у ваздуху. Иролеће љубави. Врело, на коме чека једна ним®а. Дрвеће раскошно и велелепно обучено у цветие пупољке, међу којима један младић вреба младу девојку. На врх сгене покривене маховином и окружене китњастим грањем играју, а на другој страни свирају аморете. Свадбено иутовање. Италиски пролетњи нејзаж. У средини један теснац у стенама. Лево на врх стена, из којих избијају хранава стабла, млади пар загрљен, у блаженству првих медених дана. Пред њима пространи видокруг отвара изглед на далеке пределе. Погледај ливаду, како се смеши! Поточић дели слику у две половине и води поглед у дубину. Он јако исгиче контраст на једној и на другој страни. Лево мрачна вертикална стабла, тамна силуета дрвећа и зида. Десно се блиста светла површина ливаде, које се иружају у пространу и светлу даљину, испуњену прозрачним ваздухом. Десно витке и усиравне Фигуре женске корачају свечано преко ливаде, лево кратке и округле линије двеју погнутих девојчица, које беру цвеће. -Једна од њих, која клечи, пружа руком цвеће пут оних Фигура што корачају и тако на један диван начин бива узајамно сливање оба дела слике. Аетњи дан. — Поток на цик-цак нросеца ливаду посејану цвећем. Са обе сгране група јабланова сребрнастих стабала, која се огледају у прозрачној води. Све