Нова искра

— 808 —

Авантуриста. Позади на далеком мору лађа, која је донела витеза. На пусту морску обалу бацила га је судбина. Он језди на коњу, окренувши леђа мору, дубоко у ненознату земљу. Сунце пече са ведрог плавог неба и он је скинуо шлем са главе. Коњ хрже и гребе ногама земљу. Шта он то њуши? Лобање и бледе људске кости извирују из песка, предсказујући несрећу. Повратак. Један човек седи на ивици неког басена воде, окренут леђима гледаоцу. Пред њнм лежи домовина: узане колебице на једном окомку, а у њима светлуцају светиљке. Иза њега је далека туђина. Басен се перспективно сужава на гранпци домовине, а нроширује се према тужној црошлости. Човек, остарео у борби живота, ћелав, у дубоким реФлексијама као да посматра један нрстен у руци. Јесење вече спушта се на једно Швајцарско селашце, које лежи пред њим на окомку брега. Слика по садржини нзгледа као продужење Авантуристе и као илустрација стихова: 1п <1еп Осеап 8сИ|Ш тИ 1аивеп(1 Маз^еп (1ег ЈипдПпд, б*М1 аи^ Јет дегеНе!ет Воо( 1геП)1 ш сјеп ИаГеп с!ег СгеЈв. Беклин је осећао великих симпатија према Ариосту. Нарочито је јако ценио „Бесног Роланда". Мотиви појединих слика посећају јако на поједине сцене из ове велике поеме. То нарочито јасно показује слика 1'уђеро ослобођава Ангелику. Са приЈатним хумором уводи нас уметник у тренутак пре оног што се десило. Трострука рана на чудовишту ноказује, како је иевешти витез често промашио. На два дела расечено чудовиште баца погледе пуне беса и љубоморе на ослободиоца, који, по свима правилима доброг тона, огрће нагу даму у један огртач. Вапрепашћена девојка, до ушију поцрвенела, којој је витез исто толико опасан колико и чудовиште, уводи нас предсказивачки, као и љубоморни израз змаја, у будућност историје. Слика је насликана у градацији само две боје: плаве и црвеие. Загасито плав летњи ваздух са беличастим облацима, црвенкасто-плаво чудовиште, челичне боје опрема ратна у витеза. Огртач, у који хоће витез да огрне стидну девојку, топле је загасито-црвене боје; крв што цури из убијена чудовишта, сасвим је црвена; перјаница витезова је готово као цинобер црвена. У своме идеалном пејзажу Беклин не стоји само на земљишту романтике. Он је сањао и о идеалном класичном свету. Он се није могао отети утицају једнога доба, које је оставило најлепшега што се до сада могло створити и најидеалнијег што се могло замислити. Ово је доба било увек у стању да подстакне Фантазију једнога уметника, који је тражио мотиве прожете дахом чисге поезије. Светлиште Хераклово. Хераклу посвећен гај, окружен огромним зидинама, без икаких украса, равним и глатким. Мрачна група дрвећа горостасно извирује из ових зидина. Позади црвена Фигура ратника римског, статуа Хераклу посвећена. Напред, пред уласком у светилиште, пали су ничице римски ратници. Они су истакнути пластично. Ту је и охоли чувар у импозантној позитури са огромном перјаницом на шлему. Изглед на

далеко море. Црвенкасто лишће, које ветар мете на све стране; бели таласи; одело чувара, које се прелива у бојама, дају свему тон свечан и горостасан. Прометеј. Високе, вертикалне стене, о које удара море и пени се. На сгенама маслине рапавих стабала и сребрнасто-зелена лишћа, повијане буром. Још више горе наслагане су стене на стене. Горосгасни брег, пара врхом својим облаке, који носе буру. Све је суморно и мрачно, још уморније контрастом хладне, беле светлости сунца, које се једва пробија кроз облаке. На огољеном врху стене окован човек. Он је огромних размера, што је нарочите јасно кад се његови удови упореде са околииом. Стеновити понори изгледају сићушни испод његова раста. То је Бог „који је знао да пати, да плаче, да ужива и да се вееели и да не поктује Зевса". Све је хармонија у плавој боји. Облаци, који јуре; сгрмена стена; узбуркано море: све су то нијансе једнога тона. Као једини знак земне мизерије одступају сићушне слике ј зеленом тоиу, па ипак тако дивно сливене са главннм тоном. Очајио се оне припијају уз стену: бура прети да их ишчупа из корена. У другој је слики иста мисао потенцираиа. Стене су одсечније и обнаженије. Један једини пар ретко олисталих дрвета повија олуја горе, сасвим на врху. Још бешње ударају таласи о стене и још више бацају пену. То је бура на планини. Цела природа бије битку титана, чије се оковано дивовско тело, у овој ужасној пустињи, у овој револуцији природе помаља из сенке тегаких облака. Посгављен у узане оквире он изгледа двогубо горостаснији али и двогубо спутан. Сићушно дрвеће доле даје мерило за огромне размере његова тела. Одисеј и Калииса. Црне стене и плавичасто море. Само две Фигуре у овој пустињи од камена. Одисеј стоји укочено и без покрета на обали морекој, увијен у свој огртач; његови погледа лутају далеко преко мора пут драге домовине. Напред ,седи пред пећином полунага ним®а и окреће се Одисеју. Потмула подневна оморина, као љубавна чежња испуњава предео. Полифем. На слики се јасно издвајају два дела: море са друговима Одисејевим, који у највећој журби бегају у лађици и огромне стене са дивљим и суровим другом, који једну велику стену завитлава на бегунце. Киклоп даје утисак дива, људи у лађици личе на патуљке. Уметник се довио, да не изнесе, колико је очију имао ТолиФем. Црно лице дива, све обрасло у длаку, тако је осенчено, да је Фантазији осгављено, да поједииости допуни. Лов Дијанин. Пејзаж јако подсећа на Рубенса. У њему је престављена природа италијанскога Југа, оживљена облицима дивних жена. Један римски предео у коме раскошио расту мирте и олеандри. Праћена другарицама хитра богиња трчи напред, испред .једне стене. Пси кевћу и јуре јелена. Венерњ отираИа Амора. Летњевече. Оморина. Онојни мириси дижу се из цвећа и муте чула у људи. Тако вече