Нова искра

- 204 —

ПроизЛазИо из општс, уаиверзалне негадиЈе у место да буде метаФизичка дедукција'? Зар и одсутност свакога система није само по себн једна врста система, који је у осталом имао својих виђених представника, пошто је то систем скептичара? Кажу да је Шопенхауер хтео да има своју школу и он има своју школу, док Леопарди, и ако је чешће говорио о „својој филосогији " нпје писао да шири своју доктрину. А да ли је тако ? Зар неко, песник или философ , пише за шта друго а не да шири своје идеје, и зар писати с онолико сјаја и силе не значи ширити своје идеје? То су врло слаби разлози. Жао ми је што Олар и ако је наишао на тако интересну тему, није ту тему решио. Али, оним разним документима што нам је ставио на расноложење, он нам је дао могућности да ту тему решимо. Онај наслов: Леоиарди и Шоаенхауер на који је, без сумње, упутио младога писца онај дијалог из Есеја г. Санктиса, штампаних под истим насловом, — био је врло срећно изабран. Зашто је то била само једна епизодна, .једна од најслабијих глава у књизи кад је требала да буде најјача? Из тих, и сувише кратких странчица избија једаи интересантан Факт, а то је: да су се и код италијанског песника и код немачког ФилосоФа једновремено развијале исте идеје, а међутим не види се, да су ма на који начин утицали један на другога. Оне исте 1818. године које се иа усамљеном и жучном Леопардију у Реканати десила она велика промена, која га је без икакве постепености, из Хришћансгва бацила у филосоФију очајања, — кренуо се Шопенхауер за Италију ношто је нредао издавачу манускринт свога 1Не ]Уе11 а!з \УШе ипЛ Уог81е11ипд. Један повучен у мањој варошици која је била нрави затвор његове ватрене маште, други иестрпељив да постане славан, њих се двојица јамачно нису сретали, а више је ио вероватно, да Леопарди. није пикада читао то дело Шопенхауерово, које се чак и у Немачкој тек много доцпије распрострло. Али исто тако несумњиво је, и то да је г. Олар морао знати, да је Шопенхауер знао за песме Леопардијеве, и да је, ако не више а оно једном, говорио о њима не дајући им ии приближно ону вредност којо су оне имале у историји система. Односио питања: да ли се Леопарди може рачунати у философс , да би се одговорило на њ довољно је да се љегова теорија о га1еГн:И"л стави поред оиога што су назвали „светски бол", т. ј. болест једнога Вертера, Јакопо Ортис-а, Л.ара, Рене и Рола. 0 песимизму Бајроновом и Шатобријановом не може се ни говорити, јер оно што су у њих неки пазвали песимизмом, није ништа друго до једна врста романтизма, нека болешљива анализа онога ја песниковог, због које се у песнику створи нека врста болешљиве екстазе и заиоса у којем благодари Богу „што га је створио силног и усамљеног", стављајући на супрот својим натњама и усамљености задовољства ниске гомиле. Стари, који су о томе мислили као и Паскал мрзили су то ја и ирогонили га. Обичаји, у складу с укусом свију тешко су подносили те изливе појединих личности, које

су па таЈ начии придавали и сувише важности и својим радостима и својим жалостима. Богови, јунаци, отаџбина, бојеви, трагичне игре судбине, иа и љубав али у њеним општим потезима, а не у анализи каквих биограФСКих доживљаја, — ето, то је била основа све античке појезије. Лична појезија у старих је врло ретка. Али и то врбло надахнућа које је тако дуго било задржавано избило .је, а зна се каквом силином. Из онога, често пуга екстравагантног обожавања онога ја, никао је савремеии лиризам са својим и великим страиама а и својом сићушноћу, својим великим инспирацијама а и својом занешеношћу. Одатле, са тога врбла никли су сви они књижевни болови који су дубоко потресали читав један нараштај, а које ови пови нараштаји, са својим научним и позитивним васиитањем, с тешком муком озбиљно узимају. Те високе и елегантне туге ни више ни мање но су ФилосоФСке. Оне не проистичу из какве консепције о свету или животу. Кренуте са онога ја оне се ноново ту враћају, затварају, и ионосе се што су ту, бојећи се као какве проФанације да ичега заједничког имају са гомилом. То не нати дакле човечанство но песник. Да би се такове патње могле свости у теорију томе не стојо на пут ни јачина ии иекреност осећања већ оне опште одлике у којима се тај осећај инспирише. Песимиста на против не гледа у болу какву нривилегију него закон, и не ствара никакву аристокрацију очајника. Једину надмоћност коју он за генија тражи тоје: да јасно види оно што гомила људи нејасно осоћа. За њега је животи несрећа, и патње нростире са човока на нрироду, са нрироде иа њен принцин ако тога нрипцина нма. Субјективно зло не мора да буде никакав значајан догађај у свету; али зло објективно, безлично, апсолутно које свуда влада, такво зло треба видети. Само у таквом схватању има ФилосоФије, а свако друго схватање може само бити књижевност, биогра®ија, или роман. А таква је теорија Леопардијева о треМсИа. Несумњиво је да је он много патио. Патио је и због својих физичких иедостатка, који су тако тешко надали његовој младости, и због свога слабог здравља, којо је вукао кроз живот као вечито страшило смрти, и због очајно чамотиње која га је подгризала у малој једној варошицп, и због велике сиротиње. А највише је патио због своје нервозне осетљивости, ко.ја му је и од најмањих неприлика стварала највеће горчиие. Па онда ту су биле неостварене амбиције и нарочито горке обмане срца што јо волело. Јест, много је он патио. И у пркос свега тога, његова теорија није само израз његових натњи, нитп је оп икад пристао да се на његову теорију тако гледа, а ако је та његова теорија баш ницала из искуства, ницала је из искуства које је он генералисао и које се трансФормисало у један скуп розонираних консенција о животу људском. Треба само видети како се Леонарди брани од филосо®а којег је још из раније осетио да се буди у њему и