Нова искра

— 26 —

каквог би значаја било да су у српски одељак ушли предмети и других српских крајева. Њих нема, и било би жалосно ако их не буде и на Свесловенској Изложби. Редитељ-скулптор г. ЈовановиК, поред свега старања да српском одељку да гато естетичнији колорит, није достигао циља. Мањи, финији нредмети сасвим су без реда изложени. Нисам могао разумети шта му је требало да символичиу групу „Орбију" постави на грубој сељачкој занрези, међу сликама Краља и Краљице. Још мање разумем шта мује хтела група „Лепотица Нева" (гола жена) у српском одељку. Али највише се чудим како је смео изложити онако неуметничку бисту Њ. В. Краља Александра. Како му није помогла изврсна слика Краљева да разуме да му рад не ваља ? Ја сам већ рекао да и сами 1'уси нису схватили задатак изложбе (Чеси још мање), ма да је руски бојарски одељак иун интереса. Описивати га било би дуго. Мене је највише интересовао „плави мундир" Петра Великога. Гигант порастом, гигаит радом, гигант памећу, гигант јунаштвом, гигант челичном вољом, као да је с презрењем гледао на ову детињску изложбу. Кад сам га„разгледао, јави ми се мисао: Шта би он радио да у овом тренутку оживи? Чудноват сам одговор дао на ово питање. Он би моћним гласом викнуо: „напоље одавде". Расгерао би посетиоце и јевропске комерсанте, и наредио да историјске ствари иокупе за музеј, а богате модне хаљине раздаду во.јничким женама. Изложба није имала смисла, бар оваква каква је. Пољаци су једини који су дали смисао изложби и представили посетиоцима прошлост која даје нрава на будућност. М. П. Цемовић

Иетроград.

п ише шк. |

Пред амором (сликао А. Бугеро). — Нашим читаоцима већ је познат овај Француски сликар ио неколиким радовима што смо их објавили у „Ново.ј Искри". Овога пута износимо Фрагменат његове веће слике „Пред амором". Ове особине његова начина сачуване су и овој слици: необично фини цртеж, нежност изабраног предмета и, најзад, избор и слагање боја. „Олатки" Бугеро и ако није сасвим

у вољи наЈновиЈим сликарским гаколама, ипак има веома гаироке кругове погатовача, од најкомиетеитнијих судија па до најобичнијих гледалаца. Бугеро својим сликама иајвише утиче на срце, а онај који то задобије у гледалаца, може мирно рачунати на успех свога рада и у далеком потомству. Лујиза Јелжавета Мак Аафлин и ЈЕма Марија Пирсон. — 0 овим двема Енглескињама, које су као болничарке суделовале код нас у рату саТурском (1878. г.), види засебан чланчић у овом броју. Ниш из 1 878. године. — Ове године навршује се четврт века од ослобођења југоисточног дела Краљевине Орбије. Најзнатније јо место у тим крајевима поносити Ниш. У овом броју износимо пред своје читаоце слику Ниша како је изгледао године 1878. — 0 променама у њему за то кратко време пије потребно говорити, али је потребно нагласити да је Краљевина Орбија, још вазда недовол,но позната и нецењена, извршила много боље своју културну мисију и показала се и боља и поузданија у том послу (јер је, између осталога, одмах пришла и решила аграрно питање) од суседне нам царевине аустријске. Краљевски Еонак у Нишу (1878).. — На обали Нигаавиној, у зачељу лепог Нигаког парка, и данас је овај конак у којем је пре ослобођења становао Нигаки везир. Одређен је, одмах после рата, да буде Краљевски Двор у Нигау, другој српској престоници. Волница код Ћеле-Куле (1878.) — У најближем растојању од тужне Ђеле-Куле, тог споменика српског витегатва и љубави за слободом, била је јога у турско доба ова зграда која је служила за војничку болницу. Данас је она такође болница, али српских војника, пренрављена и удегаена према данагањим потребама. Улица Краља Милана I (1903.). — Поглед на слику Нигаа из 1878. г. и на ову данашњу улицу, јасно ноказује колико је промена у најбољем значењу доживео Ниш за 25 година од свог ослобођења. Окружно Начелство у Нишу (1903.) - На самој Нигаавиној обали подигнута је, у брзо по ослобођењу, ова зграда управпих власти у Нишком Округу. Трг Краљице Наталије (1903.). Оликама из старијег и данашњег Ниша додајемо и ову, која ће пажљивом гледаоцу јасно предочити разлику некадашњих тесних и кривудавих улица Нигаких и данашњих широких и дугих са иеколиким трговима као гато је овај Краљице Наталије.

X Р 0 Н И К А

0 претварању биља у фоеилно гориво 13 „, од дужег времена усвојени су у науци погледи, по којима је претварање биљне целулозе у угаљ потпуније у толико, у колико је већа геологака старост оиих слојева у којима се органски наноси налазе. Овај ииз пре-

ругаавања биљнога градива у минерално гориво отиочиње са нагаим тресетиштима из даиашњице, који, у осталом, заузимају према осталом угљевљу посве оделит геологаки положај, па се протеже на мрко угљевље Фориација Терцијера и Креде, даље иа камени угаљ карбонске Формације и најзад на антраците, који се иаходе у јога старијим палеозојским Формацијама. Онај низ постуиног угљенисања карактеристичан је и у хемиском погледу, јер од најмлађих чланова до најстаријих опажа се непрекидно нагомилавање угљеника, а опадање кисеоника и водоника, који чине саставие елементе биљнога градива. Најмлађи производи овог опгатег процеса угљенисавања очували су, мање више, особине целулозине, као и унутарњу грађу првобит-