Нова искра

— 27 —

Ио 1' материјала. На трееету, као и на иајмлађем мрком угљевљу, лигнитима, још се може јасно распознати биљно влакио. Прерушавање биљнога влакна у толико је потпуипје, у колико је већа геолошка старост угљевља, тако да се на аитрацитима, који су махом металне сјајности, мучно може доказати првобитна биљна грађа. Наноредо с тим иде и промена хемиских особина: производи дестилације дрвета, метил-алкохол и сирћетиа киселина, добивају се само из угљевља млађих геолошких периода, докле иајстарије угљевље, антрацпти, дају само малене количине дестилата, будући садрже само угљеника 95 °/ 0 и више. Давнашње је снорно иитање у геологији: да ли се ове разлике у фосилиом угљевљу осиивају на првобитним процесима угљенисања, или је оио стекло своје садашње стање иостунно, иајлак, непрекидном променом кроз дуги миз геолошких времена. Према првој ноставци, процес карбонисања извршен је у иређашњим геолошким временима носве различито него што то бива данас; у Силуру н. нр. биле су нрилике за угљенисање биља таке, да су се из њега непосредио образовали антрацити, најбогатији угљеником. Они су, као такви, за тим покривени и претрпани доцнијим талозима. Према овој теорији, извршено је угљенисање у карбонској Формацији само до каменог угља, у доцнијим, млађим Формацијама до мрког угља и лигнита, а наслаге тресета, које се и дан дањи граде, показиваће увек-састав тресета, ма колико времена иротекло. Према овом мишљењу, тресет би остао тресет, и ако би минуло толико време, колико је ирохујало од Силура. до данас. Напротив, према другој поставци, аптрацит је најлак прошао сво мене од дрвеног влакна до даиашњег свога изгледа, пошто је најнре покривен талозима, и тим одвојен од спољашњих утицаја. Узрок њогову данашњем, веома измењеном изгледу, не би био у друкчијим погодбама његова посгајања, већ се има тражити у ванредно дугом времену које је протекло од његова таложења до данас. У току тих бескрајио дугих времена, првобитно биљно градиво непрекидно се мењало и богатило угљеником. Ова друга теорија имала је, до скора, највише присталица, који су све врсте слојева фосилног угљевља огласили као скамењеиа тресетишта давно минулих времена. Ну на последњем међународном геолошком конгресу, одржаном прошле године у Паризу, изнео је Л. Лемјер (ЈЈетЈ^ге) ресултате својих истраживања у погледу постанка фосплног угљевља, на основу којих он сматра ирву поменуту теорију као оправдану, и ако је друга већма распрострањена међу данашњим геолозима'). Лемјер разликује, при образовању минералног угљевља, три важна чиниоца : растворне Фермонте, живе Ферменте (проузроковаче врења) и антисептична, (противтрулежна) тела. Прва два чиниоца изазивају промењивање, а трећи — одржавање органске супстанце. Растворни Ферменти не морају да су увек присутни; где их има, тамо изазивају они, у нрвоме реду, расиадање, лабављење органског градива. Живи Ферменти су прави чипиоци угљенисања, које се тако јавља као врста врења (Ферментације). Антисептика пак уништавају проузроковаче врења, она учине крај процесу угљенисања и сачувају тако остатак биљних талога од даљег измењивања. Ва време грађења антрацита делали су поглавито живи Ферменти ; ири постајању каменог угља, напротив, нарочито су се истицали растворни Ферменти. У мрком угљевљу су били час једни, час други нретежни, али су доста брзо уништени антисептичним те') Ја11г1|исћ с1. Ш^игшзбепвсћаЛеп, XVII. отр. 319

лима; нри образовању тросета пак били су расгворни ®ерменти сасвим искључени, а иревлађивала еу антисеитика. Тако је, по мишљењу Лемјерову, свака врста мипералног угља достигла иеко извесно стање застоја, чим су дијастазе и микробе ностале без утицаја. Овако стање није морало увек да буде иотиуно завршено; локални узроци могли су и даље да изазивају нромене у фосилном угљевљу, али тим није нарушаван целокупни ток ироцеса угл,енисања. То што је данас антрацит, било је и онда, чим се образовало, антрацит; гато је данас тресет, то неће по Лемјеру — никад моћи да пређе у друге мбне процеса угљенисавања; ако не наступе нарочити, местимични, снољни поремећаји, онда ноће никад од мрког угља постати камени угаљ, јер је са изумирањем Фермената престао и процес угљенисавања. п. м. и.

: 1ЈШ1ЖС1

м

ш

г. .

Ј едноженетво и многоженетво. Предавање нроФ. Т. Г. Масарика, превео Др. Иван ШајковиА. Ср. Еарловци. Сриска манасгирска штампарија 1902. Прештампано из „Вранкова Кола" за 1902. год. Мала осмина. Страна 24. (цеиа неозначеиа). Учени проФесор чешки и борац за социјалне ре®орме, Т. Г. Масарик, изнео нам је у овом свом нредавању о једноженству и о многоженству много лених мисли са тежњом, да се не само иоучимо но и поправимо. Пошто нам је у кратком историјском прегледу иоказао, какво су значење имали брак и породица у разним временима, долази до закључка, да се полии аристократизам (надмоћност човека према жени) не може одобрити ни бранити, јер између човека и жене иостоји иотиуна једнакост, и иазор свој о томе назива иолним демократизмом. Строго једноженство и једномуштво сматра за сврху свега нашега полиог развитка. Чист брак је најинтимније пријатељство, то је врхуиац асоцијације, коју наше доба толико хвали: асоцијација душа. Врак и жени и човеку мора бити виши развитак. У браку отпочиње нов живот, који се развија надиндивидуално. Нечистоћа не лежи у телу него у духу. Онај који ностаје нечист, најпре пада духом, па тек онда телом. Морамо се навикавати поштовати своје чисто тело, — и онда ће отпасги ружни идеали екетремнога аскетизма и либертипаже. Ова ће књижица добро доћи свакоме који тежи да у свом животу „иде ка вишим сврхама", а нарочито нашој омладиии, коју ће научити, да полно уздржавање није ни мало шкодљиво (обичан изговор којим се оправдава пропадање не само морално но често и физичко), и да се до виших сврха долази моралном самопомоћи т. ј. самоваспитањем. Преводиоцу смо веома захвални што нас је упознао са овим мислима Масариковим, јер је прека потреба и иашега друштва, да их прими к срцу и но њима се унравља. м. —о.Д^) «)}><»»С-о. —'-