Нова искра

— 28 —

Жил Лсметр: — Речи оетају, Еомеди.ја у три чина од Пола Хервијеа. -Ј една дирљива и изврена комедија. У њој ћете наћи у ието време нежности, нерава и, ако могу да речем, „племена". И она има јога особено ово, што је то један од комада ових последњих година где се најсрећније опажа интерееантна тежња да се под обликом драматичним прикажу у неколико нианса осећања и мисли, што изгледаше да је једино било резервисано за аналитичан роман, да се учине гипки начини изражавања сопствени позоришту и, тиме, да му се прошири предмет. Оваки покушаји су увек опасни, и доста ретко изгледају да су успели одмах испрва. Али замислите само да се комедија, без њих, не би макнула ни корак напред од Хардија или Боаробера, и да, у позоришној уметности. не ићи напред, значи заостајати. •Ја признајем, уосталом, да има писаца с много талента и духа који заостају. Рвчи остају, ова ; ј наслов „отмен" — као и цео комад — показује вам идеју. Разговори иапагајки из отменог друштва и њихових другарица су искључиво „оговарања", и три четвртиие тих оговарања су клевете; а нека од тих клевета може иостати убиствена. Човек их слуша, прима их, верује у њих или се чини да верује да не би изгледао туњав, — и затим их понавља, не увек из неваљалства, него да би изгледао обавештен, или што има увек, као што вели Ла РошФукол, у несрећи (или увреди) наших најбољих пријатеља (и других исто тако) нечега што нам се свиди, или, најзад, из разлога да бисмо имали прилике да „иравимо досетке" ида забављамо галерију. Отрашно је шта све не дознате, само на једном отменом поселу, од жена које имају љубазнике, компромитованих младих девојака, услужних мужева, људи с неделикатним ашерама, и многих других лица одаиих неприродним измишљањима. Овака се изношења у појединим личностима чине обично без даваља велике важносги, случајно се измакну и пуштају у једном осмејку, у једној лепој речи, или у прећуткивању какве анегдоте разнодушно нричане. И ова изношења су у толико етрашнија што искључују доказивања, што се не подвргавају никаквој контроли. Грозно је, видите, кад човек о томе размишља. Разумејте ме добро. Ја сам уверен о две ствари. Ја сам уверен прво да сума тих изношења о појединцима не даје никако нетачну слику о свету, који није најбољи. Али исто тако ја верујем да смо деведесет од сто пута у заблуди са особом оптуженога. Речју, да се не бисмо давали варати, треба веровати да су људи у стању све да ураде; али, да не би човек био неправедан и злобан, не треба веровати ни у чију поквареност, осим ако смо у то сасвим уверени. Колико је живота наружених, у Паризу — и другде — злобом и лакомислеиошћу светском! Еолико има ружиих легенада које се не могу уништити! Така је једна и ова о којој нам прича Г. Пол Хервије. Маркиз од Ноана често .је виђао, у Једренима, после поноћи, барона Мисена да тајанствено излази из куће где је Француски конзул, Г. од Вела, становао са својом ћерком. Он је видео Регину где испраћа барона

и где му иружа руку да је нољуби пре но што ће заТворити врата. Он је из тога закључио да је г-ђца од Бела била љубазница Мисенова. Он није имао право: паметан човек би помислио да је ствар само могућна и да, уосталом, нема случаја који се не може разно тумачити. Додајте да је присуство у кући оца Регинина могло спречити Ноана да закључује тако прерано. А нарочито није имао ираво што је, вратив се у Француску, саопштио, једно вечери, ово откриће својој љубазници, г-ђи од Модра, једној такој дами из отменог друштва. Он јој је то откриће дошануо, не нридајући му важности, у намери да забави своју љубазницу, да би имао изглед човека који је у току ствари, и што има тренутака у животу који иас наводе да се поверавамо ни због чега, из задовољсгва. И Ноан није у томе ништа мање „галантан човек", јер нема ни једног галантног човека који нема у памети бар неколико срамних догађаја. Међутим Г. од Вела умре. Регина се вратила у Париз, где живи код свога рођака гро®а од Лигеја. Она је без имања, и, нешто од воље, нешто да би стекла, ако је могуће, независност, она поче да учи сликање. Уосталом никако „уметник" са наплатом за руке. Регина је доиста дивна девојка: млада, поносита, нежна, чедна. Наивна и поверљива, она није нримећавала за собом шапат женскиња, кад уђе у који салон, и она није разумела зашто је стари маркиз од Розаја, за кога је хтела поћи да не би била више на терету својим рођацима, изненада тргао реч. Томе је узрок што је „клевета" дошанута г-ђи од Модра учинила своје. Г-ђа од Модра је то даље причала евојим пријатељицама. Она је наишла код њих на у толико веће поверење, што је Мисен необично услужан према Регини; и она је још марљивија у протурању овог мрскога гласа, да је њу био „напусгио" Ноан и да сад види и њега где облећо око г-ђице од Неела. И заиста Ноан, познав боље Регину, поче је волети. Болна љубав! Он је хтео да је уништи; он наетавља да верује у иогрешку младе девојке и одлучи се да је избегава. Али ето Регина му тражи простодушно објашњење за његово ново држање, и, док је у току разговора поткрепила, са свим безазлено, њихове заједничке успомене, неприпремљен говор Регинин показа Ноану да ју је недоетојно опада-о. Она му исприча како јој је отац у последњим месецима живота био доиста, претрпан бригама око динломатских послова; како му је Мисен тада притекао у помоћ; како су имали ноћу иеколико тајних већа, којима је и она нриеуствовала, и да је она данас из тог разлога пажљива према, барону . . . Можете ли замислити бол и очајање Ноаново? Он је био тај који је први почео да плете новидљиву мрежу од клевета што су обвијале Регину, која и не знађаше за њих, а ту мрежу сад не може да раскине. Он би све учинио само да није изговорена та реч која се не може више тргнути. Он је увек, у друштву, осећао да је сад та реч на њега била управљена; и нехар у који је он отров насуо, као што вели Шекспиров стих, немилостиво је принесен његовим уснама. Само је један начин да поправи несрећу коју је нанео дивној дево.јци коју обожава, то је, да је узме за жену. И он одмах на то и помишља. Само ако га и она воли! Воли га, умирите се. Почетак је њиховог разговора изврстан; ја сам ретко имао прилике да чујем деликатнију изјаву л>убави, невинију и нежнију . . . Али још најтеже