Нова искра

— 29 —

иије речено . . . Ноан је напоменуо Регини да јој дугује још једну исповест; она му је на то одговорила, готово весело, да му унапред све прашта, да то не може бити ништа важно . . . Авај! сирота девојка и сироти младић! Он ће сад рећи, он мора да рекне; од страха је сав побледио. . . И ми делимо његов страх, ми смо догађајем занети, врло заиети, што тврди да је „сцена потребна да се изради" израђена, и то врло добро израђена. Еад би лица у позоришту — исто тако и у стварном животу — била увек више разборита, кад би говорила оно што здрав разум налаже да се каже, и кад би одобравала оно што им разум одобрава, било би много мање драма, или би се много пре свршавале, било на позорници, било у животу. Ноан би рекао: „Признајем, ја сам са вама иоступао грозно; али замислите да вас тада нисам познавао. Ви сте за, мене били обична странкиња. Ако сам ја много крив што поверовах спољашњем изгледу, ако нисам имао ни једног разлога да вас сматрам за криву, ја тако исто нисам имао ии једног разлога да верујем, против поменутог спољашњег изгледа, у ову чисгоћу која ме сада очарава, Заиста, то је био грех нгго сам оговарао и једну странкињу: али, најзад, то је била само једна странкиња коју сам оговарао, то нисте ви, пошто ја могу рећи да, у оном тренутку, ви и нисге иостојали за мене. И ја нисам ништа мање одговоран за зло које сам вам учинио: али имајте прнзрења што сад ужасно иатим, што вам иудим једииу поправку коју ми моје силе иружају, што је, срећом, та понравка нотпуна, што ће њоме моја погрешка и њеие последице бити савршено уништене, и најзад, што вас волим и поштујем свом душом својом." А Регина би, после првог тренутка заиренашћења и бола, одговорила: „Јесте, истина је, ја нисам била та коју сте ви увредили, то је нека друга, пошто је то нека млада девојка чију сте само силуету и име нознавали . . . Еад би ми сада испричали погрешку, коју само претпостављате, неке непознате особе, ја бих укорила ту исповест као рђаво дело, али појамно не бих вам узела натраг своје срце. Узмите га дакле, и заборавимо ирошлост." И драма би се завршала овде и можда би било штета. На срећу, Ноан и Регина су са свим збуњени и лишени ладнокрвиости. Дубина кајања Ноанова је толика, и његова заклетва, да све каже и да се не штеди, тако чврста, да се већ чини да псповеда погрешку још већу од оне што је учинио. Он се сав изгубио; он заборавља да каже где, кад и у каквим је приликама оговарао Регину, тако да ова може веровати да је гадно оговарање са свим скорашње. Његова марљивост у оптуживању самога себе чини га још невештијим но што је и допуштено, чини да он савршеио заборавља интересе своје љубави. И кад га Регина запита коме је поверио убиствену тајну, он је тако нростодушан да одговара да је то била нека женска, и то г-ђа од Модра.. . И, с друге страие, Регина је била тако савршено наивна, неука и поверљива, да јој изгледа ово срамно изношење о њој као оскврњење њене чедности, оно је сву потреса, и разорава њену потпуну својину, њену девојачку душу. Пред њеним очика није грубо скинута копрена само с увреде њеног љубавника, већ и са све ругобе у животу. То је још нешто више од срџбе, то је упрепанЉење готово неповерљиво... Она се гуши; она губи глас. И можда би, при свем том, на све гледала кроз прсте после бледоће и суза свога љубавника, да није сад од једном дознала, из његовог неразмишљеног одговора, да

јој је така увреда нанесена нред неком другом женском... То нарочито не може она да поднесе . . . Зар не налазите да је опсервација Г. Хервиеа дубока? То је исто као да ју је ово гнусно изношење о њој, начинив ненадно од младе девојке жену, научило треиутно телесној љубоморносги. Она плане; и кад је Мисен у том часу ушао, она му виче: „Господин од Ноана ми каже да сге ви били мој . . . (ту реч не може да изговори) кратко, ви ме разумете. Реците му, господине, да је то истина, цела истина!" Наравно да су се, оставши сама, ова два господина изазивала. Отвар ће решити двобој, али то неће бити двобој од шале. Ипак морам да вам говорим о догађају с два милиона. Ова два милиона изгледају ми једина знатнија невештина у комаду Г. Хервиеа, јер човек очекива да ће они служити нечему, а они не служе ничему, или готово ничему, и тек врло доцкан. Ево, чу.јте. У часу кад Ноан иуди сво.је име Регини, долази један адвокатски нисар и тражи да говори с њом; и Ноан дознаје, за време кратког осуства младе девојке, да јој је стари маркиз од Розаја, њен пређашњи вереник, умирући, оставио два милиона. Међутим Ноаи има само колико је потребно за скроман живот. Имање које је нало у део младој девојци за њега је пораз. Ако Регипа номисли да је он знао за њено богатство кад јој је затражио руку? Његово јуначко иризнање без сумње изгледа да је искључило и сваку помисао на какву корист; али, ако она и поверује у његово пекориспљубље, да ли ће свет тако веровати?... Ма како тумачили, изгледа увек да ће догађај наследства створити нову драматичну компликацију. Док међутим, та компликација одмах ишчезава тек што се и јавила. Она је послужила да помрчи у једном тренутку сцену, иначе ванредну . . . У последњем чину налазимо у летњиковцу, у околини Париза, Ноана опасно рањена. Зрно је дохватило вратну артерију, и још се не зна да ли ће се моћи*спасти. Он је ту, у једној баштенској наслоњачи, под покривачима, с црним свиленим рупцем око врата, и помисао на рану која је под тим црним свиленим рупцем мало је смешна. Он је под брижљивом негом неког простодушног и духовитог лекара, који нам не прецењује много медицину, и чија, јо сва тајпа „надати се". Што се Ноана тиче код њега је било већ све решено: он је наредио да се дозове Регина, да би је могао узети за жену ш ехћгеттв: носле чега ће умрети, јер га она више не воли. Затим долази и Регина; он јој говори своју намеру, и дознаје наскоро да га оиа још увек воли. Она му даје о томе и неоспоран доказ: она се одрекла она два милиона старога маркиза.... Оад падају једно другом у наручја, и Ноан више не жели да умре. Уосталом, нешто мало раније, и добри лекар је изјавио да је Ноан спасен, само под погодбом да избегава непријатна осећања . . . Ви се надате да је решење срећно? Варате се, и ви се грешите о писца,. Оно што се мислило да је ноправљено не може се извесно поправити. Еад је све изгледало да ће се свршити „на опште задовољство", опака реч за коју се држало да је упиштена, поново оживљује, јер је ништа не могаше збрисати, ни сузе, ни крв, ни покајање, ни опроштај. Она се поново јавља, из дна прошлости, да убије двоје заљубљених. Најзад долази, са гомилом пратилаца и папагајки из отменог друштва, она опасна мала звер, г-ђа од Модра. Они су дошли да се распитају о болеснику, па како је одговор био повољан, то се утешише жестоким „оговарањем". Загато им се говорило да ће Ноан брзо свршити?...