Нова искра
- 31 -
.Ко још у напред верује да под овим историјеким маскама сагледа грубе и велике контуре људи из ренесанса, тај мора са свим природно да махне главом. Последња лаж и обрт Вании у корист Принцивалијеву нотпуно квари до сада лепу слику; у њено .ј радњи нема довољпо мотивисања и, разуме се, овде се порађа једна пукотина која се никако не може прикрити. Трећи чин пун је супротностима иуним дивљења, са новом разгареном страшћу, при чему Принцивали игра улогу само мутавог човека(!). На сваки начин његова је замисао велика. Али сам конфликт измоДу старе верности и нове љубави само се може у позориганом смислу, комедијантском игром разумети. Ако ми данас Нори верујемо и потнуно смо за њену последњу одлуку, то ипак овде морамо да махнемо главом, јер поверовати овој Нори 15. века, значило би бацити у засенак ондашњу културну историју, значило би оставити се истине и запловити у воде романтизма. Осим тога много је још гатошта у карактерима и догађајима што нам изгледа непојмљиво: тако што Принцивали у Пизу долази, што му је држање овде потпуно загонетно; што је Вана тако наивна кад очекује од Прицивалијевог доласка с њом легитимно регаење конФликта од стране свога мужа, најзад што Гвидо од свега тога ништа не примећава. Све то, као и јога неке ситнице, личи на одломке из поезије скаски и гатки, гато је Метерлинку још одавно својствено. Овде пак долази његова детињска романтика у сукоб са стварним ситуацијама, те према томе онда дејству.је пре као неистинито него као наивно. Па и при свему томе ипак се у Мотерлинку види дар за иозоригани комад воликог Француског агила. Ко нак његове радове јога из раније зна и познаје, неће замерити горњем недостатку.
22. децвмбра 1902. у Дрезди.
М. П. Иирковић.
I
мв 3 : > *• - г . > | Ј јк.и ;
* Српска Краљовска Академија расписује награду од 480 динара у злату, коју из задужбине Николо Ј. Мариновића можо добити: одличан ноетски спис с моралном и натриотском тенденцијом, који је написан чистим српским језиком и одликује се лепотом слога и садржаја. Наградити се могу како рукоииси тако и гатампани сииси који нису старији од две године, т. ј. који нису штампани пре 1901. године. Описе за награду ваља ноднети С. К. Академији најдаље до 1. маја 1903. године. Писци могу своја имена нанред објавити или прикрити до коначне одлуке. У овом другом случају дужни су ставити ноку бологу на снис и на завој спроводнога писма. Награђени списи својина су писаца. * Од 31. јануара о. г. почео је у Београду да излази пов лист „СрнскиПијомонт"', орган за економну независност Србије. „Српски Пијемоит" излазиће: уторником, нетком и недељом на два табака, а цена му је на годину 16
динара. Власник и уредник му је Вожидар Никашиновић, Војводе Миленка ул. бр. 20. Финансирање овога листа предузели су на се неколики Бооградски родољубиви трговци. * 30. овог месеца т Академи.ји Наука и Уметности изабрани су за дописне чланове: Др. Е. Мука, про ®есор, слависга и народни вођ лужичких Срба, Момчило Иванић, проФесор у гимназији Краља Александра I и тајник лексикограФског одсека Академије Наука, и Јован Томић, проФесор у гимназији Краља Александра I. * Изашао јо из гатампе и већ је разаслат гаести свезак (II годино) илустрованога дела Знаменити Срби. У њему су ликови и биограФије : Лазара Арсенијевића (Бата Лаке), Илије Гарагаанина, Љубомира Радивојевића, Ђуре Јакгаића, Стевана Митрова Љубитпе и Димитрија Матића. * Др. Тих. Р. Ђорђевић, ироФесор Учитељске ЈПколе у Алексинцу, поново иокреће свој лист „Караџић". — Већ је у гатампи и за неки дан биће готов први свезак с овом садржином: Оглед из граматике иароднога говора у Алексиначкој морави, од Др. Тих Р. Ђорђевића; Китајској сродиа прича у гусларској нјесми, од Др. Фридриха С. Крауса; Пропаст града Прозора у Восни, од Вида В. Вукасовића; Задаћа науке о народу, од 0. Бренера, превео П. М. Илић; Са конгреса немачких природњака и лекара у Хамбургу, од Др. М. В. Смиљаиића; Српске народие приповетке; Ситне белешке; Прикази; Гласник; Нокролози. — „Караџић" излази у тромесечним свесцима на 4 — 6 табака велике осмине, а цеиа му је иа годину 5 динара, на пола године 3, а поједиии свесци стају 1.50 дин. Т>аци имају 20°/ 0 . Претплата се шаље уроднигатву „Караџића" (Алексинац, Србија). * Власник цртачко -везиљачког завода у Вргацу, г. М. П. Павловић, јавља да ћо паскоро покренути илустровани лист за ручни рад, домаћу иотребу и забаву, нод иасловом „Српска Везиља". — Лист ће излазити једанпут месечно на једном табаку текста и два табака цртаног додатка. — Цена је листу 5 круиа годигање. * Г. Др. Мих. Вујић изабрани академик читао јо 26. о. м. на свечаном скупу С. К. Академије своју пристуину акадомску беседу „0 новом обрту у трговинској политици". —
Књиге Српске Књижевно Задруге: 72. Путешествије по Сербији од Јоакима Вујића. Друга књига. — 8°, стр. У + 245 (са картом Кнежевине Србије од 1815 —1833. године). 73. Драматски списи Јоваиа Ст. Поиовић. Књига прва. — 8°, стр. ХБУП + 222. 74. Приповетке Ђуре ЈакшиЂа. Прва књига. 8°, стр. XXXI + 221. 75. Ускок. Написао С. Матавуљ. — 8°, стр. 237. 76. Стари дани, одБ. Станковића. — 8°. стр. 16*2. 77. Тарас Буљба, приповетка, написао Никола В. Гогољ, иревео с руског Миловаи Т>. Глишић. — 8°, стр. XXXIX +144.