Нова искра

— 61 —

на вигае, а он заплео главом у морско бстље! Ова друга слика није нлод Фантазије умстникове: да би што верније и тачније нредставио овај момеиат пада, маестро Влахо је, са својим моделом, главачки скочио у море — стари поморац! —■ и тамо за оно неколико тренутака похватао све утиске, ко.је је после онако уметнички, онако верно на платно пренео! . .. Исто тако одговарају сваком захтеву и верност и уметност и све остале слике његове. Пауза је .једна слика пуна живота: модел се одмара, а покрила је наготу својега лепог тела меким, пепељастим сомотским огртачем, иоеадивши се исиред камина. Црвенкасто-жућкаста светлост се одбија и са лепога тела и са огртача, дајући им свој ванредни сјај ... — Па онда На Тргу у Дубровнику: наше лепе, убаве Конавоке!... Ко зна у чије ће руке ова слика отићи: за продају је.. . На Куиању је једна особита, изразита слика. Неколико цура, голих и голишавих. У позадини слике суро стење, од којег се, чисто видите, одбија таласава, плавичаста вода. Око облих бутина оних цура, што су у води, све трепери — а све је то обасјано неком благом, скоро истинском светдошћу. Том реалношћу, тим апсолутним пренашањем из природе, где особиту улогу игра уметнички дар „ госиара" Влаха, одликују се све његове слике, а особито новији радови његови. Не можега гаале проћи ггоред Магдалене, Магдалене Покајнице! Њу је Буковац на свој начин схваТИо и израдио. Ероз беличасту кожу краснога тела ове божанствене греганице иробија она свежа, младалачка румен; русе косе су јој пале низ пуначка плећа, место смокова листа срозала се лака одећа, остављајући гледаоцу да се диви облини и груди, и мигаица, и ногу, а она, грегапа покајница, клекла, десним се лактом наслонила на камен, подбочивгаи главу руком, лице окренула некуд на вигае, а око јој засузило! Ја се не сећам да сам икоју слику видео, која би вигае истине, вигае верности и вигае лепоте нредстављала! За мене је ово најлепгаа Магдалена Покајница! Па онда циклус (скоро би се могло рећи: триптихон): Данте — из „Бшпа Согатес1Ја". Три су слике: Данте у Паклу, Данте у Чистилишту и Данте у Рају. — Виргилије води песника прво у Пакао. Тамо, између ледених санта вире ноге мученика. Између њих куља зеленкастопрљави дим, и све обасјава иека паклена црвен! Е®екат је изванредан; и нехотице вас обузима нека тајанствена језа. — У Чистилишту промиче покрај иесника, који је клекао и наслонио се на један камен, низ у бело обучених ослепљених. — У Рају, где песника даље Виргилије води, све је обасјано сјајном, црвенкастом небеском светлогаћу, а над главама анђела блистају се звезде. Изложена је и слика, ио којој је Влахо Вуковац израдио завесу за „Вагребачко казалиште", — .једна слика ванредне уметнпчке композиције. Мој ЋаКа — слика уметникова оца на самртноме одру! Да вам .је и не описујем — сам уметник је веома, хвали, ио верности, но реалности, али му се и уздах отимљо : „мо.ј добри ћаћа!" Али, Влахо Вуковац није само сликар Фантастичнога правца, он је и портретиста — раг ехсеИепсе. Одмах, чим се уђе у другу салу, налазе се слике ЊЊ. ВВ. Ераља и Краљице ваиредно добро израђене, у р1ет-агг-у. 0 њима се, у сво.је време, повише нисало, а особито у „Колу". Имају неколики портрети из породице уметникове: жена г. Влахова, Г-ђа Јелица Буковац, (такође примор-

киња), била је маестру неколико нута модел. Последњи пут, нре кратког времена, изабрао је уметник баш тренутак, кад је она хтела отићи дома из атељеа му, и рекла му —по дубровачки: „ АсћИо!" Портрет је до крајности веран, и, као гато се мора и очадшвати, ванредно дивно израђен. Па онда мали десетогодитпњи сиичић уметников, његов првенац Аго, такође је узор-дело Буковчевих портрета. Тај је лортре маестро и почео и довргаавао кад су слике из атељеа носили у Артинов Оалон за изложбу! Буковац је особити мајстор и у брзом раду . . . Нећу вигае да вам иигаем, јер бих онда морао остати нри — свакој слици, сваку вам бар у најблеђим потезима оиисати, а, то је, верујте ми, прилично немогућно; номислите: 41 слика! НагаВлахо Буковац, ког стављају час међу „ Хрвате", час у „српско-хрватску расу", наш српски уметник Влахо Буковац изагаао је и досто.јно и успегано пред Бечки уметнички свет. ТБегово ће име, без икаке сумње, прокрчити себи веома ласно и овде пут, и опда ће многи рад његове уметничке кичице красити — туђинске домове! Ми Срби као да слабо умемо|'да"" ценимо своје уметнике . . . Зорисллб

уТуна (сликао X. Каулбах). — У низу слика гато Луну овако нредстављају, истиче се КаулбахОва|као једна од најугледнијих. Очигледност ваздупшога нростора и лебдоње Луне у њему изражени су потпуно уметнички. —• Ј{ародхс коло у ЈЗрањц (1879.) — Одмах по уласку српске војске у ослобођено Врање, народно весеље изражавало је радост и срећу ослобођених. Такво .једно народно коло нредставља и наша слика која је Фотогра®ски снимљена 1879. године. Зора (сликао Гвидо Рено). Ова слика генијалног италијанског сликара, која сама собом најречитије говори, данас је у Римском Ватикану који се поноси њом. Југобина (сликао Т. Ва,сиљев). — Ударио јужњак то се снег већ крави. Не кршти под ногама, јер до саме земље пропушта обућу и чува ,јо,ј тачне облике. То је доба када се у ваздуху, како се то вели, осећа иролеће, и када се у присојима, под таквим снегом, већ јавља прво зеленило. — Чувени руски сликар Т. Васиљев изабрао је тај моменат у природи, а како је изразио, показује и нагаа елика која је само бледа репродукција одличнога оригинала. ујполо са кишаром. Аполо, првобитни бог чист сунчане светлости, био је представник и загатитник свакв чистоће и јасноће у духовној и обичајној обласги, извор сваког знања и наиретка у друштвеним и политичким односима. Био је и Бог песме и страсги, отуда му је, и на нашо.ј слици, атрибут китара. Кип, којега слику доиосимо данас, по свој нрилици копија ,је Скопасове статуе која ,је била у палатинском Аполонову храму. Данас је у Римском Ватикану. Цркбеха слаба у (Брзој ЈТамахци (®отогр. снимио Ф. Шистек). ■— Свечана литургија већ је одслужена. Опремљена .је црквена трпеза око које се искупио народ. Свештеник реже славски колач. Одмах ће почети