Нова искра

- 02 —

и богата част. За трпезом ће оетати старији домаћини сало, јер омладина већ нестрпљиво чека да се кажу пригодне здравице, па да се хвата у лако коло нод ко.јим се, рекао би, земља угиба, а у којем се хвата мило до драгог. ){нез ЈМилошгб конак у1)(рагује6цу. — У овом конаку становао је Кпез Милош у доба када је Ерагујевац био српска пресгоница. У овом конаку рођен је, 4. септембра 1823. године, Киез Михајило. Храљебски летникобац у ЈЈТакобу. Прошле године довршен је овај летњиковац што га подиже Краљевском Дому народ округа Рудничког.

Ј(рај иуша (Фотогр. снимио Др. Марко Николић). — Пружио се пут по којем тече живот. Крај њега ведра је и весела кућица која сваког дочека и сваког испрати, рекао би, веселим осмехом. „Добро дошао! — Збогом!" А ако закуцаш па њезина врата, отворићо ти се, јер је и у њој лепо гостољубље домаћинова одлика. ритљахин (скултура непознатог римског вајара). — Ова маркантна и уметнички израђена Римљанинова глава у власништву је Народног Музеја у Београду. Многи знаоци ,'обратили су на њу сноју пажњу, а о њо.ј је и писано у неколиким туђим стручиим листовима. —

X Р 0 Н И К А

]|\УК&.И ; • -1

)-[ оби проналасцн једног Јалкјана ЈЈ 1 1 па Италија има не само лепих него и дубоких умова. Она је отаџбнна многих нроналазача. Пре ноколико годнна Маркони је обдарио свет својим проналаска телеграФисања без жица; сад се онет јавља о нроналаску другог једног Талијана, енжењера Пино (Ршо), чије ће име стати напоредо са имеиима наславнијих проналазача. Његов проналазачки рад одушевио је и хладне Инглезе, те му посвеКу.ју дуге и топле чланке. Пино је изумео и нре кратког времена об.јавио подводну лађицу за нзвлачење потопљених бродова са морскога дна и других блага што су у иедрима морским. Овоје огледе са лађицом извео је млади енжењер у Џеновском Затону, у присуству многих стручњака. Ови су огледи крунисани сјасиим усиехом. Пино се спустио у дубнну од 90 метара и за непупих 10 минута извукао је на новршииу једну утонулу лађу. Гњурачи не могу да раде у већој дубини од 30 метара због силног притиска горње водо, који у дубини од 40 метара достиже 4 кгр. на 1 см'\ Напротив, Пино може на сво.јој лађици да издржи сваки притисак и да ради на којој му драго дубини. Његова је лађица облика лоптастог и сва .је од челика, а скована је тако као да је од једног комада. То јој и даје могућност да издржи ма колики притисак. Ради пословања, Пино је конструисао нарочиту полугу —- механичну руку која може, сличио човечјој руци, да врши сваковрсна кретања. Она се савија, испружа, може дохватити и држати предмете. Неколико тако механичких руку, вешто утврђених за лађицу, могу потпуно да замене човечји рад. Тако може ова лађица, која има у пречнику око 3 метара, да подигне са морскога дна потонуле лађе и друге ствари. Проналазач се сиуштао до 140 пута у море, доказавши да може слободио да ради и на дубини од 150 метра. На лађици могу два човека напоредо да раде у току од 12 часова. Кроз нарочито удешена стакла може со из лађицо јасно видети сваки предмет у мору. Лађица се спушта и пење брзином од 3'/. 2 метра у секунди и може се зауставити на којој се хоће дубини. По дну

се креће помоћу вешто удешених точкова, чији се иокрет изазива електричним завртњем. Људи који радо у лађици одржавају ненрекидну везу°са спољашњим светом помоћу телефона. Из свега овога је јасно да ће проналазак Пинов имати огромну важност за народо који су уиућени на моро; тим је решен и један тежак ироблем подводног нословања. Као донуну својој лађици изумео је Пино још једну справу, т. зв. хидроскои. Помоћу ове направе могу се са површине морске угледати и Фотографисати иредмети у мору на ко.јо.ј било дубини. Јасно је да се они могу, После тога, и на површину извући без великих трошкова. Огледи са овим аиаратом изведени су ире кратког времена у Средземноме Мору. Том приликом је Пино својим хидроскоиом осветлио 15.000 т 3 морске водо тако јасно, да су нотиуно виђени сви иредмети у води и иа дну. Сирава којом су изведени ови огледи веома је проста и но стаје много; за нодводне радово већих размера мораће со градити и већи апарати, али ни они неће тако скуно стати, према рачуну Пина. Проналасци Пинови обећају да открију оку човекову посве нови, до сада непознати или мало знани свет. Морска Флора и Фауна, које су до сада тако тешко и мучно исиитиване, од сада ће да буду једним махом пристуиачне науци. Наука ће добити могућиост да ироучи и минералогију морских дубина, која, је, јамачио, много занимљивија од мииералогије сухе земље. Геологија ће такођер поцристи велику корист из ових проналазака. ХидрограФија ће иостати права и тачна наука, која се неће оснивати еамо на претпоставкама. Намештање подморског телеграфског кабла биће од сада исто тако лако, као и његово пресецање за време рата. Захваљујући овом изуму биће подводне лађице и миносомне потпуно непотребне, пошто ће их команданти ратних лађа моћи раније умотрити, пре него би причиниле какву штету. 'Грговина по морима имаће такођер користи, јер ће управљачи бродова видети хидроскопом не само морско дно него и кљун својих лађа, па ће моћи да обилазе подводне стене и спрудове; а у случају какве било повреде на броду, одмах ће моћи да је запазе и поправе. Огромну важност имаће иови аиарат и за гњурачо и рибаре; ови ће последњи поуздано знати, гдо имају да траже свој лов. Количина риба у мору тако је велика, да су оне н. пр. Пину лри његовим огледима, по кадшто нритисле све видно поље. Неоцоњ^ну важност имаће хидроскоп и за проналазак другог блага морског н.