Нова искра
— 154 —
У иодељу сам изишла с 'Јаиђијем на Корсо, и посматрајући целокуини е ®екат данашње моде морадох признати да се све више тежи за аФектацијама. Муче и истежу штоф у разним правцима, набирају га на, све могуће начине; линија више нема, цртежа је нестало; крупним корацима идемо ка бароку. Још један корак само, иа ћемо видети како ускрсавају из својих чудноватих гробница тегтеШеизев у пуном триум®у ексцентричности и рђава укуса. Не зна се више шта хоће с нама ова мода: она нас преображава, мења, ремети савршеио дело матере природе, она нас спљескава с једпе стране и надува на другој страни, тако да мислим да, кад би се нешто библиска змија вратила да се ио свету прошета, промислила би се мало, нре но што би нам понудила Евину јабуку. Какве џепие мараме носиш ти, драга Ђузепииа ? Последњи је модел заокругљеи, од ружичастог батиста или боје неба, са три руба од батисга, одвојена еп1;гес1еих-ом од уакпмеппе, и најзад ивица од уа1епс1еппе, густо, густо набраиа. . .
Сећам се да си желела да ти опнгаем своју венчаиу хал>ину. Ево је: Пре свега, ја сам раскинула са традиционалном хаљином од беле свило и правила сам себи хаљииу од белога крепа, која је много грациознија и ваздушасгија, а иодесиа је за сваку комбинацију. Али струк сам имала од атласа и с преда сав покривон цвећем од поморанџе и боле руже. И вео је био од кропа, са једним високим набором и лепом чинком свуд унаоколо; на глави — ни једног цвета. Косу сам чешљала, а и сад је тако носим, ниеко, и ако је последњи пропис био да со коса са затиљка издигне. Мени рђаво стоји уздигнута коса, и не знам зашто бих се правила ружном.. . да бих се, ваљда, владала по моди ? Хитам да те иоздравим. Тнфг мо пита гдо сам му сакрила штаи. Нисам га, до дугае, сакрила, али бих то радо учииила, кад бих му тиме могла спречити да идо у тај мрски клуб. Збогом, мила моја! Твоји СофИЈД. (наставиће ое)
Диетићи (ПЕСГ^Е У ДРОЗН, ДРИЧИЦЕ,
(9
јМеланколкја (^азкмир ЈТ. 7"мајер) СЕН Човека непрестано прати сен која га не оставља ни у дану ии у иоћи. Човек је често погледа, али је ие види: као год гато не види ни дрвета пред својим домом у којем дуго станује, ни људе на улици ако мисли о чему другом. Та сен увек прати човека. Прати га док јога као дете тражи ручицама мајчине груди; прати га кад жени, која у његову наручју гине за срећом љубави, гледа у очи и тражи у њима стид и сграсну ножуду; прати га и онда кад посматра пролећно зеленило, а уверои је да ћо ново пролеће окитити зелеиилом само хумку на његову гробу. Дан и ноћ, увек и свугде иде та сен за човеком не остављајући га ни једног тренутка, као гато ни њега не оставља чежња за срећом ... Та је сен — Смрт.
~ 3 е)
РУЖИЦД Стајао сам на морском жалу крај Нице, а у руци ми била румена ружа. Преда мном се рагаирило море, златно, модро-љубичасто, сребрно, мирио море, пуио суичаиога сјаја у подневно доба. Малени валови доиосили су ми нред ноге бисерје своје, смарагде и опале, гаумећи једнолично и одмерено као харфа, кад јој ирстом дотакнемо жице.
На чистом, као саФир модром иебу, сијало је волико, жарко суице. Било је нролеће. Над водом су летели бели галебови, час дотичући се прсима сребрпе пене, час се опет дижући у зрак. Тако лете лентири по ливадама. У даљини нрема западу, пловила је ла1;а, губећи со полагано у пустој недогледности, а за њом со вукао густ облак сивога дима. Вацио сам ружу у море. Вал се вратио од обале и однео јо у сво.јој пени. Гледао сам како се удаљава. У почетку је била румоиа као крв, а нена је била сивкаста. Касии.јо ми се чинила све блеђа, а море зелено као смарагд. Ва мало је нови вал донесо опет пред моје ноге. Само некоји листићи, које .је вода била истргнула из чагаице, дођогае усамљени. Стајао сам дуго на морском жалу, вал је долазио и опет одлазио, а ружа је постајала све мања и мања. Све снорије и спорије враћала се ружица пред моје ногс. Вода је била поискидала готово све листиће из њено чашице. Најзад је остала само шака листића, који су пливали појединце по води. А море је доносило јога нопрестано те листиће пред моје ноге. Није ли то судбииа и нагаега срца? И оно нам се враћа нред ноге, искидано као гаака листића без чашицо .. .