Нова искра

— 158 —

За тим су извеетиоци Одељења предложили обим и ирограм рада сваке секције. Предлоге су читали: проФ. Т. Д. Флорински (за I секцију), акадомик А. А. Шахматов (за II и IV), академик А. И. Собољевски (за III) и академик В. Јагић (за V и VI). Осталп дани овог састанка били су посвећепи пажљивом расматрању и решавању основних задатака сваке секције. Прва секција донела је решење; да се Конгрес сазове крајем августа или почетком септембра 1904. г. На конгресу се могу читати расправе на свима словенским језицима, а такође и на немачком, Француском, енглеском и италијанском, али ће руски језик бити пословни језик. Друга секција одредила је програм за Оловенску Научну Енциклопедију. У њу ће се унети: књижевност, историја, језик, етнограФија и археологија. Поред овог уноо би се и потребан материјал из Физиологије звука и лексикологије; за тим прегледи византијске и средњевековне занадно-јевропске писмености, које су више или мање налазиле одјека и у словенским књижевностима; за тим преглед румунске иисиепости која је све до XVIII века била једипо под утицајем словенским. Осим фплологије, у Енциклоиедију би, колико је то потребно, ушле и ове дисциплине: политичка исторнја словенских народа; узајамни политички и културни словенски односи; историја материјалне словенске културе; словенске правне старине; исгорија словенских цркава. Према свему овом Енциклопедија је подељена на ове одсеке: I Историја и задаци Славистике, II Преглед данагањих Словена (гсограФски, антрополошки и статистички), III Историја Словена, IV Језик, V ПалоограФија, VI Књижевност усмена и нисана, VII Метрика, VIII Словеиска Уметност и IX ЕтнограФија. Трећа секција израдила је нрограм за израду црквепословенског речника. Пошто је утврђено да су речници Бостокова и Мигмогаића већ прилично застарели, то ће Академијино Одељење за руски језик и књижовност спремати такав речник који би требало да буде резултат зајодничког рада. Ва израду његову служиће се писаним спомеиицима до закључно ХТТ века. Четврта секција, решавајућп о Словенској БпблиограФији, водила јо рачуна о већ започетом таквом раду у Прагу (Другатко чешких Филолога) и Петрограду (Академијино Одељење за руски језик и књижевност), па је закључила да решоње остави Конгресу. За план издавања секција је решила да се држи националног принципа (као Одељење) а не принципа научних дисциплина (као чегаки филолози ). Као углед да се штампа библиогра®ија за 1902. — 08. годину. Пета секција изјављује захвалност Академијипу Одељењу за руски језик и књижевност које већ успегано приређује издања црквено-словенско књижевности. Секција изјављује жољу да се Одељење бави и о критичким, сводним издањима старих библијских списа, најстаријег превода хронике Ђорђа Амартола и т. зв. сводних историјских споменика. Најзад је изјављена жеља да се о Конгресу изнесе питање и нредлог свима словенским академијама о систематском издавању најстаријих производа појединих словенских књижевности. П[еста секција (о узајамном словенском књижарству) донела је регаење да се обрати ма којој великој руској књижарској Фирми са предлогом да отвори (најбоље у Бечу) агентуру за руске књиге*). Поред тога да се из-

ради списак'словенских учених друштава која би своја издања давала у замену. После овако израђеног програма изнео је академик В. И. Љмански свој предлог о јачем гаколском раду на Славистици. Предлог је примљен и овако одређон: да се у свима руским университетима отвори нова катедра за историју и старине словенских народа; створити могућност университетима да имају бар по две катедре за словенску Филологију (језик и књижевност); да се у правним ®акултотима отворе катедре са Историју Словеиског Права, и, нанослетку, да историјско -Филологаки Факултети имају 2—4 лектора за разне словенске језике. Овим је завршен припремни рад за Славистички Конгрес од кога Словенство молсе с правом очекивати најбоље резултате. Г1о п Сл. 13."

Народно здравље у округу ужкчком за годину 1901. По службеним подацима и сопственим посматрањима написао Др. Алекса М. СтојковиК, Физикус округа ужичког. Београд. Доситије Обрадовић — Штампарија Аце М. Стаиојевића. 1908. (Штампано о трогаку округа). — 1п 8° стр. 97. Цена? У нашој медицииској литератури ова је књига једна веома значајна појава. Она је, осим тога, и једна оригинална новина — кака се, у осталом, само и могло од писца очекивати. Ви је читате као дновник једнога лекара; и да није у првоме реду намењена лекарима, па онда и другим писменим л^удима, који се хтели ие хтоли баве о овоме питању, ова би књига могла бити, са једрине мисли и здравог излагања, јодна од најпопуларнијих књига у области наше медициио. У осталом, нека она изазове код свих оних, којима је она и иамењена, оио интересовање које њен писац може с потпуним правом и изискивати, па је она своју дужност потпунце испунила. И још више: Др. Алекса М. Стојковић указао је иут којим ваља миоги наши лекари да пођу. Јер ако им, иајзад, није могућно писати онако популарио, као пок. Др. /1. М. Димитријевић, то они могу, бар с времена на време, износити на јавност своје написе сличпе овоме Дра А. М. Стојковића. Књига јо веома лепо и прегледно подељена у дванаест одељака, обухватајући све што се у онакоме облику може рећи о народном здраиљу у једноме округу. Она је јога и тако топло ианисана да ће је, знам, сваки прочитати од корице до корице, не испугатајући јо из руку. За читаоце „Нове Искре" неће бити потребно исписивати овде стручњачку оцену ; коЈима је така потребно, они ће је ласно наћи у бр. 3. „Српекога Архива за Делокуиио Лекарство", 1903., у приказу Дра Е. Михела... Слике, које нам је онако лепо изнео пок. Др. Л. М. Димгггријевић у сво.јој књизи „Како наш иарод живи", многи су можда већ и позаборављали. Њих нам сада износи освежене и на један округ ограничоне Др. Алекса М. Стојковић; он их износи лако, неусиљено, искроно и истинито пред Форум „позваних". * Ведика чешка књижара Ј. Оти шраг) иећ је пре кратког времеиа иочела овај иосао у Вечу. Ур.