Нова искра

157 —

још поодавно изагало литогра®ски слике многих дубровачких великаиа. Наш се маестро иије могао таме задовољити, да оие старе слике од ирашиие очисги и — иреради. Ои .је, иа нротив, дошао на једну миого срећнију идеју, и она је ова дивна алегорија Дубравка, коју „Нова Искра" данас износи нред своје читаоце. — Госпар Влахо, који се и скулптуром служи, кад му је оиа од потребе, изради према оним Мартекиниевим сликама у воску главе свих оних великана из сгарине. Тако добије за своју алегорију мало чудновате моделе! И да би своју красну замисао потпунце извео, маесгро узме ону сцену из Гундулићеве „Дубравке", кад пастирка отимље козу од Сатира. Та со сцена игра пред Гундулићем и многим знатним људима и из његова времена и из времена и пре и после њега! Тако на слици видимо, осим Гундулића, још и Палмотића, Ђорђића, Гуђера Бошковића, Држића, Бона, Цвјету Вузорићеву — чувену лепотицу Дубровачку, Меда Пуцића, Госпара Перу Будманиа, и многе друге... 0 лепоти слике да и но говоримо; ено је на стр. 181, па нека со читаоци „Нове Искре" и сами наслађују. Дубравка је мало чудновате судбине: наручена за Хрв. Министарство Просвете и Црквених Послова, она се данас налази у Мађарском Народном Музеуму у БудимПешти! Мађари су је откупили за време Милениума.. . Г. П. Ив. Госиођа Јелица Вуковац (сликао Влахо Буковац). - У часу када јс полазила из уметникова атељеа и када га је, окренувши се код изласка, поздравила оним Дубровачким „адио", —• уметник је задржи у том положају и за кратко време на платну је била, рекао би жива, госпођа Јелица. Аго (сликао Влахо Буковац). — Веома нежан отац своје породице, Буковац врло често и врло радо и у својим сликарским радовима не излази из тога круга.

Аго је његов синчић, првенац у Буковчеву гнезду, те није никакво чудо што га је и са правом уметничком љубављу тако живо наслнкао, да се овај портрет са правом ставља међу најодабраније Вуковчеве. портретске радове. Василије ПантелејмоновиК ЉучиК - Далматов, члан руског Императорског Позоригата у Петрограду. Већ неколико дана бавио се у Београду овај велики, можда и највећи руски драмски уметник, где је догаао да као госг нагаег Народног Позоригата, као сии српскога народа изиђе пред нагау публику у неколико улога. Велики иеторијски догађај од 29. о. м., истрага династије Обреиовића, прекратила је ово гостовање, али смо добили уверење да ће нам Далматов у најкраћем времену поново доћи, када ћемо имати прилике да на нагаој позорници гледамо овог великог и ретког уметника. Педесетогодишњица Београдског Певачког Друштва. — 0 Духовима о. г. прослављало је Веоградско Певачко Другатво педесетогодишњицу свога иостанка. Начии нрославе објавила је сва српска штампа, а ми овом приликом доносимо ликове оних људи који су највише допринели оснивању и одржању овог најстаријег српског певачког другатва. Тунел на друму између Ужица и Чачка. — На новом друму између Ужица и Чачка, код Плоче на Овчару, пробивен је друмски тунел који је дугачак 20 метара. И цео друм и тунел уметничко су дело своје врсте, те чине част и земљи у којој су и радницима који их изведоше. Шагдалена Покајница (сликао Влахо Буковац). Велики маестро - Влахо израдио је, у свом познатом и цењоном маниру, Магдалену Покајницу. Нисмо имали прилике да видимо оригинал, али компетентна Бечка критика дала је о њој свој ласкави суд. —

ХРОНИКА

А»

Састанак русккх славкста у ЈТетрограду к рад за Славксткчкк 1(онгрес

,нрила 10—15 о. г. започело се у Петрограду, без громке рекламе и свечане хуке, знаменито и красно словенско дело које ће, поред потребне и правилне организације, обележити епоху, како у развићу Славистике као науке, тако и у псторији словенског културног живота. Геч је о састанку руских Филолога који се скуиише у Одељењу руског језика и књижевности Импер. Академије Наука, да већају о преко потребним питањима из словенске Филологије, а нре свега о спремању и утврђењу погодаба и програма предложеног Слависгичког Конгреса. Потреба таког свесловенског научарског збора осећала се већ давно, и захтевала се све јаче и јаче од многих

радника и иаучара словенских. Бивало .је и нокугааја да се та мисао оствари, алн је то до данас било немогућно. Овај сасганак и почетак рада Гуске Академије доиста је велики и знаменити успех у историји развића словенске науке, образованости и културног живота. Први састанак био јо у Академији Наука. Председавао .је велики кнез Еоисгантин Константиновић, а суделовало је око 100 књижевних радника. Академијино Одељење за руски језик и књижевност изабрало је за почасне председиике: про®. И. А. Бодуен де Куртена (Петроград), про®. М. С. Дринова (Харков), проФ. А. А. Кочубинског (Одеса), проФ. Т. Д. Флоринског (Кијев) и Стојана Новаковића, српског министра и опуномоћеног посланика у Петрограду, а за праве председнике: В. И. Даманског, А. Н. Пипина и В. Јагића, а за секретара прив. доцента Н. В. Јастребова. Према програму, гато га је израдило Одељењо, рад је подељен у гаест секција: 1) о оргаиизацији Славистичкога Конгреса, 2) о словенској научној енциклопедији, 3) о црквено-словонском речнику, 4) о словонској библиограФији, 5) о издању црквено-словенских сноменика и 6) о узајамном словенском књижарству.