Нова искра

столица на које су стављане гомиле скупоцоних крпа. Старамајчица је била као каква тврђава коју ни ђаво не мо.же заузети, јер се није никако могло догурати до њо. И изглодала је оштра у својој капици од чипака, са округлим огромним наочарима и упитним погледом који као да је хтео продрети у тајне кројоња пли капото. „Сви су били толико заузети, да јо изглодало као да о меии и не водо рачуна. Ма ком и ма за што да се обратим, одговарали су ми брзо, колико тек да се одгонори, као да су желели да мо се час нро отресу. И само сам онажала да сам поблодела и да ми се у очима, место прођашњег бозбрижно наивног израза, нојавио оштар н непријатељски. „Једаннут нисам целе ноћи тренула. Норвп су ми били раздражени, а срце је тако узнемирено ударало, иекако тупо и с прекидима. Осећала сам да сам увређена, занемарена, несроћна. Не, никако се нисам могла помирити с тим да мо је буди каква случајност могла у један мах одбацити на иодређено место. Виднте лн како сам била урађена п санршена егоискиља! Очокивану удају Лидипу, удају сестро своје, бића мени тако блискога, и срећу Лидииу — ја сам гледала као ииштавну случајиост, за то што сво то иијо било меие ради, воћ даље од мене и ваи моје особе. Кад бн ставили једно поред другог Лидииу удају н . . . но, рецимо иа нрнмер, моју вожн.у Фијакером но Нриморском Булевару, доиста ие зиам да ли не бнх нашла да је прво — ништа више п-'ћ нука случајност пред оним другим. И то само за то што сам у вожњи јунакиња — ја, а у удаји Лида, дакло не ја. „Деле ноћи иисам тренула, а кад сам изјутра ушла у кабинет, да се ноздравим с оцем, папа јо био изнена1)0н кад мо је углодао. „— Шта је с тобом, девојчице? Да ниси болесна? ласкаво, као и увек, уиита ме и мотиу свој длап на моје чело. — Е, па ти си у ватрици! Клаву треба у постељу... „Одмах је био готов и да дода: треба иослати по Семена АндрејевиКа. И послао би, те би Семен Андрејевић дошао, упутио ме у постељу и наредио диету. Али баш тада уђе мама у кабинет. „— Како ти мислиш, обрати се оцу: да ли да цвеће добавимо овде или да га- иоручимо из Петрограда? Знаш, бојим со, овде неће снремити онако фино . . . „— То је, Бога ми, нитање. — И отац се озбиљиб иредаде његову рошењу. У онште, ои се никад не интересује о тоалетним стварима, али ово непрестано пртљањо са криама, што је обухватило сву кућу, и њега је, како сам вели, „направпло женом", те је и сам стварио суделовао у решавању костимских питања. Свакога часа унадали су у његов кабинет да се н с њим „посаветују". То га је у почетку љутило, али се после предао, иа кад му за дуже времеиа не би долазили, сам је излазио у гостинску собу и ириступао дамама. „Решавање питања о цвећу било је живо и дуго је трајало. Остала сам неколико тронутака крај стола, а за тим сам отншла у страпу. На ово нико није обратно пажњо.

Задрхтала сам од злоће и у том троиутку омрзнула сам не само Лиду, већ и све друге — папу, маму, на . . . на чак и јадну старамајчицу. Као строла излотела сам из кабииета, и моје бесиило порастс још вишо, што све ово никога није дирнуло, што нико ио примоти да сам отишла, што мо нико не викну, нико не спомону „у Клаве јо ватрпца, треба јо одвести у постељу". Отишла сам у своју собу и доконала, како ми нод руку дође, својо свилено јастуче, и стадох га у беснилу чупати, бацатн на нод, газити иогама и на комаде кидати. Соба се напуни разлотелим перјем којо је, после тога, надало на намештај, на моје косо и па моје одело. „Папа се брзо соти мене, нозва ме, па чак дође и у моју собу. Кад га видех изиенађена, морадох му рећи да јо јастуче исцепало маче Миха, моје љубимче ... Колико преваре и обмаие!... Била сам увређена, на сам за то и тврдила да сам потпуно здрава, и за то сам молила да ие зову доктора. И то јо била освега своје врсте, Фнна, егопстична освета. Папа ме је уверавао н доказивао да сам блода и да су ми очи уиаљоне, али ја сам одрицала. Било ми је доста задовољоња што сам знала да ће се бојати због мене. „Имала сам тисућу нрилика да со уверим, како је цела кућа заузета Лидином снромом и како су сви нрема моин иенажљивн. Свака таква ирнлнка појачавала је бесинло у мојнм грудма. „Једном сам сиавала до нодне. То је већ било довољно да ме иаљути. Пређе је, без изузетка, ма ко долазио око десет часова н пажљиво ме будио (у нашој су кући одржаваиа хигијенска правила). А сад су остављали да сиава колнко ко хоће. На ово сам обратила своју нажњу. Ушла сам у триезарију. На столу је био самовар — хладан; котлетн су билн ноукусио растурени по волпком тањиру, — без сумње, скоро су доручковали и то на брзу руку. Села сам и длановима подуирла главу. Чекала сам да видим шта ћо даље бити. Поред стола нрође мама и, журећи некуда, само ме мнмоходом нољуби у главу. „—■ А ти, ваљда, тек што си устала? Е, гле ленштине! —• нроговори шалећи се. „— Све је хладно! нроцедих кроз зубе. „— Па дај да нодгреју.. . Лиза, роцнте н^ка угреју самовар и доручак! „— Одмах! одговори Лиза (наша окономка) нз гостипске собе. Мама изиде из трнезарије. Чула сам, одмах за тнм, како је старамајка наредила Лизи да јој из ормана донесе неку махраму од чинака. Лнза одо да нослуша, на у том заборави и самовар п доручак и мено. Тада моје беснило нораете до невероватностп. Дође ми и да илачом и да лупам посуђе и да се дерем, али ие учииих ништа од тога, ие учиних само за то што сам бнла лено васнитана. Иреда мном је био тањнр, а поред њега пож п внљушка. Опазила сам да је нож, по свој нрилици, тек данас наоштрен и то врло јако. Но сећам се више, каквим сам логичким путем дошла на оно дивљо регаење, јор је у тим часовпма необична злоба кииела у мони. Доконам нож и