Нова искра

— 186 —

човек је по својој природи по мало егопста, по мадо материјалиста; сама љубав, љубав чиста, љубав која му со изражава сваког тренутка, она му је.. . како да кажем, досадна. Софија (пренеражена). Ох! мама! Госиођа Ардизони (смешећи се). Али свему има лека. Већ сам ти једном казала. У место да непрестано питаш свог мужа: љубиш ли ме? — гледај да будеш таква да оп тебе љуби. Ето то је тајна домаће среће. Софија. А да би ме љубио? Госиођа Ардизопи. Да би те муж љубио пре свега је потребно да га пикад ие доводиш у тај положај да мора бирати између женине и своје жељо. Софија. Али то је врло тешко! Госиођа Ардизони. Чиии ти се. Сва је вештина спојити жеље. Софија. То је немогућно. Госиођа Ардизони. Како кад. Па онда, мало већи труд и муке учино те је победа милија. Непрестано проучавај свог мужа, управљај се према његову укусу, не ступај никад у отворену борбу с њим, чак ни онда кад си уверена да ћеш победити; баш тада мање но икад. Људима ваља оставити увек, да је њихова старија. Служавка уђе с кавом. Софија. Хоћеш ли, мама? Госиођа Ардизони. Нећу, кћери. Попила сам једну и доста ми је. Кад бих попила две, морала бих сањати... Софија (смеши се и метне шећер у шољу). Госиођа Ардизопи (устанувши). Па ради. Да, драга моЈа, рад је наш пајбољи пријатељ, најбољи учитељ (пође к вратима, па се врати.) А збиља: јеси ли спремала оно јело? Софија (која је заборавила). Које? Госио^а Ардизони. Оно што воли твој муж: фило од маринирано говеђине. Софија. Ах! нисам. Изгубила сам рецепат. Госиођа Ардизони. То не ваља. Жена ко.ја је на свом месту не сме губити рецепат јела које со допада мужу. Седи и пиши: „Полако се истуца говеђи ®иле, посоли се и побибери, дода се млека, ловорова лишћа и исецкана црна лука. Све то прелије се болим вином, у које се сипа мало сирћета; тако се остави два дана у тој маринатури, па онда се полако кува; кад буде у пола кувано, полије се с мало бела вина." Софија. Готово је. Госиођа Ардизони. Па немој вигае то да губиш. Вбогом, дете. Поздрави ми свог мужа. VI. ЈГоверљмва саопшгења Госиођи Ђузеиини Роси бергамо Мила. моја иријатељице, Толико сам те очекивала пропгле недеље. Увртела сам себи у главу да ти но би могла живети мирно, ако ие виднш откривање споменика, принчеве, свечаност, осветљење и т. д. Ја сам видела све. Фотогра® Ганцини, који је с неког балкона лепе Венеције снимио готово целу иијацу, изложио је ту своју ФотограФску слику у Галерији Виктора Емануила. Замисли, на тој слици изашла сам и ја, и то врло лепо. Принцеза је млада, свежа, лепушкаста, ма да њезине хаљине, које су вшвене у Монаку, нису бог зна како

укусне и ма да си на њеиом кратком лицу узалудно тражила и најмањи зрачак живота. И опет ти велим, да је веома умиљата, али не зиам за што ми је непрестано у глави била она изрека Марка Висконтија: Одиста лепа је Лука, али није оно што је Милан! Мислила сам на иашу крал.ицу. Немам воље да ти овим путем причам о моди, ни о позоришту; кад год има да игра у 1)а1 Уеппе она заносна Јелеиа Варези. . . сећаш ли је се? у глави мк је непрестано она њена дивна иесма; Мало ире један глас... Ох Боже, да дивних времена! Ја сам тада заједно с Гозином уздисала за лепим и поетичиим Алмавивом и била бих дала не знам шта да ме само одведе. Мислиш ли да је мама казала Ђиђију да ме не да, да би ме он одвео ?... Не би, веруј! Ја бих била рада знати: да ли су те песничке љубави што се иалазе у комедијама, у романима, у баладама, као они плодови гато их нико није јео, или ваљда ннкако и но постоје. Т>и1)И се пробуди у јутру и прво му је да попије једну велику чашу квасије од које му огорчају уста, огорчају усне, огорча брада — све сама горчипа. Стрпљења! Потом со обуче и каже ми да му спремим доручак. Кад дође на доручак донесе пуне џепове новина које непрестано прелистава и чита, те му ее расхлади јело; после се тужи да није било добро спремљено. Подне. Он побегне као коњ кога гоне, пошто је, ако киша пада, заврнуо панталоне — ствар, коју ја не могу трпети. За ручком ме пита како сам провела дан. Ако му кажем да осећам досаду, он се чуди и вели ми да не умем иишта, да не волим да читам, да радим, да одржавам ред у кући. Колико ли бих платила кад би он јео из мог тањира и пио из моје чагае! . . . или како бих драговољно оставила и ручак и све па да се с њим гледам у очи! Али те идеје и пе падају пикад на ум Ткђију. Ја бих била рада да, кад су овако лепе вечери, изидем с њим у варогаки врт, да гаетамо но хладу дрвета кроз чије гране пробијају нонегде бледи месечеви зраци; он вели да је у вече у вртовима влажпо. Да ли тако мисле сви мужеви? Ето, то је оно гато ја непрестано ннтам саму себе. 0 правом радозналошћу посматрам мужеве својих пријатељица; до сад нисам себи створила тачан критеријум: али, чини ми се, да сумњам... Тако је, то просто мора бити судбина. Кад се једиом женска уда, то је као кад лептир отвори лутку: лутка остане и нешто вреди — веле — али лептира нема више! Видиш да се ја нисам изменила. Још ти, као и некад, саопштавам своје поверљиве ствари. Непрестано се осећам девојком. Мислила сам да ће брак бити крај мојих снова, енилог мојих жеља и мојих тежња, а није истина. Још има много штошта скривено, неиознато на мојој стази: још влада мрак око мене. Ох! али да не пигаем толико дугачко писмо. Ти си извесно сад у великом нослу са својом кичицом, те нећега имати кад да читага моја ћаскања. Збогом. Поздравља те мама а и Ђиђи. (наотавиће се) софија