Нова искра

- 167 —

Са Јоденскога језера

ихо ороди вече пуно таЈне Површином језера сањива; Над њим горе трепте звезде сјајне, А прозрачна магла доле плива Таласима пучине бескрајне: Праменови сребрни и нежни Нијају се, као превес снежни Што на груди пада неве бајне.

Роршах, авг. 1902. г.

А неме се висине наднеле, Будно небо и свечане горе, Као да би проникнути хгеле Вечну тајну коју вали зборе. Поглед пада од једног на друго И немирно одговора чека На шта ? Откуд? — Ноћ. Висине ћуте, И дубине језера далека. ВсДАД. Р. ПЕТ^ОВИТ^

Из ЦРКВЕ

М. СтОЈЛИОВИЂ

Једна стогодншнзица

етров пост јо па измаку, а требало би со сетитп да настају даии, кад се навршује етотину годииа од онога великога покрета који сс у прошлости српскога парода зове Први Устаиак, када је Велитш Вожд разбудио срнски народ из мртвила и новео у борбу против иепријатеља за слободу. Није нам намера говорити сад овде нашироко о томе. Биће о томе иисано и на другом месту. Овде номињемо да је настала стогодишњица оних припрема ко.је су чињене за иокретање Срба на устанак. Још почетком 1803. године Карађорђе је крстарио но Шумадији, ттризивао ноједине људе, договарао се и принремао за устаиак. Ваздух целе Шумадије био је пун електрицитета и тај ваздух задахњивао .је миоге. Само је још било нитање: где ће се .јавити највеће трење, те да се проломи небо и одјекне гром који ће покренути

рају на дивовска дела слттчпа наЈСлавиијим долима целога света. Износимо овде оио тттто је ттегда причао један стари Шуладинац о тим првим припремама, које су претходпле сечп кнезова н самом усганку. „Боше то уз Петрове посте", причаше тај стари Шумадинац: „на годииу нре, но што ћо Карађорђе закрајинити на .Турке. Петрови пости боху подугачки, усијала звозда с пеба, мозак да проври. Настала суша да су сви потоци пресуптили. У нас у селу (Кусатку) и око нас престале сво воденице поточаре да мељу. Људи немају где ни номало кукуруза самлети за хлебац. Пољски радови у јеку. Сваки нритекао те хита да свршава оно што је на реду и што није за одлагање. Копају се кукурузи, косе ливаде, дену сеиа и жање јечам. Нико се од рада не одваја, а треба на далеко ићи воденицама, тамо под Рудиик, који се нлави у даљини, да се самеље што жита и донесе бра-