Нова искра

гробљу. Тамо где је и њена добра наја, под сенком мирне и гранате липе. Оиа се одвоји од главнога пута и пређо преко узанога брвна на другу страну, где јој се кућа налазила. Уз пут сретаху је миоги радници: људи, жене и девојке. И чудеКи се њеној појави, назвали би јој Бога и промакавши мимо њу, застали би и сумњиво манули главом: „ Баш Цала!" „Ко.ја ?" „Стевапова; она што одбеже." „0 Господе Боже! Ко би то још рекао! Где се деде опа младост и лепота?" „Тако је то! Невоља човека пре времена и оседи." „Сирота, сирота девојка!" „Ах, шта ту! Младосг ваља зауздати, иначо... хм, хм... оде све низа страну." „Не греши душе, човече! Ко зна шта још и теби ноћ спрема?" „Покојна Јела баш добро што је очи склопила, да и овај покор не сагледа." Тако сељаци, док је Цала даље ишла. Празно и пусго беше у њихову воћњаку кога се она прво дохвати. Високи коров и сасушени бурјан лежали су у гомилама; дрвеће је етајало још мокро од јучерашње кише, голо и жалоспо. Плот већим делом разграђен: овде онде видео се или извучени проштац или сабивени нрелаз, куда су сеоска деца улазила воћа ради; земљиште беше влажпо и каљаво; мокрина са сасушенога корова остајала је на њеној одећи и обући. Тамо у лево видела се још њихова градина. Али се цвеће беше сасушило и место њега изникао обилати коров; а леје од шебоја, од каранФпла, од лепог царева ока стајале су празне и тужне и као да су и саме плакале што су их л^удске руке оставиле. Чак се и велики жбун од јасмина погиуо и не подиже своју суморну главу да остављену девојку поздрави. И са овим пропалим животом сети се Цала извесне слике ко.ја из њене прошлости ускрсиу: Старе успомене што су, као лаки удари крила задоциелих птица у даљину журиле; болни и лагани шушањ уволога лишћа за изгубљеним илузијама. А из свега тога као у нрисенку месечеве светлостн издизала се само слика њене нрве младосги и упијала се свом јачином у њено раскидано срце које ,је, као црие мараме са гробова милих и драгнх, обавијао њен цели живот. Ту иа оном малом прелазу, којим се до бунара долазило, стајала је она по готову сваке ноћи са њим — са Митром; ту се њеиа чежња претварала само у једну једину велику и страсну жељу: с њим, и увек с њим; ту се њена бескрајно чежњива душа надала, да ће јој се отворити капија животних дражи и лепота... Ту, ах ту! . . . Сагнувпш се тако да му је њена коса иа лице падала, рекао је са осмехом преко целога лица: „Мислиш ли да игде на свету има још два створа тако .срећна као ми!" Не, пе, ни она сама није веровала!

А наја, а село ?! ... Светитељу, зар су и они имали штогод рећи!. . . Зар младост нема права да сама себи одређује правац у животу!... А после, зар Митар није био њеп господар, Бог, коме је припадала и њена лепота, и њена младост, и она сва ?.. . И њене руке скунише се јаче и пригрлише још више себи заспало одојче — јодан јаук за пропалим животом отрже се из њених груди. Са муком ириближп се малој огради пгго је воћњак растављала од правог дворишта. Она подиже зарђалу резу иа ниским вратанцима и уђе унутра. Кућа беше јога читава. Са својим поцрнелим кровом и опалим зидом стајала је она ту као једини заостали знак прастарог времена. Нешто пусто и мрачно, помешано са јадом и сумором, бало је из њене унутрашњости — обична нојава у сгарих опусгелих кућа. Диванана је била здрава и читава. Само што јо дрво, услед дуге мокрине, било јако напукло и мирисало на свежу трулину. Свуда у наоколо као какве рушевине од кућњега лепа, опека, дрва, корова и сасушене траве. Високу чардаклију од лозе, што се као густа навит беше склопила испред куће, убила рана јесења слана и сад само стајаху неколики спарени гроздови, изгубљени у жутом и елеиљеном лишћу. Језа нодпђе Цалу кад ногом ступи на напуштену диванану п отвори врата на кући. Тежак задах на влагу, мокрину и непроветрепост изби из њено унутрашњости н она нехотице стукну корак натраг. Овде, дакле! . . . И при тој номисли њу нрође тако нешто језиво и хладно као да јој се оштри челик уз леђа пење. 'Гу је свој последњи осгатак проживела њена напуштепа наја, сама, без рода н порода. Ту у овој пустоши провела је она своје тешке дане савијајући главу под теротом покора што јој га кћи учини ... Ту ће и она остати, тако сама, ах, тако тужна и остављена! . .. Утонуће у себе, у јад и новољу своју. Ни једно од толиких срдаца што свуда око ње тако топло бију, ни једно које би за њом зажудело . .. Далеко свуда у округ ширила се велика мрежа, сплетена из конаца живота л>удског,1 мрежа која је њихове душе спајала, само пи један копац да до ње допре. . . Презрена, остављена ! — Остављена ?. . . Зар то тамо на нољу није био живот људски? Зар се кроз тишину ранога јутра није звонко орио весели смех његов! . . . Зашто да то не сме и њој припадати; зар свет има право искључити кога из сво.је велико заједнице? Зар је њен грох тако велики, без опронггаја, без покајања; или је Бог њу само проклео, тако страшно проклео ?... Ах шта ?! — боље је и несносне самоће лагану горчину нити него оно отровно презирање .. . Ах тегаки животе, ја те отресам са себе као рђаву одећу, животе остављени, животе за псе! . . . И крупна суза одвоји се испод дугих трепавица и лагано се спусти низ мршаве и опале образе. (НАСТАВИЋЕ СЕ)