Нова искра

- 216 -

Ђиђи. Уметник,? Госиођа Ардизони. Дакако. За то је потребан дар. Ђиђи. А имам ли га ја ?... Госиођа Ардизони (одмах) Имате, драги мој зете, разуме се, само ако хоћете; то јест да не будете више као оии људи што иду главним путем, а жене упућују пречацима. ЂиЈји (замишљен). Шта хоћете да кажете тиме? Госиођа Ардизони (поверљиво и живо). Гијери, будимо праведни; ја због својих година а ви због привилегија свога пола, стекли смо искуство које нотпуно недостаје Софији . Кад сам вам дала своју кћер она је излазила из света снова . .. Ђи/ји (црекинув је). У томе баш и јесте зло. Зашто се девојке навикавају на тај живот ? Зашто им се не каже истина? Зашто .. . Госиођа Ардизони (прекинувши га). За то што то није могућно и онај ко то каже утописга је; за то што би било потребно да се пре свега измени цео друштвени сисгем, да се реоормишу обичаји, да се униште традиције, да се прекине с пристојношћу, са стидом, са свим оиим што је досад сачињавало најпоетичнији женин ореол. Потробно је бити мајка па да би се појмила лаж новог јеванђеља које се проповеда. Чујте ме: у својој страсти, да изједначите сваку ствар, људе и жене, поштедите бар девојку; ако је лишите светиње њезина незнања, чистоте њеиих снова, шта јој онда осгаје? Ђи/Ји. Знање. Госиођа Ардизони. Али то је добро за нас, мршава утеха за наше ишчезле илузије. Шта хоћете да ради девојка с теоријским знањем? Еакве ће користи имати кад јој с прогресом покажу истине живота затворене у једиу стаклену бочицу, на којој пише: види и не дирај ? Питам вас то. Један трамвај, двоја кола и једна колица' препречише пут. Ђиђи Гијери и његова дама застадоше док прођу. Ђиђи (гледајући унаоколо да не наиђу каква друга кола). Па онда већ су четири месеца како се ОоФија УДС1ЛС1 • • . Госиођа Ардизони. А шта су четири месеца наспрам двадесет и четири године? * Ђиђи. Драга моја госпођо, покрај свег поштовања које вам дугујем и покрај љубави наспрам СоФије, ако бих морао чекати двадесет и четири године.. . Госиођа Лрдизони (смешећи се). Како сте несгрпљиви! (озбиљно) Муж има ту мисију да жену дотера. Мајка може само да да добру девојку; до мужа је да је претвори у ваљану жену. Разумем, (озбиљно и помало саркастично) човек који је војевао целог свог века, који је познавао непријатеља у рату, у миру, у свима могућим приликама, такав човек, такав ратник заситио се борбе. Он би био рад да нађе плод свеж, зрео, укусан, готов, који би му одмах накнадно све оне труле плодове што их је раније гутао. . . а ако је тај плод на мало узвишенијем месту, ако је немогућно дохватити га ... јунак се замори. Није ли тако? Ђиђи (поцрвени; али је помрчина те се не види). Природно је да човек, женећи се, не мисли да ће у брачну собу ући по свили. Госиођа Ардизони (лаконски). Нисге у праву. Ђиђи. Како ? Ви бисте хтели да муж непрестано буде Ромео! Чудим се да једна паметна жена као што сте ви... Ако су то савети које дајете Софији ...

Госиођа Ардизони. Не бојте се. С мојом кћери разговарам ја сасвим друкчије; али кад сам с вама дужност ми је да по мало браним ствар тих јадних младица, које су још јуче биле иеискусне довојчице.. . Шта би вас то толнко стало, кажите, о ви позитивни људи, да малко поштедите песничку тежњу нашег иола, да нам допустите по коју илузију ? Изјаснићу се боље. Волите ли бонбоне ? Ђиђи (зачуђено). У неколико. Госиођа Ардизони. Али рецимо да их волите? Ђиђи. Појео бих их. Госиођа Ардизони. Тако, јелте ? Појели бисте их и ништа више. А видите, жене међу тим воле кад им се бонбоне предаду у атлазиој кутији, урешеиој свакојаким златним и сребриим ресама . . . Та украшена кутија представља младицама љубав онако како је оне замишљају и, почујте само, бонбони се поједу, али она дивна атлазна кутијица остаие за увек у једном најлепшем углу њихова ормана.. . ЂиЈји (удубио се у мисли). Госиођа Ардизони. Надам се да вас нисам увредила ? Ђиђи. Ох! не (гризе браду) Само ја сам у великој забуни. Закључак је вашег говора: или украсе, или .. . без бонбона. Ту смо на раскрсници. Госиођа Ардизоии. У животу има увек раскрсница; иначе како би се могло бирати ? Дошли су на пијацу Виогпо. Ђиђи. Волите ли кроз Галерију или да прођемо улицом Карла Алберта? Госиођа Ардизони. Улицом Карла Алберта, ако немате шта против. Ето једне раскрснице (смеје се). Али ја сам изабрала одмах. Ђиђи (отвореио). Добра моја госпођо, ви мислите да сам ја рђав човек? Госиођа Ардизони. Боже сачувај, драги Ђиђи! Ви сге врло добар зет, и ја сам увереиа да ћете бити срећни са Софијом ; али у прво време ваља имати мало стрпљења, а још више од сгрпљења умешносги. Помислите, молим вас, да ОоФија воли први пут, да оиа у љубави мора наћи остварене све своје жеље; да је она дужна да вама посвети сву своју снагу, све своје осећаје, све откуцаје свога срца, докле ви за све то нећете ни да знате. .. Ђиђи (полуозбиљно). Опростите, ви сте једиа ужасна пуница. Госиођа Ардизони (смеши се). Ђиђи. Седам Херкулесових напора били би нрава играчка према мукама таквог мужа. Госиођи Ардизони (тишим гласом). Али муж има једног јачег савезника од њега. Ђиђи (не разуме и гледа у нуницу зачуђено као човек кад би видео да у јуну пада сиег). Госиођа Ардизони. Јесам ли се изјаснила? Ђиђи. Као Коран на турском. Госиођа Ардизони. Међу тим етвар је јасна. У чему оскудева СоФија по вашем мишљењу? Ђиђи. По мом мишљењу не оскудева ни у чем. Међу тим ако она има великих тежњи, потребе за љубављу, за уживањима. . . Госиођа Ардизони. Напред само. Ђи!/и (узрујано) Онда. .. шта да вам даље говорим. Госиођа Ардизони (озбиљио). Кад страсна и пуна осећаја жена не нађе код човека потпуно задовољење потреба свог срца (то бива готово увек), онда .је накнада, утеха, последња реч велике поеме, исход сваког идеала, сваке жене. ..