Нова искра

лате близу Јаша. Ту је оетао 4 дана и за то време имао је три ноћна састанка с првацима Хетерије. На нрвом састанку ступио је у Хетерију и положио заклетву за себе и цео свој народ на вечиту мрдњу против Турака и да ће свима силама радити, да се сви хришћани под Турцима, без разлике народности, ослободе турског јарма. На другом састанку решено је да, чим дође у Србију, узме управу земље у своје руке помоћу својега угледа и својих веза. Прва брига да му буде подићи у Србији школе, да подигне Фабрике за ливење пушака и топова, који би се употребили кад дође време. На трећем састанку договоре се, како ће Карађорђе доћи до граница Србије. Члан Хетерије Михаило Леонарди, Пелопонезац, поданик руски, набави пасоше за Мехадију за себе и двојицу пратилаца т. ј. Карађорђа и Наума. Одмах за тим погоде велика кола (бранованска) у којима сместе Карађорђа да лежи као болесник кога воде у Мехадију. Ово је учињено тако с тога, да би се избегла опасност од аустријске полиције, која је могла позпати Карађорђа по необичном узрасту и масти лица. Јоргаћ допрати Карађорђа до аустријске границе, и Леонардо преко Буковине, 'Грансилваније и Баната, срећно избегнувши аустријску полицију, доведе Карађорђа у Ввлу Цркву у Банату, где је провео неколико дана у кући Чучук-Стане. Затим па Петров дан 29. јуна 1817. године пређе Дунав код градића Рама. Ту га позна кнез Максим Рашковић, који је био ђумругџија, па како се Карађорђе иије хтео казати, а био се прерушио и косу овранио, то се Рашковић чинио невешт. Карађорђе одатле преко Пожаревца, Љвадица дође на Мораву код Орашја и нређе је, па ее састане с Вујицом Вулићевићем код Велике Плане. Карађорђе је још раиије Вујици био поелао једну мараму затворене боје, е једнин завезаним чвором, као знаком да ће доћи. Кад се састане с Вујицом, овај му рече: „Зашто, господару, дође у ову ватру?" Карађорђе се љутну и одговори му: „Не знаш ти, што еам ја дошао!" Вујица, преко Анте ПротиЛа, јави Милошу у Београд да је дошао Карађорђе. Милош кад то чује нренерази ее као громом иогођен и једва је могао занитати Анту: „Шта је норучио Вујица?" — Анта му испоручи намеру доласка Карађорђева, и Милошу се обрте око главе

она соба у којој је разговор вођен. Паметан и гипког духа, Милош одмах схвати свуколику опасност доласка Карађорђева. Па пошто су нре четири меееца пале главе кнеза Симе Марковића, Павла Цукића и капетана Драгића, то нека падне и Карађорђева. И он се реши: да убије бесмртног Вожда, својега венчанога кума. Одмах ее договори с Наумом Ичком и Павлом Сретеновићем о начину, како да се то изврши. И одлучише да то мора извршити Вујица. С тога Анту Протића одмах баце под стражу, а 7. јула саставе писмо Вујици и потпишу свих дванаест нахијских кнезова, који тада не беху сви у Београду, па по Павлу Сретеновићу пошљу Вујици: да Карађорђа лиши живота и главу му у Београд пошље. Ако то не учини и своју ће главу изгубити. Кад је Милош све ово уредио и оштро наредио да се извргаи, оде са неколико евојих присгалица везиру у град и јави, да је Карађорђе дошао. Везир се сневесели, па после дужег ћутања рече: „Ако је дошао са знањем двора руеког, онда нека ми слободне дође, али ако је друкче дошао, онда те опомињем, Милошу, да будеш веран султану и да одржиш мир у народу, а ево ти на услугу сва моја војека која се у Србији находи, и обећавам да ћу, ако потребно буде, за хсратко време скупити 50.000 људи." Милош одговори, да му није потребиа војека већ да ће он са својим људима досадити Карађорћу. Док се овако смишљало, како ће се извести ово сграховито дело, дотле се Карађорђе бавио по селима око Велике Плане а највише у Радовањском Лугу, на трлу неког Драгића Војкића. Ту је бесмртни Вожд, тај несравњени српски ратник, пре 86 година, у вече 12. јула последњи пут гледао како сунце својим светлим и топлим зрацима обасјава ону земљу за коју је он десет година ратовао, коју је толико пута својом натопио крвљу. Сутрашњи дап, 18. јула 1817. године, није затекао жива Великог Карађорђа. Његова се родољубива и јуначка душа винула у наручја Свевишњега, а глава му је ношепа његову куму Милошу Обреновићу. Душа бесмртног Вожда отишла је, а дела велика и славна остала су да со помињу докле год траје јуиаштва и слободе, докле год траје и једног Србина који слободу цени. Завршујући ову тужну историју о трагичној смрти Великог Вожда из дубине душе кличем: Слава му!