Нова искра

боде, боде са свију страна као какав грдан ваљак од самих игала! и „ Зашто ?... загато ?..Она отпоче да плаче. „Вашто је морало тако доћи ?... Јадна сам и одбачена као носледња... Овако има право да пружи прст на мене... Ох, Госноде мој, што се не сажалиш на моне?!..." Њен плач биваше све јачи и нрелазаше постепено у јецање. Рајко одскочи као да га је иламен ошппуо. „ Али за име божје ! ... Цало, шта је од једном ?.,. Дођи к себи. .. Ти окривљу.јеш себе саму више него ико ... 0 Господе нага, ие мисли сваки тако .. .." Он тражаше да је утегаи, али језик се једва мицао. „Шта ћу, гата да радим? ..." „Прибери се!... Па онда, загато непрестано на то мислити? Ајде, кад би помогло. . . али —" А она се јога вигае саже у наиред и плакагае даље — али тигае, мирније, са тихим, непрекиданим јецањем, као да се п најдубљи јад њеие дугае бојао да изг.де из свога скровигата, пред људе, у свет. Он хтеде да је прихватп и нодигне. Никада дотле оп ие виде женску тако моку и тако без одбране као. њу саму. И у њогову беднои срцу створи со жеља да падне покрај ње, да својим жедним устима испије све те горке сузе; да се заједно исплаче и над својим и над њеним болом . . . и да га овда од једном пестане заједно са њом и за свет и за људе. . . И онда . .. онда ће бар моћи иоделити јад и невољу своју . . . Тешком муком њему иође за руком да се савлада. И гласом, који је и сам трепорио под навалом суза,.он јодва успс да проговори, меко и тихо: „Цало! . . ." Она со подиже лагано. „Опрости!... Тако нисам хтола. Али сузо тегако лежо на меии . .. Са душо бих хтела да их исплачем .. . Сада ми је тако лако; као да је са плачем све игачезло ... Ах, како је слатко \моћи плакати! . . . Дада је љута, кад ме тако види, и ја не могу да је вређам , . Дете се бешо пробудило и почело плакати. Она га лагано издиже из колевке и узе у своја наручја, „Али сад морага ићи, Рајко! . . . Време је већ одавно прошло .. . . Ни код чикиннх нема вигае светлости . .. За цело спавају ..." И њена мргаава рука изгуби се под притиском снажних Рајкових руку. Као сеи, лагано и без гаума, ступи Рајко у ведру, хладну ноћ. На пољу је сијала бледа месечина и снажно се белио танки покров првога снега.

Оно гато је Рајко јога одавио предвиђао, стајало је данас таво јасно пред њим, као да је са његовим целим животом корак у корак игало. Његова љубав ирема Цали; његова чежња према њој, од које је и сам био болестан. И он гласно рече себи о својој љубави. Беше пак осим тога у његову целом ходу, у његову целом држању толико поузданости, у његовим мислима толико мира, да се и сам морао чудити оној целој тигаини која њиме тако изненада овлада. Па ипак, он не могаше да са свим мирно поверује овоме покору. Изгледало му је, да тамо у последњој дубини његова целог бића инак се негато снажно тако надимагае, хучећи, вихороћи, и тамо и амо, све даље и даље. Као далека музика која му у сусрет хучи — бурно, гаумно, страсно и помамно, да га занесе као бујни талас, као силно море кад се о стење крши. Најзад он усне да се утиша. Само ово далеко зујање. Иначе мир, потпуни, недељни мир. Он је волео. И он се задовољи да то у овом безграничном миру и опет гласно каже. Толико пута. У самим речима било је толико слатког звука, поноситог и достојанственог. А те речи јасно му сведочигао, да није вигае остарели сужник, да је крај болесној жудњи и маглоним сликама. Крај, крај свому ономе тегакоме, невољноме: крај јаду и болу!... У својој ниској колеби запеваће најзад химну мира и снокојства; тамо уздигнуће се опет, снажно и величанствено, носрнули заробљеник. И оп збиља осеКагае у себи толико снаге и јачино, како само онај осећати може, чпје груди јога у себи храно неутрошене песме зреле младостиИ оставивгаи село за собом иа ведрој месечини, он иђагае даље снажио, брзо, са топлим осећањем блаженства и мира, који иечувеиом снагом расиињаху његове груди. И као сенке високих топола гонигае се радост и расположење у његовим осећајима. И као пробуђена осоћања што јураху и тамо и амо, исто тако чезнула је и немирна душа да се у мирном лету узнесе далеко, тако далеко, лагано, постепено, дрхтећи од чежњо и жудње. Па ипак не беше крилату, која би нонети могла. Бледе, Фантастичне слике заморених, преоптерећених осећања; пера и паперја без тичјих крила, кој, ветар ианесе, да исто тако брзо игачезну, нестану.. .. „0 да ли, о да ли?!" Рајко корачагае све даље и ие усуђујући се да започету мисао доврши. А у глави хујало јо, брујало и кинело као у страшној ноћи, пуној олује, ветра и непогоде (НАСТАВИХ.Е СЕ)