Нова искра
— 349 —
исцрпним придозима. Ово иије „прерада" већ је — „извод к , а то је г. Исаковић могао куд и камо на згоднији начин да изпесе у „Народпоме Здрављу", место што је похитао да изиде пред читалачки свет са једним крњим радом. Јер КраФТ -Ебипгов спис износи 173 стране, обичне осмине, и то штампан гармоидом медиавал, док „прерада" г. Исаковића износи само 65 страна из слога цицеро медиавал! То је таман једна четвртина (или још и мање) оригиналнога дела!... Један београдски дневни лист рече, да је ово због тога „прерада", што су изостављоне оне ствари, ко.је не засецају у наше прилике! Којешта! Таких ствари има таман за — пуну страну госп. Исаковићеве „прераде!" Овај превод има нуно туђих израза, ко.јима нипошто не сме бити места у књизи, памењепој ширим појасима читалачког света. На што ће они ?! Вар се нису могли заменити нашим изразима, које ми, за сваки од њих, имамо ? Они ће пре створити забуну него ли помоћи! Мањ ако се и по њима мора видети, да је то „прерада" једпога медицинара!... То се, у осталом, види и из оних силиих германштина, којима ова „прерада" обилу.је! Збиља, једна чудна нојава у нашим медицинским круговима, на коју сам ја указао још у бр. 5. „Нове Искре" од ове године (приказујући одлични рад г. др-а Алексе М. Стојковића: „Народно Здравље у ужичкоме округу"): са малим изузецима ви ћете скоро кроза све снисе наших лекара наилазити, скоро на свакоме кораку, на туђинске утицаје! Сва је заслуга г. Исаковићеве „прераде", што је важниЈе цитате из ЕраФт -Ебиигова дела згодно покупио и довео у целину. Али само због тога преиоручити овај превод, у којем, поред германиштина, има и неправилности у српскоме језику, била би, збиља, беспослица. Беч. Г. П. Ивези^.
Т)г. ^песНсћ 5. }^гаи25: 81геГ/"гпде гт Еегске д,ег РгаиепзсћбпћеИ. Мћ ра;еп ДгеШиМегЂ АШИипрп пасћ Оп^та1рћо(;о^гарМеп. — Еејрм^, А. 8сћитапп'8 Уег1а§. 1908. - т 4°. стр. XVI и 304. — Цена (елег. повезано) 15 мар. — — —: Ј)ге Апти1 (1ељ РгаиепШ1>ез. МН паће ап с1геј]шгк1ег1 АћђЛЛипдеп пасћ Оп^та1рћо1о^гарМеп. — Ее1р21§', А. 8сћигаапп'8 Уег1а§. 1904. — ш 4°. стр. ХУ1 и 304. — Цена (елегантни повез) 15 мар. Ако је икада које дело збиљски обогатило неку књижевност, то су учинила у изобиљу ова два дела иознатога Бечког Фолклористе и слависте Др. Ф. 0. Крауса. У немачкој књижевности ваљда није до сада ни било овако темељних, овако духовитих, овако укусних и овако украшених дела! Далеко чак и од помисли на буђење икаких сексуалних осећаја, Др. Ф. С. Краус је уз сво.ј духовити текст додао и дивие слике, које не само да допуњују ону етнолошку страну ова два дела, него им дају и једну нарочиту, јединствену вредност: Др. Краус износи у ово 600 слика скоро све типове „женске лепоте" и „дражи ж.енскога тела." „Баз ејђ гз! с1ет Маппе Лав ШегевбаМезГе ипс! аоШе 1ћп ује11е1сћ1 §'апг а11ет 1п1;еге881геп л , вели др. Краус у предговору првога дела. Да, да... жена! Како је овај израз само пун свих оних осећаја: и миља, и
сласти, и радости, и горчине; нун свих оних ерупција, што их „срце" енажнога иола тако силно осећа према овоме створу, које само с пиме чини једи/ правилну целину! „1сћ зеЊег, вели др. Краус, псћМе штпег ип<1 т јеЛет ЕапДе тет НаирГаирптегк аи? 4а8 ЛУеИз, ос1ег §-епаиег девргосћеп, аиГ сИе бсћбпеп Егаиеп, ип(1 тсппс 1п с1ег Е1ћио1о§*1е ат ћезГеп ртеигсИреп АтћеНеп ћап<1е1и уоп <1ег гесћШсћеп 81е11ип§ с1ег Егаи. 1сћ ћаће тп тешет I Јеђсн носћ ше и1>ег е!\\'а8 80 §тип(1Нсћ ипс1 Иеђоуо11 пасћрзотшеп, те иђег с1аз \УеП>." — То се потнунце види из ова два дела његова: одушевљени али и трезвени познавалац и жена и народних обичаја ниже слику за сликом, једну снажнију од друге, из живота слабије али лепше половине човекове! Потежа је то ствар на овоме месту изнети опгаирнији суд о оваким делима! Она нису нроизвод уснламтеле маште једног бонвивана, који уме лепо и добро да пише, већ су она плод студија једног научника, који се, као Фолклорист и етнолог, мора и о оваким стварима бавити. Дела ваља имати у рукама па тек онда схватити и важност насладе у једроме, снажном, несташном и духовитом описивању, и у разновроности и лепоти слпка, које су, већином, просто узори ФОТогра®ске вештине. Голема пачитаност Др. Ф. 0. Крауса- огледа се редом на свакој страии: и Исток и Запад њему су нотпуно познати; он наводи и литературу и обичаје из свих појасева који се између ова два краја находе. При обради нрвога дела њему је стајало на расположењу и употреби скоро 110 разних дела, а при обради другог дела преко 180! — Л.ак, често и несташни, али ипак за то строго умесни стил сасвим вас плени. Својих симпатија према Србима није др. Краус ни овде напуштао: где год је могао, јасно је он истицао своју љубав — чисту и праву — према нама Србима. Они чести наводи наших народних песама и иаших гуслара такође су једна потврда за ово. Један немачки критичар ово нарочито јотп и исгиче „ ег 1еШ ип8 Сгевапр <1ег бгиакгеи пШ, сИе ап ОђегзсћлуапдИсћкеН; ип<1 Вешпн1егш1§; топ Егаиепге12еп 1ћге8§1е1сћеп зисћеп....!" Овим својим делима др. Краус је нама учинио једну велику услугт. Осем тога он је у њих унео преко 30 Српкиња, које, збиља, у овоме албуму женских лепотица заузимају веома угледно место. И поред тога што је повећи део слика жена у Евииоме костиму, инак то неће и не може бити ни најмање разлог да се ових књига не лате и најчедније природе: сумњам да ће икоме еротика и пасти на памет! Поред оиих разних „Албума за нежењене", са еротичним тенденцијама, голуждравим сликама и пикантним описима, и за то нездравих списа, овим делима, без сумње, није месго. Она ће њих истиснути и биће као еписи: лена душевна посластица, а као збирка слика: право уживање за око! Напоменућу још толико, да се стручна немачка критика изразила веома повољно и похвално о овим делима др. Ф. С. Крауса. А да су она добра и да су ногодила и укус у читалаца, јемчи и та околносг, гато је за ово шест месеци — друго се дело бага ових дана завршило — распродато само 17.000 примерака! Г. П. Ив.