Нова искра

упијају тодлоту. Прорачунато јс, да један квадратни метар црне новршине упије аа 1 еахат толику количину топлоте, да, кад би ее она претворила у механичку енагу, могла би за 1 минут времена, подићи тежину од 300 кгр. на висину од 124 метра; другим речима, добила би се 1 1 / 2 коњска снага. Математички је израчунато и то на прост начин — да би сунчаиа тонлотна енергија, која се губи у атмосФери, била кадра да за 1 секунду даде квадралион коњских снага. То је као 1 према квадралиону. Наше уображење је врло слабо, да може представити себи такву јачину за једну секунду. Где ли се дева та огромна јачина топлоте коју добија наша Вемља? Што је ближе екватору, то је испарење јаче. Ваздух, упивши извесни део топлоте, постаје лаким и пење се горе, примајући у себе водену пару. Када се горе ваздух расхлади, спушта се доле, а пара се згусне, претвори у мехуриће па у капљице и враћа се опет на земљу. На тај начин, то ваздушно и водено кружење вечито постоји; без њега не би било живота на Вемљи. То тз. кружење у атмосшери непрестано со врши и захвата огромни простор, али ми смо се на њ тако навикли, да га и не опажамо. Да би читалац могао себи представити колики су резултати тога обрта у кругу ваздушастом, навешћемо само, да се за једну годину пренесе ваздуха са екватора на пол 660,000.000 куб. метара. Када би се та маса воде разлила на Европу, постало би море од 66 мет. дубине. Шта би било, кад би цела топлотна енергија, коју Сунце даје, допрла до Зеиље? До Земље допире само 2785 милионити део те енергије. Кад бисмо мотрили сунце кроз телескоп, видели бисмо да његова светлосг слаби од центра ка периФерији. Из тога се закл,учује, да је сунце обавијено таквом с®ером, која упија извесни део светлости сунчаних луча. Што' те луче даље иду од сунчаног центра, то се њихова светлост све више троши догод не дође до иаших очију. Тачно астрономски констатовано је, да су те гастричне с®ере, које омотавају Сунце, по свом сасгаву много разликују од ове која окружује нашу Земљу. Атмос®ера, која окружује нашу Земљу, састављена је од гасовитих тела: кисеоника, азота и других саставака, дочим с®ера, која омотава Сунце, састављена је из оних истих делова од којих је Сунце састављено, само са разликом, што је прва у гасовитом а друга (сунчапа маса) у житком, растопљеном стању. Другим речима: гасовити завој Сунца састављен је из истих минералних елемената, из којох је хемијским једињењем састављена и наша Земља тако, да су неки елементи пре нађени на Сунцу него на Земљи. Сунчани завој састављен је од три слоја: један је познат под именом ФотосФера (с®ера светлости), у којој се находе тз. сунчане пеге. Она је обложена неком ружичастом навлаком, која се зове хромосФера и служи као извор других језичастих шиљкова сунчаног круга, који се најбоље дају видети кад Сунце помрча и они се зову протуберанце. Хромос®ера је опет обавијена једним трећим омотачем, чија природа још није довољно испитана. У правом смислу, ти сунчаии завоји су релативне природе; њих треба нредставити као савршено тамна места на сјајном сунчаном нољу. Сунчана светлост превазилази Месечеву за 5.000 пута. Протуберанце у ствари нису изданак сунчане усијане масе, него су то неки гигантски водоскоци усијаних гасова, који су разбацани у бескрајне просторије споменуте супчане навлаке — хромосФере. Оие су разба-

цане од сунчаног центра тако невероватиом брзином да чисто поражава. Да напоменемо: У септембру 1893. год. иодигао се иад Сунцем такав један гигантски огњени језик, који је за '/ 4 сахата доститао даљину од по милиона километара: 350 километара прелазио је за 1 секунду. У јуну 1885. г. Сунце је пустило 2 огњена језика у два нротивна правца, у даљину од 460.000 кметара. Њихова брзииа била је таква, да је прелазила брзину пушчаног куршума за 1.000 кметара. За такав посао, наравно, треба велика јачина нотиска, која би, ако и приближно, морала бити једнака 70,500.000 атмос®ера. Истиче се нитање: откуда и колико дуго Суице добија ту енергију, да може стварати и такав е®екат који поражава. И једно и друго питање дуго је ломило главе научењацима, али тешко, да је и један могао доћи до иозитивних резултата, и ми се морамо задовољити иагађањима. Њих има сувише, али ћемо узети оно, које је најсличније истини и коме би се могло најбоље веровати. Знаменити немачки Физичар и физиолог Хелмхолц каже, да ће Сунце, скупљајући се, добијати много већу температуру и ту резервну топлоту, коју својим скупљањем добија, постенено трошити; али како то сунчано скупљање мора имати свој крај, то, наравно, морамо себе представити, да ће доћи дан када ће се сунце угасити. Али тај дан неће доћи тако брзо. Проћи ће милиони година — но доказу геолога 6 — док се расхлади тај сунчани жар, а све дотле биће живота на Земљи. По руском М. П.

Крафт-€вкнг: 0 болесним и здравим иервима. Прерадио с немачког Предраг М. Исаковић. Цена 0'60 дин. Веоград. Штампа С. Хоровица. 1903. — 8°, стр. 65. И ако нашо „Народио Здравље" исиуњује свој узвишени позив на веома похвалан начин, уносећи у народ игијенске поуке и обавештења о болестима, нису никако на одмет ноиуларни списи из области Игијене и Патологије. А оваки списи, као што је чувено дело КраФТ-Ебинга „Здрави и Волесни Живци" („ХЈеђег §'С8тк1е ипс1 кгаике Хегђеп"), који могу, збиљски, веома мпого да допринесу и предохрани и лечењу нервозности, од које тако пати наше доба, свакако су једна потреба. То је, без сумње, и иавело г. Предрага М. Исаковића да се лати превођења поменугог дела чувеног бечког психиатра, сада већ покојнога КраФт-Ебинга, као што је и писца ових редова, кад је он, спремајући цео превод за штампу, пустио у броју 10. „Народнога Здравља", октобар 1901., увод из овога дела: „Наше Нервозно Доба." Али ако је намера проводиочева била добра и племенита, нијо никако и сами начин њезина извођења! Г. Исаковић је превео само важнија места из прве три главе, и то онда називље „прерадио" !... И онда није ни чудо што је ударио иелогичиим путем, дајући својој т. з. „преради" назив: „0 болесним и здравим нервима" ! Овакав рад је далеко од пиетета према оном великоме човеку, који је кроз толике године пленио своје слушаоце дивним предавањима и богатио медицинску литературу темељним и

— 348 —

—-