Нова искра
- 365 -
И мој ее живот западу клони... Можда ће ие и сутра огласити звоно... Па кад би ме ко запитао: шта му ваља чинити да узмогне себи и своме народу корисгити и мирном душом поћи Богу на истину ? — другу, бољу, не бих му знала рећи: Тежи увек за првенством; а свагси ће бити први који буде образ месту на коме стоји, а последњи, који то не учини, па ма како он стајао високо! Од великог велико се иште.
А где величину даје само постоље, нородично име, друштвени положај или богаство — та је величина привидна, кита цвећа кратка века. Трајне венде славе дају само — личне заслуге. Не можемо сви бити славни, богати и господског рода, али можемо бити поштени, радни и сложни. На дело, дакле, сриска омладино! Пођи стопама врлина наших славних предака, па ће и нас наши потомци славити, јер ћемо и ми њима служити на част и углед!..
Д в т/13 е жртве (из пјесама ,,)\шиклкја")
I.
II.
абах зора... сунце иза гора, Хабер паде из пашиних двора: Синоћ просци стигли изненада, Изненада, из далека града, Запросили јединицу Злату. Бабо дао, није ни питао, Мајка дала, друге не имала, И ако је ћеркин севдах знала. Аманете узели и дали, И кићену свадбу заказали... Веоград, новембра 1903.
Сабах зора... сунце иза гора, Кара-хабер из пашиних двора : Синоћ свати сву ноћ шенлучили, Јутрос с плачем разбуђени били : Дилбер-Злате ниђе не имаде, Нити ико штогод за њу знаде. Само мутни Неретвини вали, 'Го рекоше челебији-Али И своја му недра отворише, Двоје милих туна саставише. О смаи А. Ђиј^ИТ^
АЛ К Е СТА ^нтичка драма у трк чина, са лрологом, по •бвригтду прерадио Д. ркволе
(СВРШЕТАК)
ТРЕЋИ ЧИН Праскозорје. Адметос и марод враћају се са гроба. ПОЈАВА ПРВА Адметос и кор Адметос Што ме задржаоте, пријатељи тужни, Да не сжочим у гроб у ком санак сужни Бледа ми Алкеста вечно ће да спава. Смрт већ беше руке, добротворка права, Раширила своје да ме прими г ги'о. Да вас није било, већ бих мртав био. Ме бих знао ужас што се сада спрема:
Ући у дом празан где ње више нема! Посрћућ' на прагу, нренеражен стојим: Јер се, јаох мени, празног дома бојим. Кор Што ти патиш сада, то већ многи знају. Адметос (Пошто је пошао неколико корака, стане и погледа око себе). Зар љубавни санци престаше да трају? Гле смокве и палме — драгога јој места Дом је њихним лигићем китила Алкеста. Свуд још веје прошла породична срећа, Њом ваздух мирише, све ме на њу сећа