Нова искра

— 366

Све што њено беше, чега се год таче, Чу.јем, чини ми се, како за њом плаче. А од њене душе, што се телу оте, Сва кућа, ко гнездо, пуна је топлоте! Ко и на њу да су тешки јади пали, Па, видећ' ме сама, разуме и жали. Кор Јест, можда и ствари знају сузе лити.. . Ал' сад се одмори. Немој овде бити, Него у двор уђи ... Адметос Свеједно је сада, Овде ил' у двору, ал' нигде без јада. Успомена тужна свугде ми је знана! Водите ме у ноћ, далеко од дана, У крај сличан гробу, где царује тама, Па ме на дну мрака оставите сама. Те да ми се чини да је смрт и мене Положила у гроб крај љубљене жене. (У тај мах Ферес, врло стар, беле и косе и браде, излази из двора на сцену) ПОЈАВА ДРУГА Пређашњи и Ферес Ферес Ко ме то сад буди и спаваг' ми не да ? Адметпс Отац! Први иолукор То је Ферес, стогодишњак, деда. Други иолукор Ал' је остарео! Ферес Ко ми снове квари? Сунце се тек буди, исток се тек жари. У граду, у пољу, у гори све спава, А у дому овом ко узбуна права. Пробуди ме, старца, та непажња ваша. Први иолукор (показујуКи старца) Он не зна још ниптта! Ферес IIре је младеж наша (Бар тако је било код предака мојих) Поштовала одмор старешина својих. Кор Не жали, већ мисли на јаднике худе Што се ни од вике ни зоре не буде! Ферес Шта тим мислиш ? Кор Авај!.. Још јуче је био Млађан створ са нама, а сад гроб га скрио И за вековечност млад му живот преста!

Ферес Мој син ? Кор Не! Ферес Алкеста ? (Угледа Адметоса који је дотле стајао иза кора. Кор тако разреди да га старац сасвим види) Сад разумем. Кор Јест, ње неста Ферес Место њега? У том племенитост гледам. Водите ме да јој свој благослов предам. Кор Већ је погребена краљица милоште. ' (Ферес је изненађен) Саможиви старче, ког смрт штеди јоште, Покојници младој што ће сузе твоје? Сувише би било, јер ти дане своје Не жртвова сину, не хте спас му стећи! Ферес Ко? — Ја ? Кор Удар овај мог'о се избећи, Само да си, старче, жртвовао себе. Још је мало дана остало за тебе; Али ти ни један ниси хтео дати: Зар се тебе тиче ако други пати. Ако рад љубави и умире вољно ? Непотребан чамиш, али драговољно Ипак ниси хтео да им јаде снимиш, Да ти место сина смрт његову примиш. Ферес Шта чујем? Зар Грчкој закони су криви Што не умре отац да му дете живи? Син је дужник мени! .. Ја му живот дадох, И свој двор и стада и све штогод знадох. Народу крај мене на чело је стао; Све од свога оца ја сам њему дао! Јесам ли му штетан ил' зар нема свега■? Па зар поред тога и да мрем за њега?! О, кад му је тако верне љубе жао, Што тај нежни супруг није себе дао ? Истина је, стар сам, мало дана оста, Ал' мени живота јоште није доста! Кажу „старост-жалост", али ја вам велим: Примам сву ту жалост, јер живети желим. Хвалите Алкесту, дижите до неба Што је у гроб сашла пре него што треба! Не жудим за њеним подвизима холим. Свак по свом !.. Ја живим и свој живот волим ! (уђе у двор) Г10ЈАВА ТРЕЋА Пређашњи, без Фереса Кор Иди!.. И од Зевса много дуже живи!