Нова искра

370 —

$ Диетићи ^

(Ј1ЕСМЕ У Ј1РОЗИ. ПРИЧИЦЕ, И№ПРЕСИ<ЈЕ)

<3*'

)\ м а ) л к ј е (из туђег шза) XXI

л>

1уби своје ближње Као самог себе! Ако нећеш тако, Исправит' је лако: „Љуби своје ближње Као они тебе!" XXII Што зид има уши Нит је зло ни брука; Ал' што језик има То је права мука! XXIII Од празних жеља нада нам сја, А мре од оног што јој се да! XXIV Мехурић сапунски (Нек се многи сети) Кад најлешпи буде Прсне и одлети! XXV Добром друштву мораш сам отићи, Рђаво ће и нозвано нрићи. XXVI Ко не жели себп да грчине куша: Нек будале гледа, а паметне слуша! XXVII Мало их је који знају Како треба много знати, Да би могли рачун дати Како врло мало знају. ХХУШ Празне тикве јаче звоне, Дакши човек дубље тоне. XXIX Многе чујеш: шта би све да раде Кад би само још то и то било;

"5*@)

А не веле: шта би од њих било Кад би хтели то и то да раде. XXX Све пролази! То је зло кад добро пође, Ал' и добро кад зло дође! Све пролази! Превео О.

к,

јУ[етеп1о топ!

1уц ! Куп ! Куц ! — Ударци беху снажни и силни. Не рекох „Слободно!", јер ова.ј гост није покушао да у моју собу уђе као други гости. Он је био у мојој грудној дупљи, а куцао је у сами кош. Ја знам како срце куца, али ово није било срце. Срце удара одмерено, некад јаче, некад слабије, али иикад овако Обли ме зној. али не од страха, већ од бола, од навале крви и од напрегнутости коју је малаксалост брзо заменила. Помислих: да није можда Смрт? Још новоровах (не знам за што), да је ово тек прва појава њеиа, да ћо после ње доћи друга и да ће се тек у трећој и она показати. Којешта! Шта би друго могло и бити у грудма него срце. Срце, дабоме. Али откуд помисао на Смрт 1 — Срце и Смрт!.. Срце и Смрт!... И мисао за мишљу испредала се из духовног хаоса, о којему сам некад мислио да је уређен као најуређеиија библиотека и да је каталог њен у мојим рукама. Срце и Смрт! Два израза за један нојам. Срце је апозиција појма Смрт. Срце је Смрт, Смрт је Срце. Па ипак: колико одушевљења кад се помене Срце, колпко туге кад се помене Смрт ! Заблуда је то, само заблуда!.. Још у материној утроби ми ночињемо умирати, а ако има правог рођења, оно је тек у Смрти... Сад врло често спуштам главу према грудма својим и слушам како Смрт у њима одмерено куца: Куц! Куц! Куц!... С.